Јово Максић: Филм “Олуја” није за црвене тепихе

Премијера новог домаћег филма “Олуја” биће одржана вечерас у великој сали МТС Дворане и Цинеплеxx Галерија Београд, а специјално за Танјуг, главни глумац те ратне драме Јово Максић је оценио да овако тешко остварење сигурно није за црвене тепихе и гламурозне пријеме.

“Позивам све да погледају овај филм, а највише се тиче теме тих људи који су избегли из те страшне “Олује”, засновали су касније нове породице, асимирали се овде, у Србији, али и даље остаје тај жал, нека носталгија о свему томе што се догодило”, рекао је Максић након специјалне новинарске пројекције “Олује”, која је недавно уприличена у Београду, у биоскопу Цинеплеx Галерија Белграде.

Рођен у Босанском Грахову, а одрастао у Книну, гдје је живио све до прогона Срба из Хрватске – операције “Олуја”, Јово Максић је и лични печат унео у нови филмски пројекат.

Након тог прогона, Максић је дошао право у Београд где је уписао Факултет драмских умјетности у класи професора Предрага Бајчетића и дипломирао је 1998. године. Био је стипендиста Народног позоришта “Стерија” из Вршца, онда дуго запослен као стални члан Малог позоришта “Душко Радовић”, док је данас у сталном ансамблу Београдског драмског позоришта.

Максић је на споменутој пројекцији први пут гледао у целини филм “Олуја” према сценарију и режији црногорског аутора Милоша Радуновића, и доживео је ову причу веома емотивно, тако да је постепено сабирао све утиске.

“Мени овај филм никако није за црвене тепихе. “Олуја” је једна врста опела свим тим људима. Врло се чудно осећам, јер филм није као за све друге премијере, када имате неку врсту радости. Ово је као када улазите у храм, изадјете из њега, без еуфорије”, први су утисци Максића.

“Буквално бих после поклона глумаца и ауторске екипе на крају премијере само загрлио своју породицу, и пожелео да лагано кренем кући. Најрадије бих да се сетимо свих тих људи у филму, са њима бих сео и попричао.

Врло ми је специфично и необично осећање након гледања филма”, рекао је Танјугу драмски уметник, носилац главне улоге у ратној драми “Олуја”, насталој према истраживању и сведочењима људи који су протерани те 1995. године. Јово Максић је дакле у стварном животу заиста делио судбину свих протераних Срба из Хрватске, те самим тим сигурно је било тешко и готово немогуће да се овој роли приступи као да игра било који фиктиван лик из свог већег опуса.

“Играм лик Илије, и не тумачим себе из тог периода, то је сигурно, али ипак у сваком мом јунаку негде уградим самог себе. Морам пронаћи у свакој новој улози све те појединости везане за свој карактер. Зато је апсолутно немогуће дистанцирати се, не можете то урадити, врло је све то чудно, нема тачне дефиниције”, сматра Максић и додаје како највише воли када се у кадру “деси” живот, оно што се испланира, може да се изрежира, а понекад се догоди и нешто спонтано, што му је најдрагоценије.

“Ту сам се можда мало дистанцирао од себе, јер сам се удаљио од нечега што смо на снимању програмирали како ћемо да урадимо. Само тако могу рећи, јер овако је веома тешко да се дистанцирам од било чега у овако тешком филму”, јасан је главни глумац. Максић је годинама већ један од најтраженијих глумаца у ТВ серијама и филмовима, где добија и велике, главне улоге (филм “Исцељење”, серија “Кости”), и епизодне роле у разним жанровима серијала (“Тајна винове лозе” “Тајкун”, “Погрешан човјек”, “Једини излаз”, “Група”, “Швиндлери”, “Црна свадба”, “Лихвар”, “Адвокадо”, “Клан”, “Дрим тим”).

Ипак, сада је велика одговорност на њему, јер тумачи главну улогу у филму и серији “Олуја”, тако тешке, потресне, трагичне тематике.

