Истраживањем дошао до пописа православних презимена са истока Хрватске

Шидски археолог Радован Сремац објавио је попис православних презимена из Осијека, Винковаца, Вуковара и Илока из 1906. године.

Генеалогија је наука која се, између осталог, бави и проучавањем постанка, односа и коренима имена и презимена људи. Управо је ова наука привукла и Шиђанина Радована Сремца који је до сада издао неколико чланака и књига о пореклима презимена на сремском подручју.

Радован се генеалогијом бави већ неколико година, углавном на подручју Срема и Бачке, па због тога често посећује Архив Српске академије науке и уметности у Сремским Карловцима за који каже да је ризница података. Приликом једне посете Архиву указано му је на грађу која је садржавала спискове православних презимена на територији Срема.

– Због планирања једне публикације послани су 1906. године дописи свим православним парохијама на територији Срема да доставе спискове презимена, крсних слава и, уколико је могуће, порекла породица. Уз то достављани су и пописи атара, делова градова и доступних топонима. Углавном су сви свештеници послали, али то нажалост никада није публиковано, једноставно се одустало од тога. Ипак, грађа је сачувана. За сада постоје договори да то публикујем, и ја увелико већ спремам ту књигу – започиње Сремац причу о свом генеалошком истраживању.

Попис објављен на сајту порекло.рс

Чланак под називом „Попис православних породица и крсних слава у Осијеку, Винковцима, Вуковару и Илоку из 1906. године“ објављен је осмог децембра ове године на порталу порекло.рс, а доноси детаљан попис православних домова у ова четири града на подручју Републике Хрватске поткрепљен презименима и крсним славама, а оно што је посебно занимљиво, за Осијек има и порекло породица.

Како наводи сам аутор, ова четири града су посебно важна због изузетно турбулентног периода који је уследио за Србе у Хрватској недуго након пописивања. „Пописи омогућавају не само да се упореди број српских породица у хрватском делу Срема на почетку и на крају 20. века, него и да се испрати које су породице ту живеле и доприносиле развоју ових значајних места“, навео је Сремац у уводу чланка. Богати попис садржи 261 православно презиме у Осијеку, 104 у Винковцима, 445 у Вуковару и 81 у Илоку.

– Неки су нашли своју породицу у мом чланку. Публиковао сам га на сајту Друштва српских родословаца Порекло, а највише сам имао комуникацију са једним господином који спрема књигу о Банији, нашао је овде доста породичних веза па чак и исте крсне славе па је претпоставио да су биле неке сеобе и то ће користити у својој књизи. Микромиграција не подручју Аустро-Угарске било је много и оне никада нису престале, људи су се селили „трбухом за крухом“ где им је било боље. Тај моменат крсне славе који је сталан и непромењив је препознаница да ли је нека фамилија у роду. На пример, презиме Петровић је веома раширено код нас, а крсна слава показује да ли су рецимо они из Срема и Баније можда род – прича о реакцијама заинтересованих страна за свој чланак.

Презимена настајала на више начина

Овај шидски археолог и генеалог који има велики број објављених публикација, планира и публикацију Матичних књига православних парохија у Вуковару, која такође садржи спискове православних свештеника.

– Крајем 18. и почетком 19. века нису још увек сви Срби имали стална презимена, па су се често мењала. На пример, отац је био Петар па се син презивао Петровић. Проблеми су настајали јер је свештеник некад написао Петров, а некад Петровић или такође Јовановић, Јованковић, Јованић. Варијације једног презимена углавном носе потомци некада истих фамилија. Већ почетком 20. века презимена су устаљена и сад већ уколико негде пише Петров, а негде Петровић, можемо слободно да кажемо да су то две различите породице.

