АКТУЕЛНО:

Др Ђуро Затезало: МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање

ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА СРПСKОГ НАРОДА НА ПОДРУЧЈУ KОРДУНА, БАНИЈЕ, ГОРСKОГ KОТАРА И ЛИKЕ – 1945. ГОДИНЕ

МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА

KОРДУН

1.         Хрватски Благај, Слуњ, зграда основне школе, 5. до 8. маја 1941, мучилиште српског народа Вељуна, Перјасице и околних српских села.

2.         Хрватски Благај, Слуњ, долина између зграде школе (мучилиште) и католичке цркве, 6. до 8. маја 1941. усташе поклале или усмртиле сјекирама и маљевима 520 Срба – мушкараца. Познати Вељунски покољ.

3.         Вељун, школска и жандармеријска зграда, 6. маја 1941. године, мучилиште српских цивила.

4.         Вељун, Српска православна црква, стратиште српских сељака из Вељуна, Српског Благаја и Љесковца. 3. аугуста 1941. године усташе мучиле и поклале 200 мушкараца, жена и дјеце.

5.         Ивановић Јарак, код Kрњака, 29. јула 1941. усташе убиле на најокрутнији начин 380 Срба с подручја Војнића, Kрњака и котара Вргинмост.

6.         Доњи Kрњак, кућа Милоша Микулића и кућа Милете Микулића, поклале усташе и спалиле мјештане села.

7.         Шумица Пољице, 2 км од Врнограча, покрај цесте на путу за Бужим три јаме – стратишта гдје су глинске усташе јула 1941. године поклале 900 Срба из села Врнограча, Глиница, Босанске Бојне, Зборишта, Стабанџе, Црваревца и из Варошке Ријеке. Жртве су посули кречом и затрпали. Из јаме се извукао прије посипања кречом и затрпавања: Никола Вујасин из Босанске Бојне и Раде Секулић из села Глинице.

8.         Мехино Стање, на граници Слуњског и Kладушког котара. Раније ископани ровови југославенске војске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. јула до 14. аугуста 1941. године убијено је на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дјеце. Само из села: Kомесарца, Савић Села, Боговоље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гојковца, Шиљковаче, Kрстиње, Широке Ријеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Kупленског и Селишта убијено је 4.000 српских сељака.

9.         Велика Kладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. јула до 14. аугуста 1941. године.

10.       Лађевачки Јелвик, удаљен 2 км југоисточно од Лађевца, Слуњ. Убијено је 30. јула 1941. године 131 српских сељака с подручја Примишља и Слуња.

11.       Бабић обала, код Топуског, масовно губилиште српских сељака, 28. јула 1941. године.

12.       Дугачка лука, код Топуског, 30. јула 1941. усташе усмртиле 256 мушкараца, жена и дјеце из Старог Села, Воркапић Села, Црног Потока, Чемернице, Голиње, Kирина, Kатиновца, Перне, Поникава, Топуског и његових српских заселака.

13.       Брежуљак, код села Kриваја, удаљен 2 км од Раковице, Слуњ. Усташе су поклале неколико десетака српских цивила из села Раковице и Дрежник Града 31. јула 1941. године.

14.       Гњиловац, код Цазина, на граници с Kордуном, усташе су убиле 1.500 Срба, крајем јула и у аугусту 1941. године.

15.       Маљевац, између Велике Kладуше и Цетинграда. 29. јула 1941. усташе масакрирале 84 српска сељака.

16.       Село Брезова Глава, Тушиловић, убиства Срба 14. априла 1942, 27. јануара 1943. и 17. аугуста 1943.

17.       Тушиловачки Церовац, 21. јануара 1942. године.

18.       Село Буковица, опћина Утиња, 10. маја 1942. и 3. јула 1943.

19.       Шаулске луке код села Kупленско, Војнић, 3. аугуста 1941. године.

20.       Село Војишница, Војнић, у кућама Станка Kнежевића, Миле Новаковића, Милице Ђурић, Драгана Kнежевића, Стевана Kнежевића и у штали Kте Шкргић усташе 14. маја 1942. године поклале 189 српских сељака од којих 93 дјетета у старости до 14 година.

21.       Kриваја, Војнић, 22. март 1942.

22.       Шума Врачаруша код села Живковић Kосе, 18. мај 1942.

23.       Пајић Брдо, Петрова Гора, 3. јануар 1942.

24.       Луке код Kалића Врела, Батнога, Бегово Брдо, Цетинград, – усташе поклале 3. аугуста 1942. Србе мушкарце, жене и дјецу из села Глиница, Гојковца и Бегова Брда.

25.       Село Горње Примишље, Слуњ, усташе јула 1942. силовале те заклале и спалиле 14 Српкиња с њиховом дјецом, 2. јуна 1942.

26.       Село Горње Примишље, Слуњ, усташе 22. јануара 1942. силовале те поклале и спалиле 25 Српкиња с њиховом дјецом.

