Премијера филма о страдању српског народа у Хрватској: Јецаји и сузе за жртве „Олује“
Филм „Олуја“ редитеља и сценаристе Милоша Радуновића премијерно је приказан у пуној МТС дворани, а после пројекције публици су се уз Радуновића поклонили и други многобројни чланови филмске екипе, Јово Максић, Златан Видовић, Марија Микић, Марко Баћевић…, који су поздрављени вишеминутним аплаузом и овацијама. Премијери потресне филмске приче о прогону 250.000 крајишких Срба са својих вековних огњишта 1995. године присуствовала је и премијерка Србије Ана Брнабић, министар Горан Весић и чланови владе, као и директор документационог центра Веритас Саво Штрбац.
– Стварно сам се трудио да не правим бруталан филм. Ово је филм о људској тузи. Нисмо се бавили политиком. Пратимо четири породице несрећне, без политичких конотација. Рат је једно зло – рекао је Радуновић новинарима пре пројекције.
„Олуја“ је настала на основу сведочења неколицине учесника догађаја, пада Републике Српске Крајине и протеривања српског становништва у истоименој хрватакој војној акцији. Радуновић је рекао да је снимио тужан и мучан филм после чијег гледања нико не би требало више да зарати.
– Не бих пожелео никоме да се ово понови икад више. Поготово не нама – додао је редитељ.
Више од два и по сата публика је са пажњом пратила причу, а у дворани је владао готово потпуни мук. У сали су се на моменте чули тихи јецаји, а после пројекције нико није био равнодушан.
Маестралном и веродостојном глумом уметници су оправдали очекивања. Обичног човека и војника Илију, игра Јово Максић. У жељи да спречи даље нападе на село, где је замало остао без сина Петра, формира диверзантску јединицу са циљем да уништи непријатељско гнездо. Максић истиче да су сви у филм ушли с идејом да се тако нешто никад и никоме не понови.
– „Олуја“ је једна врста опела свим тим људима. Био сам део тог историјског тренутка, па је јасно да не могу бити објективан. Имао сам и велику одговорност према свим тим људима – каже Максић.
Публици се поклонио и Златан Видовић, који је имао посебну, двоструку улогу, тумачећи ликове двојице браће близанаца, свештеника и војника.
– Екипа је радила верујући у филм, да раде нешто јако значајно, истинито, поштено и потребно. Рат је велико зло, које никад не треба да дозволимо да се деси, свако друго решење је боље. Колатерална штета су мали људи који имају само име и презиме, своје породице и земљу, обичаје. Бивају увучени у ковитлац ратних несрећа и највише страдају. Ови који то изазвају на време се склоне – рекао је Видовић.
Последњи поздрав за Јањића
На поклону публици екипа филма поменула је и недавно преминулог Давора Јањића, који је у „Олуји“ маестрално одиграо и своју последњу улогу, лик Браце, ратног профитера.
Филм „Олуја“ је радила „Омега продукција“ под покровитељством Телекома Србије, а Радуновићево остварење је у Београду имало и три распродате пројекције у Синеплексу шопинг центра „Галерија“.
Редовна биоскопска дистрибуција филма почиње од 19. јануара, а публику очекује и телевизијска серија од 12 епизода која ће бити емитована за неколико месеци.
С. Ђурић; Франкфуртске Вести
Премијерка Брнабић: Ово је велико и важно остварење на понос свих нас
„Данас Србија има снаге/храбрости да прича о злочинима почињеним над нашим народом. Зато „Дара“ и „Олуја“, зато државна церемонија (од 2015.) обележавања „Олује“, највећег етничког чишћења на тлу Европе од ИИ св.рата, зато процесурање одговорних за ратни злочин на Петровачкој цести. Честитам свима који су учествовали у стварању филма „Олуја“. Хвала вам. Ово је велико и важно остварење на понос свих нас, али такође изузетно важно због универзалне правде и истине, због храбрих Крајишника којима толико дугујемо.“ – објавила је након пројекције премијерка Србије, Ана Брнабић на свом Тwиттер налогу.
Где год да се борави, никад не заборави!
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије, Горан Весић, изнео је своје утиске након пројекције филма.
„Премијера филма “Олуја”. Прича испричана из лица обичног човека, једног од преко 300 хиљада Срба који су протерани у највећем етничком чишћењу после Другог светског рата у Европи. Прича која нас тера на плач због страдања наших сународника, прича која нас опомиње на наше грешке током историје, али и прича која нас чини поносним јер опет ни по коју цену нисмо хтели да се одрекнемо слободе коју тако силно љубимо. Дух Крајине данас живи широм Србије и живеће вечно, то је наша победа. А не знам какву „победу“ могу да славе они који су Далмацију, Лику, Кордун, Банију и Западну Славонију оставили без Срба који су ту живели вековима. Они којима су Срби кроз историју доносили слободу док су они “китили цвећем сваког освајача, певајућ’ им химне бестидно и гласно”.“ – рекао је Весић.
После београдске публике која га је премијерно гледала синоћ у МТС дворани, следе премијере у Новом Саду, Крагујевцу и филм улази на редован биоскопски репертоар. За 26. јануар је заказана премијера у Републици Српској, а затим и у Црној Гори.
