Одржана 12. ликовна колонија на Бурдушевом брду код Кљајићева

У организацији Удружења виноградара и воћара Висови и ове године 7. јуна на Бурдушевом брду код Кљајићева је одржана ликовна колонија. Учествовало је 30-ак еминентних сликара из Сомбора и околине, а имали су госта и из Сарајева.

Гости су поред поред предивних призора на сликарском платну могли уживати и у воћњацима и виноградима, домаћем вину и ракији, а и у котлићу се крчкало, а на ражњу окретало.

Симпатичне даме Мара Шупица, Љубица Кнежевић и Бранка Панић радо се одазивају на позиве да учествују у колонијама. Видно расположене и ведрог духа , разговарале су са нама.

– Идемо гдје год нас позову, волимо да сликамо, да се дружимо и размјењујемо искуства. Чинимо и себи и другима живот љепшим. Нама овдје није битно ни како се зовеш, ни како изгледаш, или које ти је боја коже, овдје нас све повезује умјетност – рекла нам је Бранка Панић из Удружења ликовних стваралаца Ликова група 76.

Да никада није касно почети сликати, Панићева је прави доказ јер је почела сликати са 65 година. Иако су многи били скептични била је упорна и доказала свој таленат.

Одмах послије ових дивних дама, наишли смо на Јадранку Наранчић, која је сликала прелијепе јорговане и пензионисаног полицајца Љубомир Јаковљевића. На моју опаску да ми је жао што не знам да сликам, Љуба ме је охрабрио да се ипак упустим у авантуру са сликарским платном и четкицом.

– Блок број три или 5 и угаљ, никада немојте говорити дјеци да не знају. Нека покушају, доћи ће се до рутине. И мени је моја учитељица некада рекла, мора се од нечега почети.

Јадранка Наранчић Јаца пажљиво је слушала Љубу и додала да она и даље учи, тражи савјете како да наслика. Сликање је постало њено уточиште након трагедије коју је доживјела 2004. година – дијете јој је преминуло.

Стана Либић је сликала са шпатулом, на тај начин ствара како она каже „експресионистичке слике“.

На колонији је учествовала и Ана Илић Пањковић дипломирани дизајнер за текстил и одјећу која је заправо ту од самог оснивања. Власница је занатске умјетничке радионице Рустикана у Сомбору.

– Имам своје предузетништво за ткање, oсликавање и вез. У сарадњи са Етномрежом Град Сомбор је направио ревитализацију стапарског ћилима. У Бездану имамо ткачницу дамаста из 1873. Јединствена је у Европи и под заштитом. Мислим да би требало да имамо више свијести о значају нематеријалне културне баштине.

Пањковићева је своју слику украшавала декоративним ваљаком који на себи има изрезбарену старинску мустру. Главна намјена тих ваљака је осликавање зидова.

На колонији су учествовали још Здравко Боројевић, Касим Либић, сарајевски сликар Мирза Ајкунић, Милорад Рађеновић, Верољуб Павић, Исмаил Обралија, Снежана Мишовић, Драган Симић, Радомир Медић, Сања Медић, Слободан Веселиновић, Верица Чупић Јошић, Љиља Недељков, Шешум Небојша, Валентина и Александар Ганић, Перишић Данијел, Јене Вишинка, Брацо Крулић, Жарко Ђукић, Светлана Младић, Миодраг Ивановић, Милић Михајловић, Дарио Узелац, Снежана Блануша, Антун Крулић, Бранко Маравић.

Чланице Удружења жена Рубац из Кљајићева су припремиле укусне уштипке.

Ове вриједне госпође су активне током цијеле године, поред уштипака, организују и такмичење у прављењу паленте, а скоро ниједна манифестација у Кљајићеву и околини не прође без њихових колача. Испеку их и по 50 килограма.

Наш домаћин Бранко Шоштарић Шоле са својом екипом се у сваком тренутку побринуо да сликарима, а и гостима ништа не недостаје, вјероватно је и то један од разлога, поред предивне природе зашто се сликари сваке године радо одазивају позиву за ову ликовну колонију.