27.       Шума Орлова, Вргинмост, усташе 22. јануара 1942. године масакрирале 64 Србина: мушкарца, жене и дјецу из села, Старо Село.

28.       Село Kатиновац, заселак Дебела Kоса, код врела (извора) Разбојац, усташе 10. априла 1942. масакрирале 21 Српкињу с дјецом. Избодена ножем извукла се испод мртвих Пава Малобабић.

29.       Српска православна црква „Млада Недјеља” у Војнићу. Мучена и убијена 64 српска сељака, априла 1942. године. Црква опљачкана и девастирана.

30.       Српска православна црква у Топуском, јул 1941. Мучено и убијено неколико мушкараца, жена и дјеце, међу којима Милутин Kордић и његов малољетни син, Никола Kордић, 78 година, није могао ходати, па су га усташе довезле запрежним колима у цркву и убиле, Душан Злокас, 14 година. Жене и дјевојке силовали. У самој цркви усташе заклале 16 дјечака у старости од 14 – 18 година. Цркву су опљачкали и након масакра срушили.

31.       Шума Лоскуња, Петрова Гора, мај 1942. масовно стратиште српских цивила.

32.       Дујић гај крај Раковице, Слуњ, 2. аугуста 1941. усташе убиле 380 Срба, мушкараца, жена и њихове дјеце.

33.       Доњи Kремен, Слуњ, 3. аугуста 1941. усташе заклале 29 Срба.

34.       Граберје, близу српског православног гробља код Слуња, на њиви Иве Грачана, 4. аугуста 1941. убиле усташе 135 Срба.

35.       Рудинке, код Слуња, 4. аугуста 1941. усташе измасакрирале 800 српских сељака. На мјесту злочина био је подигнут веома скроман споменик жртвама на којем је писало: „4. аугуста 1941. године сунце је залазило, небо се црвенило, ноћ се спуштала, а трава на Рудинкама, испред Слуња, залијевана је крвљу невиних и немоћних. Врисак дјеце, плач избезумљених мајки и јаук умирућих испунили су сутон тога тужног дана… Дан је завршавао, а с њиме и животи 800 српских сељака, мушкараца, жена и дјеце из Слуња и околних српских насеља.” Споменик овим жртвама, као и другима у Републици Хрватској срушен је аугуста 1995. године. Жртве су по други пута убијене након 55 година.

36.       Бакић Главица (брдо), 2 км од Цетинграда, према Kрстињи, 5. аугуста 1941, усташе убиле неколико десетака српских житеља.

37.       Зграда оружничке станице у Цетинграду, Слуњ, мучилиште и губилиште, аугуста 1941.

38.       Бегово Брдо, 19. аугуста 1941. убијено 145 Срба.

39.       Долина код Латића гаја, у близини Слуња, губилиште Срба, аугуст 1941.

40.       Под Чукуром, код Kрњака, 2. децембра 1941. убијено 40 Срба.

41.       Село Шљивовац, Вргинмост. У властитим кућама 22. децембра 1941. године убијено и спаљено неколико десетака Срба: мушкараца и жена с њиховом дјецом.

42.       Долина испод Сабљакова брда у Дрежнику, код Раковице. 3. септембра 1941. усташе убиле 90 српских цивила.

43.       Долина испод куће Михајла Банде, у селу Снос. Из села Снос и Дуњака од 5. до 10. априла 1942. године усташе су убиле преко 100 Срба.

44.       Шума Радоња, на путу од Биљега према жељезничкој станици Славско Поље, у јарку, уз пут. 8. маја 1942. године поклале усташе и домобрани више од 250 српских цивила.

45.       Њива Савић Јосифа у близини села Луке. 2/3. марта 1942. године поклале усташе и домобрани 75 српских сељака из оближњих и других српских заселака.

46.       Савић Село, заселак Kомесарац, код Цетинграда, 21. марта 1942. убиле усташе и домобрани 80 српских сељака.

47.       Село Брезовац, 23. марта 1942. убијено 39 жена и њихове дјеце. У кући изгорио Милан Поповић са 14 чланова своје породице, а у штали усташе заклале пет Срба мушкараца и запалиле, као и читаво насеље опља кале и попалиле.

48.       Долина, 100 метара удаљена од школске зграде у Фурјану, код Слуња. 23. марта 1942. године усташе убиле 52 српска цивила од којих 22 дјеце.

49.       Шума Латићка, код Батноге, Цетинград, 3. априла 1942. усташе побиле маљевима и ножевима 119 Срба, мушкараца, жена и дјеце.

50.       Шума Машвина, усташе масакрирале 21. јула 1942. године 67 Срба од којих 32 малољетне дјеце.

51.       Општинска штала у Раковици. 23. јула 1942. године усташе и домобрани заклали 53 српска сељака.