– Срби су доста дуго, па и у Аустро-Угарској задржали праксу мењања презимена. Презимена су најчешће настајала по очевом имену, али и дедином па чак и стричевом. Како су некад постојале задруге, презиме је могло да настане и по задругарском старешини који можда и није директан предак неком ко је добио презиме по његовом имену. Настајала су презимена и по разним надимцима, физичком изгледу, по занимањима као на пример Ковачевићи. Мењање презимена представљало је велики проблем јер се знало десити да у једној кући имате живог деду, сина и унука. Деда носи презиме по свом оцу, син по свом, а унук по свом, односно три презимена у три генерације. Све је зависило од тога шта ће свештеник записати. Још једну збрку представљао је и шпицнамет или породични надимак, па је због тога у једној породици могло да буде и пет до десет различитих презимена. Због тога смо морали да истражујемо и кума, број дома и тако неке одреднице да бисмо открили ко је ко – објашњава Радован Сремац историју настанака српских презимена.

Различита презимена стварала су велик проблем у породици

Како наш саговорник каже, различита презимена у породици су постала толики проблем јер се тешко одређивало и плаћање пореза и због тога је аустријски двор донео наређење око 1795. године да Срби морају да узму стална презимена и да се обустави пракса мењања презимена.

– Наравно да народ као народ, то није баш одмах прихватио, тако да рецимо чувена породица Шумановић из Шида из које потиче и чувени сликар Сава Шумановић је негде тек почетком 19. века узела ово презиме, а до тада су били и Костини и Василијеви и Поповићеви и Ђаконови – поткрепљује Сремац своје наводе на примеру познате шидске породице.

Скуп посао који захтева много истраживања

Виши кустос музеја наивне уметности „Илијанум“ из Шида Радован Сремац најчешће се у својим истраживањима бави пореклом породица, а што се конкретно Шида тиче објавио је попис комплетног становништва Шида по вероисповестима: православце, Јевреје, римокатолике, грко-католике, евангелике, а посебно и православне Русе.

– Доста сам се бавио Јеврејима јер је Шид у 19. и 20. веку припадао Илочком рабинату тако да ми је то био повод да публикујем књигу о јеврејским породицама у целом Илочком рабинату. Ту припада цео погранични део данашње Србије и Хрватске, пошто се мало уплиће и Вуковарски рабинат. Издавач овог дела је Музеј града Илока па је тамо била и промоција. Све је било успешно. Сада доста радим и о Јеврејима у Бачкој. Матична струка ми је археологија па сам публиковао доста и о археологији. Свеукупно сам објавио 27 монографија и око 80 чланака. Као што сам рекао, већ сам започео пројекат о православном становништву Вуковара, а желим и да, у складу са могућностима и средствима, дигитализујем гробља у Срему – прича Радован о неким од својих публикација.

Сремац каже је ово један прилично скуп посао који захтева много путовања и истраживања, али и дизајн, припрему и штампање књига које се касније продају по симболичким ценама.

– Људи су код нас у доста тешкој финансијској ситуацији па књиге баш и нису приоритет за куповање. Чим нешто треба да се купи, одмах опадне и интересовање. У сваком случају већи део књига се увек подели заинтересованима колегама и колегиницама истраживачима. Свака публикована, а непозната грађа која је систематизована и лепо сређена је наравно од огромног значаја за даљне истраживање. С друге стране, Срби спадају у народ који баш и није заинтересован за своју прошлост, осим наравно појединаца које занима родослов и порекло. Ти појединци који су у мањини су изузетно заинтересовани за моја дела јер ту проналазе своје претке и порекло породица које је свештеник забележио – наставља Радован Сремац.

Уколико вас занима, многа Радованова дела, у којима је можда записано и порекло ваше породице, можете да пронађете на његовом профилу на сајту Порекло. Ако нисте пореклом са сремском подручја, покушајте да нађете своје презиме код аутора Јована Ерора који је доста писао о Кордуну и Лици, а такође овај сајт садржи и попис неколико хиљада презимена са форумом у којем можете да пронађете своје рођаке.

Једна од занимљивих категорија на сајту порекло.рс јесте и дигитална библиотека у којој, између осталог садржаја, можете да нађете и ПДФ верзију књиге „Из прошлости Вуковара: обзиром на тамошње Србе“ аутора Ристе Михаиловића издану 1890. године у Новом Саду.

Извор: srbi.hr