Када се будућност мјери бројем рођених: Србија већ седам деценија испод нивоа просте репродукције
Проф. др Петар Васић: Демографска криза није само питање новца – ријеч је о промјени животних образаца, вриједности и односа према родитељству
Србија се већ деценијама суочава са једним од најозбиљнијих изазова свог развоја – недовољним рађањем и старењем становништва. Демографски стручњаци упозоравају да ниска стопа фертилитета више није само статистички показатељ, већ фактор који утиче на економски развој, тржиште рада, пензиони систем, здравствену заштиту и укупан друштвени напредак.
За просту репродукцију становништва неопходно је да стопа укупног фертилитета износи око 2,1 дјетета по жени. То је ниво на којем једна генерација бројчано замјењује претходну. Међутим, Србија је већ готово седам деценија испод тог прага, а данас стопа фертилитета износи око 1,6 дјеце по жени, што је за око четвртину ниже од потребног нивоа. Истовремено, број рођених наставља да опада, а према подацима за 2025. годину први пут је забиљежено мање од 60.000 живорођене дјеце.
О томе каква је демографска слика Србије данас, шта су узроци ниског наталитета и могу ли мјере популационе политике донијети преокрет, разговарали смо са проф. др Петром Васићем, демографом и професором Географског факултета Универзитета у Београду.
Демографски проблем који траје седам деценија
Према ријечима проф. Васића, Србија се са проблемом недовољног рађања не суочава од јуче, већ већина данашњих демографских изазова представља посљедицу процеса који трају деценијама.
– Наталитет, или како га у демографији прецизније називамо, фертилитет, представља проблем демографског развоја Србије већ 70 година. Дакле, седам деценија становништво не достиже репродукцију природним путем, што је довело до значајног смањења величине генерација. Заједно са ниском стопом фертилитета, смањена величина генерација довела је и до великог пада броја рођених на годишњем нивоу – каже Васић.
Он истиче да најновији подаци додатно потврђују озбиљност ситуације.
– Посљедњи подаци показују да је у 2025. години по први пут рођено мање од 60 хиљада беба. То није само статистички податак већ показатељ дубоких структурних промјена кроз које пролази наше становништво. Када се генерације које улазе у репродуктивни период смањују из године у годину, онда је све теже очекивати већи број рођених чак и када би стопа фертилитета благо порасла – објашњава он.
Колико смо далеко од просте репродукције?
Стопа укупног фертилитета у Србији данас износи око 1,6 дјеце по жени, док је за просту репродукцију потребно око 2,1.
– Говоримо о репродукцији која је приближно 23 одсто испод потреба простог обнављања становништва. То значи да се свако ново покољење бројчано смањује у односу на претходно. Ако такав тренд траје деценијама, посљедице постају веома видљиве – од смањења броја ученика у школама до све већег удјела старијег становништва – истиче Васић.
Према процјенама демографа, управо су старење становништва и смањење радно способног контингента међу највећим изазовима са којима ће се Србија суочавати у наредним деценијама.
Одлагање родитељства мијења демографску слику
Низак фертилитет није специфичност само Србије. Са истим проблемом суочава се већина европских земаља, као и готово цијели развијени свијет. Просјек земаља OECD-а износи око 1,5 дјетета по жени, што је такође испод нивоа просте репродукције.
До оваквих кретања довела је промјена репродуктивног модела. Некада су људи раније ступали у брак и раније постајали родитељи. Данас имамо другачију ситуацију. Продужено школовање, усмјереност на професионалну каријеру, потреба за економском сигурношћу и стамбеном стабилношћу довели су до тога да се родитељство све чешће одлаже. Многи желе да прво ријеше егзистенцијална питања, а тек онда размишљају о дјеци. Међутим, одлагање рађања често доводи и до смањења коначног броја дјеце коју ће један пар имати – наглашава он.
Поред тога, мијењају се и облици породичног живота, расте број ванбрачних заједница, а индивидуалне животне амбиције постају све значајнији фактор приликом доношења одлуке о родитељству.
Зашто новац није довољан?
Једно од најчешћих питања у јавности јесте да ли већа новчана давања могу подстаћи рађање. Васић сматра да финансијска подршка јесте важна, али да сама по себи не може донијети жељене резултате.