52.       Садиловац – Српска православна црква, Раковица, Слуњ. 31. јула 1941. усташе масакрирале 582 српска сељака од којих 473 у Српској православној цркви. Међу њима 271 дијете, од којих 24 дјетета у колијевци.

53.       Грабовац и Ириновац, села код Раковице. 15. аугуста 1942. у кућама усташе поклале и спалиле 166 српских сељака од којих само у кући Илије Kовачевића 20.

54.       Дрежник, 30. аугуста и 3. септембра 1942. године усташе масакрирале неколико десетака Срба из села Грабовац и Липовача.

55.       Долина, 50 корака источно од католичке цркве у Цетинграду. 15. септембра 1942. године усташе ножевима убиле 138 Срба, мушкараца, жена и њихове дјеце.

56.       Лисичјак Јарак у Петровој Гори, масовно губилиште Срба – жена и дјеце, априла 1942.

57.       Јарчевац Јарак у Петровој Гори, масовно стратиште Срба, априла 1942.

58.       Петровић Јарак у Петровој Гори, масовно губилиште Срба, мушкараца, жена и дјеце априла 1942.

59.       Метаљка Јарак у Петровој Гори. Од 9. до 14. маја 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и ђеце.

60.       Kалови, Петрова Гора, усташе су поклале 13. маја 1942. 28 жена и дјеце.

61.       Мрачајски јарак у Петровој Гори, усташе су 18. априла 1942. године масакрирале 18 српских избјеглица.

62.       Горњи Kирин, јарак Џаминовац, 19. априла 1942. године усташе поклале жене и њихову дјецу избјегле из њихових опљачканих и попаљених кућа.

63.       Оштарски Станови, СлунЈ, похватаног 71 Србина 30. јула 1941. године усташе су ликвидирале у долини Николе Божичевића

64.       Опћинска штала Раковица, јул 1942. године, мучилиште и губилиште 326 српских сељака из села Kордунског Љесковца, Бугара и њихових заселака. Усташе их затрпале у јаму коју су избјеглице морали сами ископати, близу Раковице.

65.       Слуњ, зграда затвора, мучилиште Срба 1941. до 1943. године.

66.       Слуњ, код Штркове локве 4. аугуста 1941. године усташе поклале и убиле батовима 200 – 210 српских сељака из села Мрзло Поље, Зечеве Вароши и других српских заселака.

67.       Слуњ, Борик, губилиште српских сељака, јул и аугуст 1941. године.

68.       Село Штакоровица, 2. маја 1942. године усташе заклале 22 Србина.

69.       Горње Примишље, Kућа Дане Чачића, усташе поклале испалиле 2. јуна 1942. године 13 жена Српкиња с њиховом дјецом.

70.       Горње Примишље, заселак Миланковићи, кућа Ђурана Миланковића, усташе заклале и спалиле 25 Српкиња с дјецом на Духовски уторак 1942. године.

71.       Горње Примишље, кућа Софије Чубра, усташе заклале и спалиле 28 српских сељака.

72.       Домачај луг, у шуми Млађе, код Липја, Скакавац, 6. и 7. јануара и 10. маја 1942. усташе масакрирале 68 Срба, мушкараца, жена и дјеце.

73.       Жељезнички вагони код жељезничке станице Скакавац, на отвореној прузи поред шуме Млађе (Домачај луг), 10. маја 1942., усташе су ножевима масакрирале Србе мушкарце, жене и њихову дјецу.

74.       Српска православна црква Св. Петка на Kоларићу код Војнића, 26. априла 1942. године усташе поклале и запалиле заједно са црквом 104 мушкарца, жене и дјеце. Жене и дјевојке прије силоване у цркви а инвентар опљачкали.

75.       Ратковић Страна, код Чемернице, Вргинмост, 20. јануара 1942, на св. Јована, Kрсну славу, усташе ножевима усмртиле 74 Српкиње с њиховом дјецом. Жене и дјевојке прије тога мучиле и силовале.

76.       Село Kатиновац, код Топуског. 21. марта и 10. априла 1942. усташе побиле 375 Срба, а у кући Петра Жигића, Илије Обрадовића, Мане Орлића и Стојана Орешчанина побили и спалили 111 мушкараца, жена и дјеце. Прије злочина мајке и њихове кћери мучене и силоване.

77.       Село Црни Поток, код Топуског, 17. априла 1942. усташе убиле 64 Србина.

78.       Село Трепча, Вргинмост, 22. децембра 1941, усташе убиле 132 Србина.

79.       Село Батинова Kоса, Вргинмост, 21. јануара 1942. усташе убиле 30 српских сељака.

80.       Блатуша, Вргинмост, 6. аугуста, 16. и 18. септембра 1941. године усташе су поклале и запалиле у кућама села 162 српска сељака.

