Пријатељи и родбина испратили на вјечни починак први глас Тромеђе Јовицу Пуповца

Јовица Пуповац (60) преминуо је 15. јануара од посљедица можданог удара, само дан прије свог рођендана. Сахрањен је јуче на Бежанијском гробљу гдје се окупио велики број рођака и пријатеља да испрати овог великог човјека. Иза њега су остале ожалошћене мајка Вукосава, супруга Мира, ћерке Ђурђа и Јелена и сестре Љиљана и Смиља.

Пуповац је рођен у Зеленграду у сјеверној Далмацији од оца Ђуре и мајке Косе. Послије средњошколских дана, завршио је Машинску школу, пут га је одвео у Београд гдје је служио војску у почасној гарди. Запослио се у Београду, али увијек га је срце вукло у родни Зеленград гдје је и засновао породицу са супругом Миром и добио ћерке Ђурђу и Јелену. Тако је и ратних година био уз свој народ у Крајини.

Пјесму је волио од ране младости, ту љубав је дијелио са осталим члановима породице. У својим двадесетим годинама постаје члан групе Тромеђа чији су чланови препознали његов таленат. Хит и крајишка химна Нема раја без роднога краја је пјесма Тромеђе, за коју је текст написао Баја Мали Книнџа, а музику Јовица Пуповац на касети коју је издао Југотон,  80-их година под називом Изворне пјесме Далмације, Лике и Крајине. Познати су и њихови хитови Од Бенковца до Београда, Сиктала је као сингерица, Ој Тромеђо, Нек’се ори, ори, Гледам куле изнад Зеленграда

У пјесмама је често опјевао свој Зеленград из којег је нажалост са својим народом морао да оде у Олуји, и крене испочетка у Београду са својом породицом.

Љубав према музици и према свом народу није јењавала тако да је Пуповац опет окупио Тромеђу и кроз пјесму олакшавао муку избјегличку и чувао сјећање на Крајину. И то не само по Србији, него цијелом свијету јер је обишао све континенте.

Поред Тромеђе пјевао је и са Жаретом Ђукићем, Милом Делијом…

Разговарајући са његовим пријатељима, сви су говорили колико је Јовица Пуповац човјек великог срца, који је читав живот стицао велики број пријатеља, кумио се, гдје год је одлазио.

Његова породица истиче да су благословени што су имали баш њега за сина, брата, оца, супруга…

Дугогодишњи пријатељ Јовице Пуповца био је Рајко Радан. Дуги низ година пјевали су заједо, дружили се и чували успомену на завичај.

– Још увијек не могу да се опоравим од овог великог губитка за све нас. Било је задовољство познавати га и толике године радити са њим. Волио је свој народ, кроз наше пјесме чували смо успомене на завичај, на обичаје. Јовица је неспорно био наш највећи вокал, и тешко ће ико замијенити његов глас, али он је прије свега био велики човјек. Поштен, искрен, скроман, људина. Волио је да буде међу својим народом, да је неко други имао његов глас, ко зна докле би догурао.

Радан нам је рекао да су почели да припремају нови албум, и из поштовања према Јовици морају и да га заврше иако ће бити много тешко наћи замјену за његов вокал. Чланови Тромеђе и велики Пуповчеви пријатељи су и Ђорђе Станић Чађо и Слободан Вујасиновић.

Нешо Вукас из групе Коријени такође је био на сахрани да испрати свог великог пријатеља Јовицу Пуповца и навео како је ово за њега велики губитак.

На друштвеним мрежема и испод видеа Тромеђе на You tube-u, данима се пријатељи и поштоваци Пуповчеве музике опраштају од њега.

Јована Хрвачевић се од Јовице опростила ријечима „Некада се орила Буковица, Крајина, Србија од твог прељепог громког гласа а данас заћуташе поља ливаде и жита, паде магла на наше Крајишнике и све Србе широм свијета јер је заиста губитак превелик. Ћути просјек и Велебит дрема све што прође повратка му нема. Али остају твоје пјесме уз њих ћемо се рађати и умирати! Твоја браћа из Тромеђе, твоји Крајишници вјечно ће чувати успомену на тебе. Твоја душа је отпутовала Далмацији твојој туги Земљи Вука и Пастира. Опјевао си све Србске земље, оне окупиране а и оне слободне! Пјевао си Нема раја без роднога краја , и заиста нема.Твоја душа је настанила Небеску Крајину, а твоје срце је у твом жалу на огњишту остало у твојој Буковици, твојој Крајини.“

 

Слава му!

Новинар Српског кола

Драгана Бокун

Фото: https://www.facebook.com/groups/2513012602307128

Нема коментара

Напишите коментар