Хрватске и муслиманске усташе побиле мјештане Битуње Горње

Хрватске усташе и муслиманске трупе у саставу Независне Државе Хрватске /НДХ/ 22. децембра 1943. године извршиле су масовни злочин над српским становништвом села Битуња Горња, шест километара од Стоца.

Село је тог дана тешко страдало од хрватских и муслиманских усташа обучених у њемачке униформе.

У складу са комунистичком идеологијом да треба што више изједначити заслуге за ослобођење земље и сакрити најтеже злочине, посебно на простору усташке НДХ, на једној од кућа у којој је извршен злочин СУБНОР је 1964. поставио плочу на којој пише да су злочин извршиле „слуге окупатора“.

Није поменута национална припадност жртава, нити су именоване хрватске и муслиманске снаге које су извршиле овај злочин.

У том селу од тада више нема Срба.

Наредног дана, исти злочинци упали су у сусједно село Забрђе /Пољице/ и запуцали на српске чобане и стоку. Заједно су убијени људи, коњи, говеда, овце и козе, а лешеви су остали измијешани.

Хрватске и муслиманске усташе нису оставиле иза себе ниједно живо биће.

О злочинима усташа, а нарочито о учешћу муслимана из „Ханџар дивизије“ у тим погромима над Србима, писао је велики српски писац Мехмед Меша Селимовић.

Усташка НДХ, којој је била припојена данашња територија БиХ, починила је геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима.

Идеологија усташког покрета, у који су, осим Хрвата, у великом броју били укључени и муслимани, била је заснована на расистичкој и екстремно националистичкој политици, по узору на фашистичке покрете у Европи.

Основна тенденција усташке политике односила се на стварање етнички хомогеног простора у којем неће бити мјеста за припаднике српског, јеврејског и ромског народа.

Извор: Срна