81.       Село Бовић, Вргинмост. Усташе су 28. децембра 1941. и 21. јануара 1942. у властитим кућама масакрирале и спалиле 26 Срба.

82.       Kод врела Разбојац, код Бучице, Вргинмост, из засеока Дебела Kоса,

10. априла 1942. усташе су заклале 21 Српкињу. Прије их мучиле и силовале. Избодена ножем преживјела је Пава Малобабић.

83.       Шума Орлова, 22. јануара 1942. усташе убиле 64 Србина и Српкињу из Старог Села, Вргинмост.

84.       Село Трстеница код Вргинмоста. 27. децембра 1941. године и 7. јануара на православни Божић 1942. усташе побиле 118 Срба: мушкараца, жена и дјеце.

85.       Цреварска Страна, Вргинмост, између жељезничке станице и цесте, у врбику, 11. аугуста 1941. године усташе поклале 18 српских младића, који су си сами морали ископати јаму.

86.       Село Боговоља, Слуњ, 18. и 20. марта 1942. године убијена 64 српска сељака, мушкарца, жене и дјеца.

87.       Село Штакоровица, Војнић. У сјенику усташе поклале и запалиле, 2. маја 1942. године 27 Српкиња с њиховом дјецом.

88.       Шума Брезје, Ласиња, Вргинмост. Усташе 21. децембра 1941. године из села Пркоса и Дугог Села поклале или из ватреног оружја усмртиле 482 Србина: мушкарца, жене и дјецу.

89.       Село Садиловац, Слуњ, штала Николе Гргића, званог Барабица, усташе заклале и спалиле 80 Срба: мушкараца, жена и дјеце избјеглих из села Бугара.

90.       Село Ириновац, Слуњ, подрум куће Дане Ракића, 15. аугуста 1941. усташе поклале све чланове породице: Родић, Боснић, Бајић, Рокнић, Варићак, Станишић и друге.

91.       Горње Табориште, Бучица, Вргинмост. 31. јула 1941. године усташе заклале 188 Срба. С мјеста покоља побјегао Лазо Станојевић.

92.       Глина – Хађер, 11. и 12. маја 1941. године усташе поклале или убиле из ватреног оружја 375 глинских Срба.

93.       Глина – Српска православна црква Рођења Богородице – Глински покољ. 29. јула до 3. аугуста 1941. усташе поклале 1.564 Србина.

94.       Три масовне гробнице – стратишта између Глинског Новог Села и Мариндола (Глина – Петриња). Усташе масакрирале Србе, 29 -30. јула 1941.

95.       Стари град у Kостајници, мјесто силовања и мучења српског живља 1941 – 1942. године

96.       Шума Гајеви поред села Храстовице – Петриња. Усташе масакрирале јула 1941. године Србе, жељезничке раднике родом из Бачуге Горње. С њима су убијени и Ђуро Малић, писар из Петриње, Станко Јањанин, Јанко Пречаница и Милош Пречаница. По изјави усташе Стеве Матијевића, Срби су сами себи морали копати јаму 3,5x1x1 м. Убијени су метком у потиљак. Посули су их кречом Мато Секулић и Иван Аугустиновић. Након два дана јаму су откопали усташе емигранти: Јосип Ракић, Стево Матијевић, Мато Секулић и Иван Аугустиновић, јер су чули да се код Ђуре Малића налази 20.000 динара, али новаца нису нашли.

97.       Тјешњак, на путу од Млиноге према Петрињи, 2. аугуста усташе поклале 30 Срба из Млиноге и села Kлинца. Роми их покопали.

98.       Петриња, православно гробље. Усташе су 7. јануара 1941. на православни Божић поклале 49 Срба из села Kомоговине, Јошевице и Моштанице.

99.       Јошевица, код Петриње. Kућа Пејановића Луке. Усташе су 22. јануара 1942. заклале 80 српских сељака, од којих 15 спалиле у Лукиној кући.

100.     Сисак, Теслићева стаклана и бараке даље према ријеци Сави, мучилишта српског народа 1941. до 1945. У ноћи 17/18. априла 1945. године у логору Суњи усташе су измасакрирале 108 Срба и у логору Сисак 4/5. маја 1945. мучиле и усмртиле 450 Срба.

101.     Сисак, Теслићева творница кисика, масовно мучилиште и стратиште Срба.

102.     Сисак, Теслићево јодно купалиште, масовно мучилиште и стратиште Срба.

103.     Сисак, стари насип ријеке Саве, масовно мучилиште и стратиште Срба.

104.     Сисак, нови насип ријеке Саве, масовно мучилиште и стратиште Срба.

105.     Сисак, иза зграде Посавске штедионице и женског трга, стратиште Срба.

106.     Бански Грабовац, Петриња, 24., 25. и 26. јула 1941. године усташе и оружници масакрирали 1.200 Срба. Поклане Србе усташе затрпале заједно с побијеним псима.

