Хумана Далматинка Рада Корда из Нових Бановаца

НОВИ БАНОВЦИ – Да и даље постоје хумани људи, говори примјер Раде Корде из Нових Бановаца. Наиме, ова Далматинка која је 1995. године у Олуји дошла из Книна у ово сремско насеље, власница је пекаре, која се разликује од осталих у коју смо ушли. У централном дијелу стоји провидна кутија, која нам одмах упада у очи, а на којој стоји занимљив натпис: „Бакшиш прилог за децу која нису добила парице за ужину. Децо, тражите слободно. Парице у кутији су за вашу ужину“.

У току дана Рада нахрани и по више од 10 малишана, углавном оних лошег материјалног стања.

– Волим да помогнем, јер увијек се сјетим себе када сам била дијете и кад нисам имала. Кроз причу са ћерком Андрианом дошла сам на идеју да отворимо пекару. Онда смо на приједлог Андрианине пријатељице Марице Берић ставиле кутију, која је ту већ годину и по дана. Све смо уредно пријавиле у СУП, како не би било сумње да се то не дај боже не злоупотријебљава – прича Рада Корда за сајт „Банија Онлине“.

Она додаје да су малишани у почетку стидљиво питали за новац.

– Кад им кажем да то није ништа и да слободно узму за ужину, ослободе се. Има дјеце која немају родитеље, једног или оба. Има и оних чији родитељи заиста немају новца. Туга ме ухвати, али и нека срећа када знам да могу да им помогнем. Некоме зафали 10, 20 динара, некоме и више. Увијек им кажем да прочитају шта пише на кутији. Нема особе која је ушла у пекару, а да није оставила неки динар. Има чак и дјеце која ставе кусур. Нема већег задовољства и среће кад видиш захвалност и осмијех на дјечјем лицу.- каже Рада.

Рада Корда и њена породица избјегли су почетком 90-тих година из Задра у Книн, да би после четири године у Олуји морали пут Србије.

– Са једним кофером дошла сам у Србију са троје дјеце, Николином (1983.), Андрианом (1987) и Николом (1991). Иако сам имала положен возачки испит нисам била искусни возач, али сам морала силом прилика да довезем дјецу из Книна. Био је тежак долазак у непознато. Али хвала богу скућили смо се у Бановцима. Радили смо и супруг и ја. Ја сам 15 година свако јутро путовала у Београд, гдје сам на Бајлонијевој пијаци имала тезгу. Није било нимало лако, али корак по корак успјели смо. Била је то велика борба – каже Рада, која има шесторо унучића, које учи да буду добри људи.

Преузето са: Банија онлајн

Нема коментара

Напишите коментар