Говор мржње и кад је образовање у питању
У организацији Одбора за људска права Заједничког већа општина одржан је округли сто под називом „Да ли је мањинско образовање извор мржње у Вуковару“.
О овој теми говорило се из више углова и сфера друштвеног деловања како би се што прецизније указало на предности, као и на заблуде које прате тему мањинског образовања.
– Тема данашњег округлог стола је говор мржње према мањинском образовању по моделу А, дакле по моделу који преферира српска заједница, односно по српском језику и ћириличном писму. То није само од једном да је то тема која је данас на округлом столу, већ је то неко дуже време у мени смишљано као један наставак једне сличне теме која је заправо била образовање од реинтеграције до данас. Мислим да је тај округли сто био пре неких годину и по дана. Ово је сад мало јача и жустрија тема с обзиром на стална некаква превирања и сталне лоше ствари које се дешавају и које се намећу зашто и из ког разлога Срби и српска заједница не иду у исте разреде са већинским народом – истакао је председник Одбора за људска права ЗВО-а Љубомир Ајдуковић.
Мањинско образовање – законско право
У медијима се врло често може чути прича о подељеним школама и вртићима. И док је то једно од гарантованих права које има сваки припадник националне мањине дотле се у јавности шири потпуно другачија слика. У стварности је ситуација супротна од оне како је многи желе приказати.
– Ми користимо наше законско право на васпитање и образовање на језику и писму националне мањине и као такви представљамо се кад год треба и где треба. Нисам имала нека негативна искуства. Прича о подељеним вртићима протеже се обично пред 18. новембар када врло често по медијима можемо чути да смо подељени жицама, да постоје српски и хрватски вртићи, термин који мени лично доста смета и увек када имам прилику трудим се да објасним ко смо и како се ми зовемо. Заправо ми се трудимо да имамо заједничке активности и да деца заједно функционишу колико год је то могуће – нагласила је директорка Дечијег вртића Вуковар 2 Марина Латиновић.
Такође, и са аспекта правне струке, образовање националних мањина на њиховом језику и писму је у потпуности легитимно.
– Закон је по овом питању изузетно јасан. Свака национална мањина па тако и српска има своја законом гарантована права која може конзумирати. То се односи на све националне мањине, а наравно да у свакој ситуацији и у сваком односу у друштву постоје одређени проблеми. Чињеница је да смо ми у средини у којој јесмо, да је политичка клима таква каква је и онај део који прелази неке оквире законски допуштеног регулисан је казненим законом, пре свега у сфери казненог дела – каже правник Марко Цврковић.
На округлом столу учешће је узело више говорника, а поред троје поменутих дискутовали су и професорка српског језика и књижевности Љиљана Бајац Николић и новинар Бранимир Брадарић.