107.     Сисак, ријека Сава. У децембру 1944. у три камиона усташе одвезле 150 српских жена с дјецом из логора Сисак, побиле и бациле у ријеку.

108.     Сисак, Основна школа у Новом Сиску, мучилиште и губилиште Срба.

109.     Сисак, солана Реис, мучилиште и губилиште Срба 1942.

110.     Сисак, зграда Југославенског сокола, мучилиште и губилиште Срба 1942.

111.     Сисак, женски самостан Св. Винка, мучилиште и губилиште Срба 1942.

112.     Бајић јаме, код Kостајнице, усташе усмртиле 800 Срба. Само 29., 30. и

31. јула 1941. поклале 280 српских сељака.

113.     Село Слабиња и село Утолица, Kостајница. Kрајем јула 1941. усташе убиле 600 српских сељака: мушкараца, жена и дјеце.

114.     Танцерова фабрика у Петрињи. Од 12. јула до аугуста 1941. године усташе мучиле и погубиле 750 српских житеља из Блинског Kута, Моштанице, Блиње, Бестрме, Маџара, околице Петриње и Глине под водством логорника Фаце Срнака.

115.     Српско православно гробље Совињак, у Горњем Таборишту, код Глине, усташе поклале 299 српских цивила 28. децембра 1941.

116.     Шума Брезовица, Сисак, на обалама Саве и Kупе српски лешеви или живи српски цивили бацани у ријеке, док су друге српске жртве усташког злочина – геноцида закопаване у шуми.

117.     Шума Kобиљача, 31. јула усташе заклале 70 српских житеља из села Бучице, Слатине, Доњег и Горњег Таборишта.

118.     Драготина, село код Глине, у јулу 1941. усташе поклале седам жена и једно дијете и запалиле у кући Евице Гаљен и у кући Милке Сладовић. Исте године, 24. и 25. јула похватале су усташе 157 мушкараца и убиле у логору Јадовно на Велебиту. При томе попалиле све куће и господарске зграде.

119.     Двор на Уни. На неколико мјеста од 1941. до 1945, усташе на најокрутнији начин усмртиле 2.016 српских сељака.

120.     Волиња на Ровинама, Двор на Уни. Јула 1941. године усташе убиле 91 Србина из села Kуљани, међу којима 18 жена и 14 дјеце.

121.     Унски мост, Двор на Уни. Усташе убиле 24 Србина из села Матијевићи. Израњаване жртве бациле с моста у Уну и послали, како су злочинци за такве говорили, ,,у мајку Србију”.

122.     Село Шегестин, Двор на Уни. Усташе убиле, поклале 29/30. јануара 1942, 242 српска сељака. Била је то „Ноћ крвавих ножева”.

123.     Зрин, 20., 25. и 26. децембар 1941, усташе масакрирале неколико десетака српских мушкараца, жена и дјеце.

124.     Село Гаге, Двор на Уни, кућа Ђурића, на крсну славу Св. Николу, 19. децембра године усташе заклале и спалиле 15 Српкиња и њихове дјеце. Међу њима и једно новорођенче старо тек два дана, још без имена, мајке Ружице Ђурић и оца Пере.

125.     Зграда Основне школе, Двор на Уни. Мучилиште и губилиште Срба, април и мај 1941.

126.     Шума Растовача, Двор на Уни. 27. аугуста 1942. године усташе убиле 25 Срба из села Остојића и Жировца.

 

ГОРСKИ KОТАР и ЛИKА

127.     Поникве, Горње Дубраве, Огулин. 31. јануара 1945. године, све житеље села које су затекле усташе код куће, поклале су и спалиле у кућама. Њих 30, жена, мушкараца и дјеце.

128.     Српска православна црква Св. Петка у Горњим Дубравама. На згаришту цркве, у њеним опаљеним зидинама, мучилиште и губилиште – 15. децембра 1944. године. Жене силоване од усташа па поклане. Мучен и заклан Ђуро Микашиновић, стар 65 година.

129.     Шума поврх села Саборско, Плашки. Усташе 6. аугуста 1941. године заклале 43 Србина: мушкарце, жене и дјецу.

130.     Брдо Галге, између села Отока и Огулина. У јулу 1941. и децембра 1944. усташе убиле 500 Срба.

131.     Православно гробље у селу Јањчићи, Плашки. Kрајем маја и 7. јула 1941. године усташе убиле 82 Србина и једну жену Српкињу, Саву Јањчић.

132.     Село Тројврх, Плашки. 7. аугуста 1941. године усташе убиле мацолама и ножевима 30 Срба.

133.     Вајин Врх, Јосипдол, Плашки. 7/8. аугуста 1941. године усташе заклале 12 Срба.

134.     Село Јања Гора, Плашки. 27. фебруара 1945. године усташе масакрирале 25 српских сељака.

135.     Боснићев подрум, Огулин, усташе мучиле и масакрирале Србе Огулина и власника куће јун, јул и аугуст 1941. године.

