Чак 70% поступака против Срба и ЈНА проведено је у одсутности

Од укупног током 2020. 91 посто их је било против припадника српских постројби или ЈНА, а 2021. 90 посто, док су се у исто вријеме по 4 казнена поступка проводила против припадника хрватских постројби, саопћила је Dokumenta.

оцумента и Центар за мир, ненасиље и људска права Осијек у понедјељак су у Загребу представили извјештај о праћењу суђења за ратне злочине 2020. и 2021. посебно истакнувши како је чак 70 посто казнених поступака против припадника српских паравојних постројби и ЈНА проведено у њиховој одсутности

Извјештај су представиле Весна Тершелич из Доцументе – Центра за суочавање с прошлошћу и Веселинка Кастратовић из Центра за мир, ненасиље и људска права из Осијека, двију организација које суставно прате суђења за ратне злочине још од 2005. године. Тај посао одувијек је био тежак и незахвалан, а сад је, протоком времена, све више и изван фокуса јавности, премда се ради о незавршеном процесу.

Тренд суђења у одсутности у предметима ратних злочина и даље је доминантан. Забиљежен је искључиво у казненим поступцима који се проводе против припадника српских паравојних постројби/ЈНА. У извјештајном раздобљу, на разини четири надлежна суда 41 од 59 (70%) казнених поступака проведено је против недоступних оптуженика.

И сухе бројке су довољне да видимо како се огромна већина поступака и даље покреће против припадника српских постројби и ЈНА, док они против припадника хрватских изнимно привлаче већу пажњу медија у Хрватској. Тако су 2020. провођена три казнена поступка против припадника хрватских постројби (злочин у Осијеку, оптужени Бранимир Главаш и др., злочин у Лори 1 и 2, оптужени Томислав Дујић и др. и злочин уКулинама против ратних заробљеника за који су оптужени Твртко Пашалић и други, теједан казнени поступак против припадника ХВО-а (Злочин у логорима Дретељ, Силос и Габела. БиХ, оптужени Маринко Марић и др.).

С друге стране, тијеком 2021. настављена су два казнена поступка против припадника ХВ-а (злочин у Осијеку, оптужени Бранимир Главаш и др., злочин у Лори 1 и 2, оптужени Томислав Дујић и др.) те је започело суђење припаднику ХВО-а (злочин у Кисељаку, БиХ, оптужени Маринко Стојановић).

Током 2020. и 2021. године пред четири надлежна жупанијска суда праћено је 59 казнених поступака, 44 у 2020. (у 21 казненом поступку настављена су суђења из пријашњих година док је у 23 расправа започела током 2020.), односно 42 казнена поступка током 2021. (у 27 поступака расправе су се проводиле у обје године док су у 15 суђења започета током 2021.).

Од укупног броја праћених поступака, током 2020, 40 (91%) их је било против припадника српских паравојних постројби/ЈНА, док је током 2021. било 38 (90%) таквих поступака. У исто вријеме, по 4 казнена поступка проводила су се против припадника хрватских постројби и припадника ХВО-а.

Казнени поступци проводили су се против укупно 174 оптуженика (77 оптуженика суђено је током 2020, од чега су 63 особе (82%) припадници српских паравојних постројби/ЈНА, док су током 2021.казнени поступци вођени против 101 оптуженика, од чега против 88 (87%) оптуженика припадника српских паравојних постројби/ЈНА).

Овом броју нису придодани окривљеници против којих суказнени поступци у међувремену обустављени због смрти.

Видимо да процеси дуго трају, да је сурадња међу правосудним органима држава које су судјеловале у рату слаба, успркос низу потписаних протокола и да све државе континуирано узбјегавају судити „своје“ људе осумљичене за почињење злочина. Ефикасност би се повећала када би се судило по принципу доступности починиоца, а не земље гдје су злочини почињени. Исто тако много тога би се промјенило када би Србија пристала да суди вишим официрима ЈНА осумњиченима за почињење злочина, што она не чини,До данас су изостале истраге, као и казнени прогони починитеља ратних злочина почињених на штету цивила српске националности у Вуковару. Злочини су почињени у љето 1991. године. Неке од жртава и данас се воде као нестале особе.

Невладине организације често наговарају родбину несталих да прогласе смрт свога члана, јер то повећава изгледе да баем нешто сазнају о судбини нестале особе.

Обитељи жртава више пута су покушавале улагати казнене пријаве за које до данас не знају како су завршиле. Дуги низ година од надлежних жупанијских државних одвјетништава добивају информацију да се проводе извиди, што је и непрофесионално и говори о невољкости да се сви злочини истраже и починитељи казне.

Извор: Новости