Достојанствен скуп у Земуну поводом 25-годишњице од великог погрома Срба у Задру 2. маја 1991. године – Задарска кристална ноћ и данас траје
Удружење Задрана у Београду обиљежило је 2. мај 1991. године скупом у сали општинe Земун у понедјељак 9. маја када су се тих по задарске Србе трагичних догађаја названих Задарска кристална ноћ сjећали они који су је некако преживjели, али и млади којима је Задар завичај. На трибини су говорили: Владимир Гагић, у име организатора Удружења Задрана у Београду, Синиша Буњевац, водитељ трибине; др. Војин Калинић, историчар, проф. Милан Мркела; Марица Варићак; Гаврило Ковачевић, члан Извршног вијећа општине Земун и један од власника срушеног ресторана Сложна браћа; Сања Лакић, најбољи говорник на 20. такмичењу у бесједништву на Правном факултету у Београду 2014. године и народни посланик Миодраг Линта. На трибини је било присутно око 70-так Задрана и њихових ријатеља.
Назив који су Срби као жртве изабрали не оставља дилему да је реч о фашистичкој идеологији и нису погрешили. Јер, данас се Хрвати отворено поносе својом фашистичком традицијом и о томе се готово свакодневно можемо освjедочити. Уз богату фотографску и видео грађу присутни учесници трибине су се подсjетили година када су се рушиле илузије о братству и јединству на којима су васпитане генерације. Срби су отjерани из Задра, града који су стварали вjековима, куће су им одузете или миниране, одузети су им не само станови на којима су имали станарска права него и они који су били у њиховом власништву.
Задарска кристална ноћ представља погром над Србима када је руља од око 2.000 лица наоружана моткама, каменицама, флашама кренула по дану у пљачку и девастацију српске имовине у том граду, српских кућа, локала, кафана , продавница … Није фалило ни експлозива. Хрватска страна је у Задру укупно уништила 130 српских локала и 470 српских кућа. Када су минирали српске куће морали су зауставити саобраћај у Бенковачкој улици, а сваки случај води се као предмет против н.н. починиоца. Да ли је група била самоорганизована или није , односно да ли је то било спонтано или плански, одавно се зна. Али, пустимо Задране да сами о томе говоре.
Према рјечима Владимира Гагића, једног од иницијатора ове трибине, најтрагичније је да је Хрватска награђена за погром над Србима.
-Нема казне ни за починиоце ни за инспираторе и налогодавце Задарске кристалне ноћи. Град који су стварали Михајло Катурић, Божидар Петрановић, књижевник Марко Цар и многи други постао је непожењан за Србе. По Милораду Екмечићу, нашем уваженом академику, у Задру су Срби издавали више од 200 листова. У Задру је 1905. године донесена Задарска резолуција у којој је наглашена равноправност српског са хрватским народом. Српско национално биће биће нешто касније утопљено у југословенску илузију – каже Гагић.
Др Војин Калинић је говорио о значају Задра за Србе у Сјеверној Далмацији кроз историју а посебно о великом доприносу Срба у политичком, економском, културном и сваком другом развоју Задра у претходним вијековима.
Синиша Буњевац, водитељ трибине, подсjeтио je да је повод за дивљање нађен 02. маja у убиjству Франка Лисице, припадника специјалне полицијске јединице Поскоци. Убиjство се догодило код Полаче и за то су, наравно, оптужени Срби, али се данас све слободније тврди да су то убиjство ради хомогенизације починили сами Хрвати.Тада су Бибињци, што је био и Лисица, кренули на Задар да се свете Србима. Много тога указује да је постојао план напада на Србе. Напред су ишли и пљачкали и рушили млађи, а за њима старији који су поливали бензином и палили. Жртве су 27.000 Срба колико нас је живело тамо заједно са приградским насељима. Нико никада није одговарао . Поставља се питање где је била полиција тога дана. Није је ни било. Судски предмет је из Задра пребачен у Сплит, па у Загреб гдjе је затворен. Иако је било и убијених: убијен је Ненад Аћимов Аћим, Гојко Бјелановић је био пријављен па су га хапсили. Пуштен је да би га убили у његовој кући. Павле Опсеница одведен је из свога стана, нестао је, а Радована Пандурског су нашли мртвог у контејнеру за смеће. Давор Лукић лично је убио троје Срба.