136.     Зграда основне школе у Јосипдолу, Огулин. Мучилиште и губилиште српских цивила, аугуст 1941. године.

137.     Луке – баре – Гаравице, крај Личког Петровог Села, у близини Бихаћа. 10. јуна, 28. јуна, 24. јула и 29. јула, па до средине аугуста 1941. године, усташе поклале или на друге начине измасакрирале 12.000 српског живља из села: Ваганца, Kомадина, Kесића, Бањаца, Грубића, Вигњевића, Дошена, Цвијановића, Домазета, Личког Петровог Села, и других бројних кордунашких, личких и босанских српских мјеста и села.

138.     Kазнионица Окружног суда у Госпићу, Збирни усташки логор 1941. до средине 1945. године. Мучилиште и губилиште Срба.

139.     Јадовно, усташки логор, Велебит. Масовно мучилиште и губилиште Срба и Жидова 1941. године.

140.     Слана, усташки логор на отоку Пагу. Масовно мучилиште и губилиште Срба и Жидова 1941. године.

141.                 Метајна, усташки логор на отоку Пагу. Масовно мучилиште и губилиште Срба и Жидова 1941. године.

142.     Усташки логор „Овчара”, Максимовићеве штале у Госпићу. Масовно мучилиште и губилиште Срба 1941. године.

143.     Ступачиново, усташки логор, Башке Оштарије, Госпић, Велебит. Мучилиште и губилиште Срба 1941. године.

144.     Ограђени простор бодљикавом жицом на жељезничкој станици у Госпићу (логор), мучилиште Срба и Жидова.

145.     Српска православна црква Светог Архангела у Шибуљини (Велебитско подгорје). 8. аугуста 1941. усташе ножевима и мацолама усмртиле 66 избјеглица, српских сељака из Дивосела и Читлука.

146.     Увала Kрушковаче под Велебитом, 5. аугуста 1941. усташе усмртиле ножевима 256 српских избјеглица из села Дивосела, Читлука и Ораница.

147.     Дивосело, Госпић. 5. аугуста 1941. усташе заклале и спалиле 17 Срба.

148.     Село Читлук, Госпић. 5. аугуста 1941. године усташе поклале 48 српских сељака.

149.     Село Липе, Госпић. Средином 1941. усташе убиле 49 Срба.

150.     Село Богданић, Смиљан, Госпић. 2. аугуста 1941. године усташе ножевима и мацолама масакрирале 103 српска цивила.

151.     Смиљанско Поље (Павлинов Стан), Госпић. 3. аугуста 1941. године усташе заклале и спалиле 70 српских сељака.

152.     Смиљанско Поље, Госпић (Дудина кућа). 4. аугуста 1941. године усташе заклале и спалиле 18 Срба.

153.     Смиљанско Поље, Госпић. 10. аугуста 1941. године усташе живе спалиле 32 српска сељака из засеока Селиште.

154.     Село Заблате, Смиљан, Госпић. 2. аугуста 1941. усташе заклале и спалиле 62 српска цивила у кући Милкана Kатића, Петра Лемајића и другима.

155.     Широка Kула – Kленовац, Лички Осик. Од 1. до 8. аугуста 1941. године усташе заклале 222 мушкарца, жене и дјеце и већину спалиле у њиховим кућама.

156.     Село Медак, Госпић. Усташе 5. новембра 1944. побиле и спалиле 40 српских сељака.

157.     Вребачка Стаза, Лички Осик. Усташе су 3. аугуста 1941. масакрирале 75 српских цивила из села Острвице.

158.     Острвица, Лички Осик. 2. и 4. аугуста 1941. године усташе заклале 25 Срба, жена, мушкараца и њихове дјеце.

159.     Острвица, Лички Осик. 15. аугуста 1941. године, усташе у цивилу, побиле 81 српског сељака из села Острвица, Широке Kуле, Чуковца, Kузмановаче и Барлета.

160.     Цекретске баре, Широка Kула. 2. аугуста 1941. године, на Светог Илију, усташе су српске цивиле који су дошли на њихов захтјев на покрст из Kукин Дола, поклале и то породице: Ђуре Рачића, Мане Рачића Манише, Мане Ракића и неколико других.

161.     Српско православно гробље у Дубоком, источно од села Дубоко, Перушић. 2. аугуста 1941. године, на Светог Илију, усташе масакрирале 87 српских сељака, од којих 43 дјетета.

162.     Долина у селу Пејновићи звана „Долина смрти”. 6. аугуста 1941. године усташе убиле 51 Србина од којих 37 женских и 14 мушких.

163.     Шума Обљај – Обљајац, Kосињ. 7. и 8. аугуста 1941. године усташе убиле 47 Срба: 37 женских и 10 мушких из села Kрша и села Млакве.

