„ИСКРА“ РАСПЛАМСАЛА СРЦА У ЛАЗАРЕВЦУ: Потресна прича о мајци Николе Тесле

У лазаревачком Центру за културу, публика је дисала као једно биће, проживљавајући сваки трептај емоција које је на сцену донела монодрама „Искра“. Посвећена Георгини Ђуки Тесла, мајци генијалног Николе, представа је била више од обичног позоришног чина – била је то дирљива ода мајчинској љубави, жртви и снази. Текст Ружице Васић, прожет историјским чињеницама, оживела је маестрална Маја Колунџија Зорое, у изведби која је додиривала најдубље кутке душе. Овај хуманитарни догађај, под окриљем удружења Српска Крајина, сав приход је усмерио ка лечењу малог Косте Лешевића, додатно наглашавајући племениту мисију ове вечери.

„Искра“ је пред лазаревачком публиком заискрила по 24. пут, али сваки пут са истом снагом и интензитетом. Посебну симболику носи чињеница да је претпремијера одржана у Капетан Мишином здању у Београду, месту где је и сам Тесла једном кратко боравио током своје једине посете Београду, док је премијерно изведена у Смиљану, у самом срцу Теслиног детињства, испред његове родне куће и цркве светих апостола Петра и Павла.

Монодрама нас уводи у интимни свет Николе Тесле кроз очи његове мајке, жене која је била „искра која га је упалила“ да осветли свет речи су које су одјекнуле двораном, подсећајући на немерљив утицај мајке на живот генија.

Глумица је поделила своје уверење да је ова представа више од улоге – права мисија, прожета снажном подршком „одозго“. Енергија, о којој је и сам Тесла говорио, пратила је овај пројекат од самог почетка, од сна који је Маја Колунџија Зорое уснила током пандемије.

Дуготрајна припрема ове улоге, првобитно замишљене као дуодрама, на крају је резултирала снажном монодрамом. Назив „Искра“ дошао је у сну, а прича је утемељена на пажљиво истраженим историјским чињеницама.

Георгина Ђука Тесла, из угледне породице Мандић, рано је остала без мајке и посветила се бризи о млађој браћи и сестрама. Иако неписмена, била је, по Теслиним речима, изузетно интелигентна жена. Удавши се за свештеника Милутина Теслу, родила је петоро деце. Губитак сина Данета оставио је на њу дубок траг, а Николу је одгајала с посебном нежношћу и разумевањем, због његове осетљиве природе и генијалности коју је показивао још од рођења. Њена неписменост није је спречила да изрази своја осећања – ткала је ћилиме, у којима је свака боја носила посебну мисао и емоцију.

Монодрама „Искра“ је дубоко прожимајућа прича о мајчинској љубави и чежњи, која превазилази границе времена и простора.

„Бол мајке која чека своје дете је универзалан“, рекла је глумица, додајући да „Искра“ приказује Ђуку као мајку која, без обзира на светску славу свог сина, чезне за његовим присуством. Њена чежња, љубав и бол одзвањају кроз представу, стварајући снажну емотивну везу са сваким гледаоцем. Ђука је мајка која чека да је обасјају очи сина Николе, како би се у миру могла придружити свом преминулом супругу, који је кроз целу представу „зове“.

Маја Колунџија Зорое изразила је искрену жељу да се „Искра“ екранизује, како би се сачувала њена снага и порука. Реакције публике су свуда подједнако снажне, уз евентуалну већу осетљивост публике из Крајине на одређене делове приче.

Извор: Право у центар

Нема коментара

Напишите коментар