Интервју са директорком Српског културног центра у Вуковару Јелицом Липовац Дудаш
„Иза нас је врло успешна година и надамо се да ће свака следећа бити још боља и успешнија“
Заједничко веће општина Вуковар оснивач је Српског културног центра у Вуковару који успешно доприноси богатој културној сцени града Вуковара. Са директорком Српског културног центра у Вуковару Јелицом Липовац Дудаш разговарали смо о активностима ове Установе у 2024. години.
Који су то програми у организацији Српског културног центра обогатили културну сцену Вуковара у протеклој години? Који су програми били најпосећенији?
Током 2024. године у нашој Установи реализован је велики број разноврсних програма: предавања, књижевне вечери, изложбе, пројекције филмова, представе, дебатни клубови и радионице.
У прошлој години обележили смо Дан матерњег језика предавањем професорке Слађане Миљешић Ћићић „Реформа ћирилице Саве Мркаља“ и Светски дан поезије песничком вечери средњошколаца „Ћирилицом пишем, песмом дишем“. Предавањем професорке Мирјане Радишић Балихоџић „Ланчана реакција“ представљен је роман Горана Милашиновића „Случај Винча“ према коме је снимљен филм „Чувари формуле“. Др Љиљана Бајац Николић, председница огранка Вукове задужбине који делује у оквиру наше Установе, одржала је два предавања „Живот и дело Алексе Шантића (сто година од песникове смрти)“ и „Живот и дело Јована Јовановића Змаја (120 година од смрти песника)“, али и бројне радионице и предавања о значају, значењу и неговању различитих обичаја: „Ивањдан код Срба“, „Свадбени обичаји код Срба“, „Највећа српска светиња (значење и значај крсне славе и неговање обичаја уз славу)“ те „Божићни обичаји код Срба“. Предавање „Знаменити Срби из Хрватске“ одржале су професорке Љиљана Бајац Николић и Биљана Петровић, а историчар Вељко Максић предавање и радионицу „Пад српске средњовековне државе под турску власт – Бој на Косову“.
Организовали смо и 74. самосталну изложбу слика „Мој опроштај са вама“ и промоцију књиге Бранимира Банета Грађанског „Последња Савина берба“ (омаж Сави Шумановићу). Такође је представљена изложба најзначајнијих и најлепших насловних и других страна најстаријег листа за децу на српском језику и ћириличном писму „Невен“, ауторке Јелене Допуђ, дугогодишње уреднице поменутог листа те изложба фотографија „Путевима антифашизма“.
Представљена су наша нова издања, књиге: „Приђите, чеда, послушајте мене, страху Господњем научићу вас“ др Марка Шукунде, „Који је мој“ аутора Влатка Ковачевића, Збирка песама ученика средњих школа „Ћирилицом пишем, песмом дишем“, Зборник радова „Аманет“, а из штампе је изашла и књига теолога Љубомира Абаџића „Да се уздигне молитва моја, као кађење пред лице Твоје“.
У Српском културном центру отворен је „Змајев кутак“, посебан простор у библиотеци у коме ће бити организована предавања, радионице и часови обраде лектириних и књижевних дела. На овом месту, ученицима, наставницима и истраживачима доступна је богата архива о Јовану Јовановићу Змају, коју је целу деценију брижљиво сакупљала Јелена Допуђ, дугогодишња уредница Змајевог „Невена“ који излази у оквиру издаваштва Новосадског дечјег културног центра.
У нашој читаоници, од ове године, доступна је за онлајн читање дневна и недељна српска штампа.
Паралелно са свим овим активностима, настављен је рад на дигитализацији архивске грађе и црквених матичних књига. На овај начин припадницима српске заједнице биће омогућен приступ дигиталним садржајима који чувају од заборава културу, обичаје, језик, традицију и историју Срба на подручју деловања Заједничког већа општина Вуковар. Остварена је добра сарадња с другим установама у матичној држави. Помоћ у раду пружио је Архив Војводине и архивски саветник Дејан Маодуш који је одржао дводневну едукацију запосленима који ће бити задужени за сам процес дигитализације. Остварена је добра сарадња и са Градском библиотеком „Владислав Петковић Дис“ из Чачка. У припреми је сајт на којем ће бити постављена дигитализована грађа.
Поред наведеног, одржане су бројне радионице и предавања за ученике основних и средњих школа који похађају наставу на српском језику и ћириличном писму.
Сви програми су били посећени, а највише пројекције филмова „Гаравице“ Драгана Радовића и „Енклава“ српског режисера и сценаристе Горана Радовановића, књижевно вече Вање Булића, познатог српског новинара, књижевника и телевизијског водитеља те едукативне представе које су за нашу најмлађу публику извели глумци из Новосадског дечјег позоришта „Театрило“: „Од Змаја до бескраја“, „Без алата нема заната“ и „Побуна лутака“.