“Хвала људима који су веровали у мене. Дао сам све од себе и надам се да сам испунио њихова очекивања, да сам допринео квалитету филма и будуће серије, мада о томе ће да суди неко други. Све што сам имао да кажем, рекао сам испред камере, у филму”, скромно прича Максић.

Филмски споменик жртвама „Олује“ од 17. јануара у биоскопима

У филму “Олуја”, осим Јове Максића, играју још – Златан Видовић (“серија “Певачица”, филмови “Лихвар”, “Дара из Јасеновца”), Марко Баћовић, Новак Билбија, Љубиша Милишић, Марија Микић, Јелена Човић, Милица Станковић, Иван Вујић, Јаков Јевтовић, и на жалост недавно преминулиДавор Јањић (1969-2022). Максић је са кнедлом у грлу говорио о Јањићу у сусрету са медијима након емитовања филма “Олуја” и са сузама у очима истакао колико му је неподношљиво тешко да нас је напустио тако талентован и сјајан глумац, који је остварио значајну улогу у овом пројекту.

Глумац је тада једва долазио до речи од туге за колегом Давором Јањићем (“Ово мало душе”, “Живот са стрицем”, “Аутсајдер”, “Наташа”, “Живот је чудо”), родом из Тузле, који је изненада преминуо 28. новембра 2022. у Београду, са свега 53 године, а живео је и радио у Словенији.

“Олуја” је повратак Јањића у српску кинематографију, као и пројекат “Либерта – рађање града” Жанка Томића и Гвоздена Ђурића, који ће ове године бити приказан као филм и ТВ серија. Драма “Олуја” је први домаћи филм који говори о застрашујућем прогону Срба из Хрватске, а та операција “Олуја” је трајала од 4. августа рано ујутру, у зору, до 7. августа увече, те 1995. године.

Био је то језив прогон, егзодус 250.000 Срба из својих домова, протерани у вихору рата. Аутори се све више окрећу историји, као што су нека остварења у којима је недавно играо управо Јово Максић – “Дара из Јасеновца” Предрага Гаге Антонијевића (сада и као мини серијја) или “Траг дивљачи” Ненада Павловића, “Нечиста крв” Милутина Петровића, као и разна друга дела (“Вера” Недељка Ковачића, “Било једном у Србији” Петра Ристовског).

На тај начин изгледа да домаћи филмски аутори данас проналазе занимљивије теме у прошлости, односно историји, него у садашњости, у савременим причама, о чему Максић има мишљење.

“Чини ми се да смо се заиста мало дотакли неке своје историје у филмовима и серијама. Има се утисак као да се срамимо тога и онда неки мисле је боље да заборавимо. Људи треба да схвате да овакав филм као што је “Олуја” није позив на линч или на освету, већ један позив да се не деси никад више овако нешто.

Не дај Боже да нам се понови, ни најцрњем непријатељу то не желимо”, рекао је глумац који је сигуран да ће и код нас публика различито реаговати и можда рећи да их поштедимо те теме, и онда ће се такав став понављати унедоглед. Максић је и део велике екипе глумаца историјског ратног спектакла “Хероји Халијарда” Радоша Бајића, који ће бити приказан током 2023. и као мини серија “Ваздушни мост”.

“Немам ништа против да све три стране које су биле у овом зачараном кругу зла, представе неку овакву своју причу, свако од њих је сигурно има. Нека је испричају, јер злочин је злочин, а о жртвама нико ништа не прича. Само се говори о злочинима. Ми смо и желели да направимо филм који ћемо посветити тим жртвама. Ту може да се препозна свако ко има барем мало неке трагичне свести, да неке ствари сагледа, да не посматра уским очима и погледом. Мислим да ће пронаћи себе, нека скине обележја или било шта и верујем да може да пронадје све то исто и код себе на својој страни”, закључио је за Танјуг глумац Јово Максић.

Танјуг, Глас Српске