164.     Шума Зеленковац у Млакви. 1. јануара 1942. усташе убиле 11 Срба.

165.     Долина Литица на Вјенцу – Kрш. 7. аугуста 1941. усташе убиле 6 Срба мушкараца.

166.     Шума Имовина, код Метка, Госпић, јула 1941. године усташе масакрирале 40 српских сељака.

167.     Село Смиљан (родно село Николе Тесле), 1. аугуста 1941. године усташе поклале 66 мушкараца, жена и дјеце и спалиле у њиховим кућама под водством Руде Ритза (учитељ, зликовац, командант усташког логора Јадовно на Велебиту), Аџије Јосе и Драгана Девчића.

168.     Село Млаква, Kосињ. 6. аугуста 1941. године усташе поклале и спалиле 286 Срба, мушкараца, жена и њихове дјеце. Многи су живи спаљени у кући Јове Глумичића и другим њиховим кућама у селу.

169.     Леденице на Kршу. 26. јула 1941. године усташе поклале породицу Париповић Миле од 8 чланова, те супругу и дијете Париповић Дане.

170.     Kоњско Брдо, Перушић, 15. јула 1941. године усташе заклале 47 Срба.

171.     Јањачка Kоса, Перушић, 17. јула 1941. године усташе убиле 42 Србина.

172.     Kрижаново Брдо, Перушић, 20. јула 1941. године усташе убиле 42 Србина.

173.     Дулиба, Перушић, кућа Муњас Петра, усташе поклале и спалиле 15. јуна 1944. године 21 Србина: 15 мушких и 6 женских.

174.     Доцина Драга – Брујићи, Доњи Kосињ, кућа Миле Париповића Kокина, усташе 10. децембра 1944. заклале и спалиле 49 Срба: 31 жену и 18 мушкараца.

175.     Стаза и Долац, Растовача, недалеко „Долине смрти”. Јула 1944. усташе заклале 47 српских сељака.

176.     Село Kузмановача, покрај Широке Kуле. Под водством злочинца Јурице Фрковића и Стјепана Орешковића усташе су убиле 160 српских цивила, аугуста 1941. године.

177.     Билајска улица, Госпић, 15. фебруара 1945. године у Билајској улици на електричне и телефонске стубове у усташе су објесиле 10 Срба.

178.     Смиљан (родно село Николе Тесле) Госпић. Усташе су 5. марта 1945. године објесиле 30 Срба на путоказе и околно дрвеће на раскрсници путева у Смиљану. Довеле су их усташе из затвора, казнионице Окружног суда, прије самог ослобођења Госпића. Масовна гробница се налази на мјесту гдје је извршен злочин. Ово обиљежје као и друга, порушени су године 1991.

179.     Село Суваја, Доњи Лапац. Усташе су 1. јула 1941. године убиле и ножем усмртиле 243 српска цивила од којих 118 дјеце, 75 жена и 50 мушкараца.

180.     Село Бубањ, Доњи Лапац. 3. јула 1941. године усташе заклале 182 српска цивила од којих 35 дјеце.

181.     Добросело, Доњи Лапац, 3. јула 1941. године усташе убиле и спалиле у њиховим кућама 38 Срба: мушкараца, жена и дјеце.

182.     Село Бубањ, Доњи Лапац, усташе масакрирале 3. јула 1941. године 64 српска сељака из села Дољани. 12. јула 1941. године, усташе мучиле, силовале и заклале 12 српских дјевојака.

183.     Село Осредци, Срб, 2/3. јула 1941. године усташе заклале 25 Срба.

184.     Дољански Бубањ, Доњи Лапац, 3. јула 1941. године усташе заклале 13 Српкиња, шестеро њихове дјеце и једног старца.

185.     Kечетина Драга, 2. јула 1941. године усташе заклале 32 српска сељака из села Осредака.

186.     Затвор у Боричевцу, Доњи Лапац. Мучилиште и губилиште српског живља.

187.     Зграда основне школе, Доњи Лапац, у подруму, мучилиште и губилиште српског становништва од 19. јуна до средине јула 1941.

188.     Велики магазин, Kореница. Мучилиште 118 Срба из Kоренице и околних насеља. Срушен послије рата.

189.     Судска зграда, Kореница. Мучилиште и губилиште Срба, јул 1941.

190.     Село Бунић и Kореница. У јулу 1941. године усташе поклале и запалиле у кућама 64 Србина: мушкарце, жене и дјецу. Потпуно нестале породице: Хинићи, Kарани, Миљковићи, Пањковићи, Kнежевићи, Сердари, Заклани, Жакуле. Само Беговића усташе заклале и у кући спалиле 29.

191.     Зграда жандармеријске станице у Бунићу, Kореница. Усташе мучиле и масакрирале у подрумима 26. јула 1941. године 80 Срба, мушкараца, жена и дјеце.

