Дане Радаковић представио своју Монографију села Јошан у Новом Саду

Дане Радаковић представио своју Монографију села Јошан у Новом Саду

У Новом Саду на Спенсу 22. октобра одржана је промоција Монографије села Јошан аутора Дане Радаковића. На промоцији су говорили поред аутора, представник Савеза Срба из региона Миле Шапић,  рецензент Радослав Вукас и новинарка Невенка Стојчевић.

Невенка Стојчевић је рекла да је потомак Срба жртава усташког злочина у Хрватској.

– Као Српикиња из Oсијека још нисам зацијелила ране за најближим прецима, покланим у Јасеновцу. Мој дједа по мајци и два ујака страдали су, и дједа по оцу који је убијен на кућном прагу од комшије усташе. У петој деценији од завршетка Другог свјетског рата доживјела сам да као и већина вас и ваших рођака, под пријетњама од поновних злочина, напустим земљу у којој сам рођена.

– Дане Радаковић је написао ову књигу да нас освијести и укаже не само на геноцидне злочине усташке идеологије и његове посљедице, него и наставак тог злочина као посљедицу заборава. Ревизија историје која је увелико на дјелу управо је на трагу брисања злочина из нашег сјећања и претварања крвника у жртву. Дане Радаковић овом књигом пружа отпор таквим покушајима и уз помоћ бројних докумената и свједочења својих сународника отима од заборава страшни злочин у селу Јошан почињен од усташа на велики православни празник Крстовдан 1942. године. О овом догађају нисам знала ништа док нисам прочитала књигу. Сви знамо да је заборав страдања ново убиство жртава.

Дане Радаковић каже да је у његовом селу Јошан 2017. године подигнута једна табла на споменику жртвама фашизма у селу.

– То је била кап која је прелила чашу да покушам да нешто напишем. На тој табли нити се зна ко су починиоци злочина, ни ко су жртве тог злочина. Ми можемо праштати те све злочине, али не смијемо заборавити. Био сам 29. 9. на првом помену жртвама фашизма у нашем селу у Јошану, знате када свештеник каже ајде да то обавимо, колико је сати. Нажалост, тамо може све да се каже, али није пожељно рећи ко су извршиоци злочина. Што се Јошана тиче, неспорно је да су то урадиле усташе и није ми намјера да поистовјећујем све Хрвате са усташама.

Миле Шапић се обратио у име предсједника Савеза Срба из региона Миодрага Линте, који је био спријечен да дође, и навео да држава Србија мора да почне борбу за међународно признање геноцида над нашим народом.

– То значи да Скупштина Србије коначно донесе Резолуцију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ и да Скупштина Србије оснује Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ. Линта је припремио Приједлог Резолуције и Приједлог Закона о оснивању Меморијалног центра и предао у скупштинску процедуру, међутим они нису изгласани. Резолуцијом би послали поруку Хрватској да је крајње вријеме да се суочи са геноцидом који је почињен у НДХ. Требају да се обиљеже сва мјеста страдања, да се ексхумирају посмртни остаци, како би коначно дошли до приближно тачног броја страдалих.

Резолуцијом би се Влада Србије обавезала да дефинише Дан сјећања на српске жртве геноцида у НДХ.

–  Линта је предложио да то буде 10. април, дан када је основана Независна Држава Хрватска. На подручју Земуна или Новог Београда треба да се оснује Меморијални центар који би имао у оквиру своје организације и архив, библиотеку, музеј, научно-истраживачки институт, спомен-обиљежја…

Колега са студија, а овом приликом и рецензент Радослав Вукас рекао је да је у том периоду студирања упознао лично Јошан, његова брда и долине и наставио сарадњу са Радаковићем кроз цијели радни вијек.

— Знам да је Дане везан за Јошан, знам да воли Јошанце, њихове обичаје, културу, све оно што је карактеристично и везано за друштвено-социјални, историјски, вјерски развој села Јошан. Монографија села Јошан није значајна само за Јошанце, већ има много шири друштвено-историјски значај који карактерише сва страдања Срба са подручја Удбине, Лике и Крбаве.

С обзиром да је поријеклом из Бенковца Вукас каже да је изузетно погођен трагичним дешавањима у цијелом 20. вијеку и позвао све да великим аплаузом поздраве аутора јер је Монографијом отргао од заборава све оно што свако од присутних носи у срцу.

Присутни су имали приједлоге да би требало све те злочинце именовати именом и презименом, да би се коначно знало ко су жртве, а ко крвици. Такође, један од присутних је честитао Радаковићу на књизи и поручио да нема већег и значајнијег споменика од једне књиге.

Промоцију је употпумила и пјесма пјевачке групе Крајишници, Радета Ђукића са Удбине.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун