Браћа Вајагић – хероји Првог свjетског рата
Јунаштво и љубав према отаџбини одувијек су красили српски народ. Гдје год да су се Срби налазили, мислима су били у својој Србији, увијек спремни да се врате и помогну када се њихова земља налазила у незавидној ситуацији и нападнута од стране непријатеља. Хероји и њихова јуначка дјела никада не смију бити заборављени и треба да служе као примјер за све младе нараштаје како би и они, када буде требало, на исти начин показали љубав према Србији. Из тог разлога, у овом тексту ћемо се присјетити приче о браћи Вајагић из Суве Међе у Босанској Крајини који су почетком 20. вијека у потрази са послом отишли у САД.
Међутим, када је Аустроугарска објавила рат Србији, ангажовали су се у прикупљању помоћи за своју земљу. Давне 1917. године када су и САД ушле у рат, пријавили су се као добровољци и дошли у Србију. Вајагићи су потом упућени на Солунски фронт, у Седми пјешадијски пук Дунавске дивизије и показали изузетну храброст и јунаштво. Храбра одлука деветорице браће да напусте сигуран дом и посао и прикључе се првој линији фронта дирнула је све у то вријеме и браћа су проглашена за нову браћу Југовића.
Браћа Вајагић, њих деветорица и њихов отац Ристо јуначки су се борили и допринијели побједи на Солунском фронту:
Лука (1877-1970), Ристо (1878-1936), Михајло (1882-1960), Марко (1885-1961), Симо (1889-1923), Симо Вајкана (1889-1932), Јово (1893-1923), Ђуро (1896-1941) и Стеван (1895-1980). Сви су преживјели Први свјетски рат, а само је Михајло би рањен у ногу и остао неспособан. Сахрањени су у Србији и Босни и Херцеговини.
О храбрости и јуначком подвигу браће Вајагић говорио је Прота Петар Лукић приликом служења парастоса деветорици браће.
– Деветорица браће Вајагић су јединствени случај у новој српској историји, као примјер личног давања у тешким временима кроз које је пролазио српски народ у 20. веку. Они су замјенили сигурност коју су имали у САД са ратним напорима и ризицима на првој линији фронта, при чему за себе нису тражили ништа. Њихов чин је био мотивисан једино патриотским осјећањима припадности српском народу и жељом да лично помогну држави Србији у ослобађању од непријатеља.
Иако нису ништа тражили и безусловно се пријавили да помогну Србији, као ратним добровољцима, Вајагићима је, након рата, дата земља у Темерину и Старом Ђурђеву, али и селима Мајковац, Ада и Лаћарак. У Војводини данас има 15 породица потомака Вајагића настањених у Темерину, Старом Ђурђеву и Лаћарку.
Одлука браће Вајагић да добровољно приступе рату била је мотивисана патриотизмом, осећањем припадности српском народу и жељом да помогну Србији. Они су дио историје Србије и као такви треба да буду запамћени и помињани када се разговара о храбрости, јунаштву и односу према отаџбини.
Новинар Српског колa
Драгана Шиповац
