Братислав Кисин: ФАМИЛИЈА КИСИН, Ново Село код Доњег Вакуфа, БиХ – порекло и родослов

Вођен мотивом да се од заборава отргне сјећање на поријекло фамилије Кисин, др Братислав М. Кисин издаје књигу ФАМИЛИЈА КИСИН, Ново Село код Доњег Вакуфа, БиХ – порекло и родослов. Они су око 150 година живјели у Новом Селу у које су дошли из села Зупци код Требиња у Херцеговини.

У девет главних поглавља књиге може се наћи кратак преглед друштвено-историјских прилика у БиХ, друштвено-историјске прилике у Требињу и Зупцима одакле води поријекло фамилија Кисин, списи других аутора о Новом Селу, Ново Село са историјским и географским приказом као и писмом појмова појединих локалитета у атару села, централни дио је родослов појединих породица из фамилије Кисин.

У својој рецензији јереј Александар Чавка наводи како аутор вјешто уводи читаоце од општег ка посебном. Те  спонтано урања у детаљне описе географског положаја Новог Села, ужих локација у његовом атару и важних локалитета сусједних села.

– Централн дио књиге свакако заузимају чланови породице Кисин. Разматрања о њиховом поријеклу, родослови појединих породица. Свако име у родослову, почевши од Луке Кисина, чија се удовица са три сина доселила из Требиња у Ново Село код Доњег Вакуфа – рекао је свештеник Александар Чавка.

Оно што Чавку посебно радује је вјештина Братислава Кисина да кроз цијело дјело повезује националну и црквену историју, за шта је вјероватно заслужно и његово богословско образовање.

–  Књига је изузетно значајна, прије свега за оне који су заједно носили животно бреме и дијелили парче неба изнад Новог Села. Заједно са аутором изражавам наду да ће она развејати облак заборава који се надвио над нашим прецима. Овакве књиге су, уз наше светиње и надгробне споменике, најбољи свједоци вјековног битисања Срба на овим просторима – рекао је Чавка.

Други рецензент јереј Борислав Ђурић наоди да историја православних Срба који носе презиме Кисин, од њихове прапостојбине села Зупци крај Требиња, до Новог Села код Вакуфа, све до протјеривања на крају овог послљедњег одбрамбено-отаџбинског рата, представља приказ онога што су многи Срби доживјели и преживјели кроз своју историју.

– Нека ово дјело буде велика поука и порука не само генерацијама које носе презиме Кисин, него и свим Србима да своје коријене и своје претке прије свега у духовном смислу никада не забораве. Да знају ко су, шта су, ком роду, ком народу и којој вјери припадају без обзира гдје живе – рекао је свештеник Борислав Ђурић.

Сам аутор се у свом Предговору извино читаоцима на евентуалним ненамјерним грешкама. Људи у усменом предању по мушкој линији су знали најдаље до четвртог, петог кољена, а по женској још мање, до дједе и бабе.

– Дарујући ову књигу првенствено члановима фамилије Кисин желим да се сви много више сјећамо својих предака, којима смо у обавези палити свијеће и узносити молитве Богу за њихов вјечни покој и надам се да ће се сјећање као аманет пренијети на млађе генерације – рекао је Кисин и додао да ми није мотив био да заради новац од ове књиге већ да сачува од заборава историју фамилије Кисин, али и да потакне друге, па и читаоце Српског кола да и они учине исто. Сачувају свој крај, своје село, своју фамилију и своје претке од заборава.

Братислав Младенко Кисин рођен је 12. 11. 1965. у Новом Селу – Кисинима код Доњег Вакуфа у БиХ. У Д. Вакуфу је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је 1989. на Шумарском факултету Универзитета у Београду, магистрирао је 2006. године и докторирао 2016. на катедри планирања газдовања шумама. Поред наведеног образовања 1999. године дипломирао је и на Богословском институту при Богословском факултету Српске православне цркве у Београду.

Од 1992. године непрекидно ради у Јавном предузећу за газдовање шумама Србијашуме, тренутно на позицији помоћника директора предузећа.

Послије враћања вјеронауке у школски програм 2001/2002. предавао је вјеронауку у Машинској школи Петар Драпшин у Београду.

Аутор је и коаутор преко 25 научних и стручних радова и учесник неколико домаћих и међународних конференција из области шумарства и заштите животне средине.  Рјешењем Министарства правде од 2011. године је стални судски вјештак за област шумарства.

Милошћу Божјом два пута је био ходочасник по Светој земљи – Јерусалиму.

Ожењен, супруга Душка, дипломирани етномузиколог, писац и професор у једној београдској гимназији.

Текст и фото: Драгана Бокун