– Финансијски подстицаји су веома битна ставка у систему подршке рађању, али могу представљати највише једну трећину укупног пакета мјера. У том смислу они не могу представљати довољан подстицај да би се постигао видљив ефекат на стопу укупног фертилитета. Не постоји примјер у свијету гдје је држава успјела искључиво финансијски да подстакне рађање – истиче он.
Саговорник Српског кола наглашава да су много важнији осјећај сигурности и могућност планирања будућности.
– Економска сигурност је важан, али не мора бити пресудан фактор. Данас истраживања све чешће показују да је стабилност партнерског односа један од кључних предуслова за родитељство. Ако говоримо о економском аспекту, сигурност и стабилност су важније од саме висине прихода јер омогућавају људима да планирају свој живот на дужи рок – каже Васић.
Све више људи остаје без дјеце
Док се посљедњих година биљежи раст броја породица са троје и више дјеце, истовремено расте и број оних који никада не постану родитељи.
Према подацима пописа становништва из 2011. године, 11,8 одсто жена завршило је репродуктивни период без иједног живорођеног дјетета. Данас тај проценат износи 16,1 одсто.
– То је једна од најзначајнијих промјена коју биљежимо. Док с једне стране имамо породице које се одлучују за треће или четврто дијете, с друге стране имамо све већи број људи који немају ниједно дијете. Управо тај пораст бездјетности представља један од важних разлога ниског генерацијског фертилитета – објашњава Васић.
Да ли је могућа рехабилитација родитељства?
Посљедњих година у демографским круговима све чешће се говори о потреби „рехабилитације родитељства“, односно поновног јачања значаја породице и родитељске улоге у друштву.
Међутим, Васић упозорава да тренутни показатељи не дају много разлога за оптимизам.
– Још увијек не постоје назнаке рехабилитације родитељства у нашем друштву. Рехабилитација родитељства би подразумијевала заустављање опадања кохортних стопа фертилитета и њихов евентуални пораст. Ради се о генерацијском показатељу, а нажалост подаци посљедњег пописа становништва показују да свака наредна генерација рађа све мање и мање дјеце у просјеку – наглашава он.
Француска као примјер, али без чаробног рјешења
Када је ријеч о европским искуствима, Француска се најчешће наводи као земља која је постигла највеће резултате у области пронаталитетне политике.
– До сада је највиши ефекат пронаталитетне политике забиљежен у Француској. Тај ефекат износи свега десетак одсто. То показује колико је тешко утицати на репродуктивно понашање становништва. Никада се не ради о једној мјери, нити о неколико мјера. Ради се о цјелокупном систему који не подржава само рађање већ родитељство као дугорочну животну улогу – каже Васић.
Он додаје да би Србија потенцијално могла постићи и веће ефекте, али само уз темељне друштвене промјене.
– Сигуран сам да би у Србији ефекти могли бити већи када би друштво било спремно да плати политичку цијену потпуног преокрета постојеће парадигме популационе политике. Међутим, такви процеси захтијевају дугорочну визију и друштвени консензус који није лако постићи – оцјењује он.
Демографија као питање будућности
На крају разговора проф. др Петар Васић истиче да демографска питања не могу бити тема само једног изборног циклуса или једне владе.
– У демографији нема брзих рјешења. Ако данас донесете добру мјеру, њене пуне ефекте нећете видјети сутра, већ можда тек за десет или двадесет година. Зато је неопходан континуитет и јасна свијест да је демографски развој питање будућности читавог друштва. Родитељство није само приватна ствар појединца, већ и један од темеља будућег развоја сваке државе – закључује Васић.
Ко је проф. др Петар Васић?
Петар Васић рођен је 1980. године у Смедереву. Остао је упамћен као први дипломирани демограф у Србији и најбољи студент своје генерације на Географском факултету Универзитета у Београду. Магистарске студије демографије завршио је на Економском факултету, а докторирао на тему демографских аспеката потрошње домаћинстава у Србији. Данас је ванредни професор Географског факултета, главни и одговорни уредник научног часописа Демографија и члан Управног одбора Друштва демографа Србије. Његова научна интересовања обухватају популациону политику, наталитет, миграције, демографске пројекције и будући развој становништва Србије.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
ОВАЈ МЕДИЈСКИ САДРЖАЈ СУФИНАНСИРАН ЈЕ ОД СТРАНЕ МИНИСТАРСТВА ЗА БРИГУ О ПОРОДИЦИ И ДЕМОГРАФИЈУ
