ЧАЈНИЧКО СИЈЕЛО У НОВОМ САДУ: Никад бољих коловођа у колу Горњег Подриња

Уочи празника Светог Василија Острошког Чудотворца (Слава му и милост, како обавезно додају Херцеговци), 12.маја 2019,годне у хотелу „Нови Сад“ уприличено је традиционално 6.Чајничко сијело,дружење и забава,  у организацији Удружења Чајничана, потомака и пријатеља.

Чајничани из Новог Сада и околних мјеста, гости и званицце, одавно нису имали прилилику да више  и дуже играју српко коло и да уживају у виртуозној игри коловођа и младих,који су симблично повели народно коло од Дрине до Дунава,повезујући све српске крајеве у јединствени духовни и културни простор. Музичка подлога за игру били су Анђа,Миленкко и Саша из музичког састава „Анђин сан“,као и доајен српске изворне пјесме Чеда МарковићАнђа и Чеда су, све до неки сат иза поноћи, док је освајала света недјеља и помињан празник Светог Василија Острошког, извели читав репертоар народнох пјесама из свих српских крајева.Иако сами тврде, и историја потврђује,да су Старохерцеговци,(а јесу макар по духу и језику), љепотом игре показала су да су, по ритму и осјећању музике, сачували подоста босанске крви и дамара…Али и без географске одреднице,њихова јака српска националана вертикала  је неупитна..

Тек пред поноћ придужили су им се гуслари,јер су мајстори на струнама пристизали из Врбаса са 27.Фестивала гуслара Србије. Наступили су Александар Таушан и Ђорђе Тановић, који је осим епске пјесме,на лицу мјеста формирао и изворну групу и повео пјесму завичајну…“Дођи брате у љепоту фину, у Чајниче, баш за Госпојину“!

Иначе,Чајничко сијело отворио је предсједник удружења Чајничана у Новом Саду др Душко Корњача, истичући да су очување традиционалних вриједности и српског идентитета у средишту активности Удружења. Он је посебно захвалио Милану ВиларетуВеселину Бојићуг.ЦимешиРанку Гојковићу и     другим приложницима и доброчинитељима Удружења. Ове године, нажалос,т изостали су и начелник општине Чајниче Горан Караџић и млади из КУД „Извор“ из вароши испод Цицеља и Чивчи брда, због свадби у старом крају и заузетости,што је умањило посјету,али не и квалитет дружења.Како је изостао и свештеник, то је др Корњача,уочи свечане вечере, позвао све Чајничане, госте и пријатеље да устану,Богу се помоле и заједнички очитају молитву  за благословену трпезу.

Захваљујући водитељу свечаности Миливоју Бештићу, кога је такође понијела младост,игра и пјесма младих Чајничана, чуло се доста занимљивости о Горњем Подрињу и овом горовитом мјесту,гдје је чак 75% општине покривено шумом, где је све у зеоленилу и вода буја на све стране, јер нема села без врела, а  1905.године у Бечу чајничка вода проглашена је за најбољу и најздравију у Хабзбуршком царству, гдје је некада мљело 50  воденица…

Очито, Чајниче је све,само не-обичан и мали град.Према писању епископа Николаја, од шест канонизованих икона, Чајничка Икона Пресвете Богородице је на 4-ом мјесту, па се Чајниче стога сматра једним од највећих светиилшта Српске правосллавне цркве. Позлаћене и сребрне окове Иконе Богородице Чајничке радио је познати кујунџија Ристо Андрић 1868.године.“Сав се био предао послу, затворио је своју радњу па је три године предано радио,док није завршио своје ремек дјело“,свједоче старе хронике из тога времена.

М. Бештић
Преузето са: 
slobodnahercegovina.com

 


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк