Додијељене награде Пакрачки декрет

Уредник Часописа за књижевност и културу крајишких Срба Западне Славоније Пакрачки декрет је 15. 12. у Клубу књижевника Србије додијелио књижевне награде. Награде су овом приликом додијељене први пут, поводом јубилеја 5 година од почетка изадавања часописа, и 15 штампаних бројева.

На смом почетку стихове своје пјесме Бјежи је говорила Гордана Мартиновић Вујановић.

По ријечима уредника часописа Пакрачки декрет, Стојана Продановиће награде ће се додијељивати не само врхунским књижевницима већ и појединцима који су допринијели стварању часописа.

Новинар,  покретач и уредник емисије за Србе Крајишнике „Завичај – Слободна Крајина Сава Смољановић је прочитао текст Стојана Продановића у којем се између осталог каже да је додјела књижевне награде Пакрачки декрет по својој суштини свједочанство о постојању и настојању.

„Ради се о постојању крајишких књижевних стваралаца и њиховом настојању да им стваралаштво

остане као доказ постојања времена када су они били једини записничари тога времена.

То вријеме је вријеме прогона и погрома Срба Крајишника појмовно садржано у синониму синтагме Пакрачки декрет.

Одлуком Уредништва Часописа од 1. маја 2021. године, награђени су ствараоци за њихова остварења у временском периоду од 2016. до 2020. године.

За животно дјело, у области крајишке књижевности, награђени су: Ковиљка Тишма Јанковић, књижевница из Новог Сада и проф. др Божидар Станић, пјесник из Загреба.

За годишња остварења, у области крајишке књижевности, награђени су: проф. др Славица Гароња, књижевница из Београда, за роман Парусија – гласови испод папрати и за Антологију српске лирске народне поезије Крајине, Јовица Продановић, дипломата из Београда, за књигу Ватра која гори без пламена, Елвира Анчић из Пакраца (постхумно), за књигу Учитељска школа у Пакрацу, мр Миленко Заилац, пуковник војске из Београда, за књигу Граховљани – Доњи Граховљани: о селу, старини и говору.

За посебан допринос крајишкој књижевности и култури памћења крајишких Срба, награђени су: проф. др Слађана Миленковић, пјесникиња и први уредник часописа Пакрачки декрет из Сремске Митровице, проф. Марко Ковачевић, пјесник из Руме, уредник часописа Пакрачки декрет, Душко Ожег, из Београда, радни вијек провео је у Трећем програму Радио Београда, сарадник је часописа Пакрачки декрет, Сава Смољановић, из Руме, покретач и уредник емисије за Србе Крајишнике Завичај – Слободна Крајина и сарадник часописа Пакрачки декрет.

Након уручене награде присутнима се обратила књижевница Славица Гароња Радованац која је нагласила да богату историју и фолклор, језик (говор) и књижевност Срба Западне Славоније, обиљежавао је кроз читаво њихово постојање на том тлу и својеврсни парадокс: мало се знало о тој традицији, о свима се више писало и знало него о српском народу са тог подручја, укључујући и Народноослободилачку борбу у том крају, у којој су пале не мале жртве, а која се у бившој Југославији готово није ни спомињала.

 – Управо Пакрачки декрет свједочи да то питање још није готово. Људи су се након првобитног удара, развејани по свијету прикупили, поново духовно ујединили, и једна лијепа идеја, идеја излажења Пакрачког декрета, заживjела је, чини се пуним плућима, са једним топлим сазнањем, да постоји у изгнанству једно мало, духовно уточиште – часопис о завичају, за све Србе – Славонце, ма гдjе живjели, од Аустралије и Перта до Канаде и Западне Европе, али и свих насеља у Србији, или Републици Српској, гдjе ће људи родом из тог краја, али и људи од струке, интелектуалци уопште, прочитати многе, често и значајне прилоге и права открића, о предуго запостављеној и неизучаваној историји, православној цркви, фолклору и језику (говору), али и савременим књижевним струјањима људи којима је некадашња Мала Влашка, Западна Славонија на срцу.

То је и једино књижевно гласило гдjе бројни и талентовани сарадници, пjесници и прозни писци, вукући природан наративни дар од својих усмених предака – плодно сарађују и објављују своје пjесничке и прозне прилоге, најчешће на тему егзодуса и недавне историје 20. вијека.

 Жељела бих да српска, славонска дијаспора помогне обнову основних просвјетних установа, које и сада стоје девастиране у Пакрацу – од Учитељске школе до Богословије, да се посјечени платани опет посаде на тргу и да опет град Пакрац постане (и остане) топли, љупки центар славонских Срба, како је то био посљедња три вијека. А Пакрачком декрету желим да му сједиште редакције једном буде као стална адреса – град, чије име у свом наслову носи.

Један од уредника проф. Марко Ковачевић се захвалио Продановићу што је препознао своје сараднике као људе који треба да се награде.

– У Србији имамо данас преко 100 удружења Крајишника и сви су они на неки начин као острва, и свако има амбицију да буде на неки начин предводник у тој причи која треба да обједини крајишку културу и умјетност. Проблем је у томе што институције не реагују на прави начин и ми не можемо доћи до тог момента да страдање Срба Крајишника које највећим дијелом објашањава и културу ставимо у позицију да оно уђе у наше институције и школе.

Пакрачки декрет се бави једном темом која је потиснута, а можда и са намјером.

– Кроз Пакрачки декрет сам учио о томе да је прећутано на много начина страдање Срба у Славонији, и да је тај простор између Саве и Драве, најшири пут према Цариграду са Запада и да је то разлог зашто су се десиле Слобоштина и Дереза, па и сам Јасеновац.

Др Душан Бајатић је говорио на тему Пакрачки декрет историјски отисак и рефлексије гдје је навео да аутори Пакрачког декрета врше основну функцију и остварују циљ, а то је чување идентитета крајишких Срба, а тиме и српског народа у цјелини.

На самом крају присутне је поздравио и Сава Смољановић који каже да је Стојана Продановића и њега спојила у ставралаштву идеја водиља за којом иду и трагају, а то је истина о Крајини и Крајишницима.

– До ње долазимо свако на свој начин, свједочанствима, казивању судионика и свједока догађаја, али и кроз умјтнички израз. Дугогодишње искуство у томе послу учи нас да је трагање за истином и њено представљање јавности најтежи и најзахтјевнији посао. Њиме могу да се баве само упорни, истрајни, па можда и тврдоглави људи. Највећу штету прогоном Срба Крајишника доживјела је истина. Истина је највећа жртва крајишког прогона. Истину и дан данас и са оне тамо, и са ове стране нападају свим могућим оружјима и оруђима. Истину ријетко ко жели да чује, а камоли да је усвоји и прихвати. Истина мора побједити јер истина увијек побјеђује и њу ће васпоставити слободномислећа Крајина.

На самом крају присутнима се обратио и мр Миленко Заилац и прочитао цитат из књиге Жељка Мандића Бљесак који осликава зашто постоји Пакрачки декрет.

„Све што памтиш заборавићеш, а све што запишеш једног дана прочитаће неко. Истините приче временом постају легенде и нико не вјерује, једини доказ је папир. И против нас и против њих и на нашу и на њихову срамоту. Да смо писали послије Првог и Другог свјетског рата сада те патње не би звали причама већ доказима.”

Текст и фото: Драгана Бокун

Нема коментара

Напишите коментар