Колико је тешко деловати на културној сцени града Вуковара? Који су највећи изазови са којима сте се суочавали у претходном периоду приликом организације програмских активности?
Сваки посао носи са собом одређене проблеме и тешкоће, али, уколико се обавља с љубављу, уз вредне и пожртвоване запосленике, сараднике и професоре који су дали велики допринос у раду Српског културног центра, као и уз несебичну помоћ и подршку Оснивача, Заједничког већа општина Вуковар, ништа није тешко ни немогуће. Иза нас је врло успешна година и надамо се да ће свака следећа бити још боља и успешнија.
СКЦ се бави и издавачком делатношћу, која су издања употпунила књижевни фундус у 2024. години?
У 2024. години штампали смо и публици представили четири нове књиге: „Приђите, чеда, послушајте мене, страху Господњем научићу вас“ др Марка Шукунде, „Који је мој“ аутора Влатка Ковачевића, Збирку песама ученика средњих школа „Ћирилицом пишем, песмом дишем“ и Зборник радова „Аманет“, а из штампе је изашла и пета књига „Да се уздигне молитва моја, као кађење пред лице Твоје“ теолога Љубомира Абаџића, чија промоција је одржана почетком ове године.
Били сте и издавачи одређених наслова, од коликог је значаја издавачка делатност за рад СКЦ-а?
Српски културни центар, у сарадњи са Заједничким већем општина Вуковар, интензивно ради на очувању националног идентитета Срба на овим просторима, тако да су сва наша издања важна, не само за рад Установе, већ и за очување језика, писма, вере, културе, традиције и обичаја нашег народа.
У књизи „Који је мој“ аутора Влатка Ковачевића испричана је на једноставан начин, специфичним дијалектом, оригинална, истинита прича једног Кордунаша о његовом животу. Описани су стари обичаји, начин живота, патње и страдања у рату, те надљудска борба за преживљавањем у новом окружењу и тежак живот у туђем завичају.
На осталим издањима предано су радили професори и теолози, тј. стручњаци из различитих области па тако, нпр., књига теолога Љубомира Абаџића „Да се уздигне молитва моја, као кађење пред лице Твоје“ обрађује тему тамјана, његове израде, употребе, значења и значаја у православним верским обредима, а изузетно је важна за српску заједницу јер до сада није издана ни једна књига која се бави овом тематиком. Исто тако, у Зборнику радова „Аманет“ објављени су радови професора који предају у настави на српском језику и ћириличном писму. Они су, на тај начин, својим знањем и искуством, дали допринос унапређењу и модернизацији наставе националне групе предмета.
С обзиром да смо изузетно посвећени раду с ученицима, објавили смо и Збирку песама ученика средњих школа „Ћирилицом пишем, песмом дишем“.
Песме које се налазе у поменутој збирци представљене су публици у марту прошле године поводом Светског дана поезије, када је Огранак Вукове задужбине у Вуковару, који делује у оквиру СКЦ-а, организовао песничко вече средњошколаца. С обзиром да је учествовао већи број ученика који су показали свој таленат, оригиналност и љубав према поезији, одлучили смо да их мотивишемо и подржимо њихов будући рад, тако што смо објавили збирку њихове поезије.
Библиотека Захарија Орфелин делује у оквиру СКЦ-а. Колико сте задовољни радом библиотеке у протеклој години?
Током прошле године интензивно смо радили на осавремењивању и модернизацији простора те унапређењу рада библиотеке. Обогатили смо библиотечки фонд, отворили „Змајев кутак“ и читаоницу за грађане, а библиотекарка Маја Алић је организовала бројне програме. Поред часова обраде лектире, за ученике су организоване радионице, квизови, такмичења, пројекције филмова и представе.
На скупштини ЗВО-а у децембру 2024. године, изнели сте програмске планове за наредни период у коме су видљиве и неке нове активности и подухвати?
У наредном периоду наставићемо да радимо на популаризацији библиотеке „Захарија Орфелин“ и огранка Вукове задужбине, реализоваћемо иновативне пројекте и унапредити досадашњи рад. Организоваћемо различите програме, а највише оне који су популарни у нашој матичној држави те наставити интензиван рад на дигитализацији архивске грађе.
Шта бисте издвојили од програмских активности планираних у 2025. години? Очекује ли нас нешто ново у односу на досадашње програме?
У овој години планирамо отварање огранка библиотеке „Захарија Орфелин“ у Српској кући у Борову насељу, како би ученицима била доступна сва обавезна лектирна дела и како би се становништву тог места омогућио лакши и бржи приступ књигама. Поред тога, на новом сајту наше Установе, чија израда се ближи крају, биће објављена сва досад дигитализована грађа и наш библиотечки фонд, а биће доступне за читање и све књиге које је у последњем периоду објавио Српски културни центар.
Пише: Маја Милановић
Преузето са: Срби.хр