-Ово су моја леђа, чујем човјека иза мене док нам на архивском филму предочавају мучења припадника ЈНА. Треба ли рећи да је на леђима било више масница него неударених делова. Стеван Веселиновић о коме је ријеч ушао је мало касније , током дискусије у полемику на тему: да ли је ЈНА урадила тих дана оно што је могла и требала? Као и многе друге,ова прича остаће недоречена.
Марица Варићак је годинама водила спорове, седам спорова и сада је дошла до краја – изгубила је све и у Хрватској и пред судом у Страсбуру, наводним Судом за људска права . Њен случај је поучан за све. Јасно је да су Хрвати одавно излобирали да Срби тамо све изгубе. Од Маричине куће од 600 квадратних метара данас нема чак ни темеља. Градоначелник Божидар Калмета је то „очистио“ ровокопачима . Осим куће имала је стан и земљу у приватном власништву, све осигурано код Кроација осигурања, али ништа ни са те стране није добила. Ни стару девизну шетњу,ни пензију. Све је Европски суд за људска права у Страсбуру одбио. Одобрено јој је само да направи објекат од 75 квадрата. Али она неуморно инсистира да јој као нови прихвате пројекат здања које је некада постојало.
-И мене и мог сина и унука исписали су из књиге држављана у Задру. Када смо обнављали држављанство нису нам дали Задар него Грачац, мада с њим никакве везе немамо. Покрадена је сва оригинална архива наше куће, у документацији су ми само показали неки реверс из 1988. године. Дакле отада су све планирали. Кристална ноћ и дан данас траје, закључује Марица.
-Сматрам да је важно да никада не зaборавимо Републику Српску Крајину, рекла је Сања Лакић поријеклом из Ислама Грчког и Кашића испод Велебита. И наставља:
-Мук , сузе и испреплетена сећања. Ова тема боли. Али уколиико заборавимo поновиће се. Нека праунуци праунука наших знају шта је Задарска кристална ноћ.
Не би био ред да причу о Задарској кристалној нлоћи доведемо крају без помињања Саве Штрпца, некада судије у Задру. –Задарска кристална ноћ је први корак ка погрому и масoвним убиствима српских грађана, рекао је Штрбац. И тачка.
Миодраг Линта је истакао на почетку свог излагања да је српски народ у Хрватској доживио општу катaсtрофу тј. пола милиона протjераних, преко 7000 убијених и близу још увијек двије хиљаде несталих. Нажалост, нема политичке воље да се рjешавају та и бројна друга питања. У првом плану је отета и уништена имовина тј. 40.000 отетих станарских права, преко 800.000 катастарских парцела отетог пољопривредног земљшта, 50.000 заосталих а неисплаћених пензија (81 пензија по пензионеру), стара девизна и динарска штедња, небројене године радног стажа…Само ван РСК минирано је преко 10.000 српских кућа и локала. Послије рата Хрвати су законима цементирали етничко чишћење Срба из Хрватске. Случај Марице Варићак је симболичан и поучан: Срби правним путем не могу остварити своја права у Хрвaтској. Узалуд је Србима подстицана лажна нада да ће ријешити свој проблем ангажовањем адвоката. Адвокати су плаћани, ништа се није добило, а вријеме и здравље je изгубљено. И не само то. Сад Србима испостављају трошкове судског поступка. На име тога Душану и Ани Кундак, који су тужили хрватску државу за двије срушене куће у мјестима Липик и Филип Јаков, поред Шибеника, сваки мjесец одузимају трећину пензије, а треба да плате укупно 35.000 евра судских трошкова. Линта је нагласио да не смијемо одустати од борбе за наша права. Због тога је Савез Срба из региона покренуо акцију евидентирања наше отете и уништене имовине. Досад је око 5000 породица попунило образац који се налази на сајту Савеза Срба из региона а циљ акције је да се попуни барем 50.000 образаца. Након завршетка акције урадићемо извјештај и послати га на све значајне адресе у међународној заједници.
Драган Башовић
(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)