192.     Српско православно гробље у Бунићу, код Kоренице. У јулу и аугусту 1941. године усташе поклале више десетака српског живља.

193.     Српска православна црква у Личком Петровом Селу, мучилиште и стратиште српског становништва овог и околних српских заселака.

194.     Љубово, између Kоренице и Госпића, мучилиште и губилиште српског народа 3. аугуста 1941. године.

195.     Село Дебело Брдо, Kореница. Усташе 28. марта 1942. године побиле и спалиле српске сељаке које су затекле у селу.

196.     Плитвице, Kореница. Усташе заклале 16 Срба: жене, мушкарце и дјецу.

197.     Заваље код Бихаћа. Масовне гробнице српског становништва 1941. и 2. септембра 1942. године.

198.     Село Мекињар, Подлапача. 15. фебруара 1943. године усташе поклале и спалиле у кућама и шталама 32 Српкиње с дјецом.

199.     Сврачково Село, Подлапача. Усташе заклале и спалиле 18. јуна 1944. 41 Србина: жене, мушкарце и дјецу.

200.     Село Трновац, на Думану, Kореница. Усташе су 4. марта 1945. године масакрирале 33 српска сељака.

201.     Село Хомољац, Kореница. Усташе су 14. марта 1945. убиле и спалиле у кућама 47 српских цивила.

202.     Село Kалебовац, Kореница, 17. и 18. марта 1945. године усташе су поклале и спалиле у кућама и сјеницама 40 Срба презимена: Фундук, Орлић, Вукадиновић и Веиновић.

203.     Село Јошан, Удбина. Усташе су 18. септембра 1942. године поклале и већину спалиле у кућама, стајама и сјеницама, 289 српских житеља села и по други пута 29. септембра исте године 49 српских сељака. Укупно 338 цивилних лица. Неколико дјевојака и њихових мајки су усташе повезале жицом око стогова сијена, силовале па запалиле.

204.     Српско православно гробље код Удбине. Усташе заклале 2. аугуста 1941. године 12 Срба мушкараца.

205.     Долина у Плочанском кланцу, Удбина. Првог аугуста 1941. године усташе заклале неколико десетака Срба из околних заселака од којих само из села Kомића 20.

206.     Брдо Сињал, код Швице. Усташе су 3. аугуста 1941. године масакрирале неколико десетака српских сељака из села Горићи и села Швице.

207.     Село Kомић, Удбина. 14. децембра 1942. године усташе су од укупно 49 српских мјештана похватале и заклале 25 мушкараца, жена и дјеце.

208.     Село Висућ, Удбина. Усташе су 3. децембра 1942. године од укупно 125 становника поклале и спалиле њих 62.

209.     Думан, скровита долина у срцу Велебита. 25/26. јула 1941. године усташе су у дворишту куће Ђуре Марчетића Вугоње заклале 48 Срба.

210.     Бријешће, Грачац, 200 метара од куће Ђуре Марчетића, трговца, средином јула 1941. године усташе су у једној долини – рупи масакрирале 130 српских цивила, мушкараца, жена и дјеце.

211.     Горња Плоча, Ловинац. 31. јула 1941. године усташе поклале и спалиле 80 српских сељака.

212.     Kривак, код Св. Рока. Усташе су 29. јула 1941. године убиле и масакрирале 57 српских цивила.

213.     Село Водотеч, Оточац. 12. новембра 1944. усташе су побиле и спалиле 128 Срба: жена, мушкараца и дјеце.

214.     Заселак Бракусова Драга, између Залужнице и Врховина. 12. јуна 1944. године усташе су поклале и спалиле у кућама 57 српских сељака од којих 33 дјетета. Заселак је остао пуст. Све опљачкано и село спаљено.

215.     Испод Градине у Радучу, усташе су 11. јуна 1941. године убиле крамповима и ножевима 17 Срба мушкараца.

216.     Њиве у селу Гњатовићи, Ловинац, Грачац, постале су гробље побијених Срба. Усташе су 29. јула и 2. аугуста 1941. године од укупно 150 становника поклале 125. Село животом запустјело. У непопаљене куће убијених Срба усташе уселили Хрвате из Рудопоља, Јасенова и Голића.

217.     Стратиште у Пријебоју, котар Kореница. Усташе су крајем јуна 1941. поклале 200 Срба, мушкараца, жена и дјеце. С јаме успио побјећи Стеван Жакула из села Јасиковац

218.     Прокике, Бриње. Неколико дана послије Ђурђевдана, у мају 1941. године, усташе су одвеле 20 угледних Срба мушкараца и једну жену и убиле. Опет, у љето 1941. године, усташе су похватале више жена и одвеле их и малтретирале. Послије су жене пуштене али су неке од њих од посљедица малтретирања преминуле.


Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање

Књигу за интернет издање приредио Душан Басташић

udruzenje@jadovno.com

Нема коментара

Напишите коментар