Како су се Срби доселили у Горски котар

Чедомир Вишњић указао је на пријеломне догађаје у прошлости овог дијела српскога народа, од првих сеоба током 16. вијека, привилегија које су добили досељеници, па до укидања Војне Крајине и процеса који су довели до Првог свјетског рата и његових посљедица.

Уоквиру пројекта „Традиција и обичаји Срба Горског котара“, у организацији пододбора „Просвјете“, у Моравицама и Гомирју протеклог викенда одржан је први циклус предавања на тему хисторије Срба овог дијела Хрватске.

Предавачи, свеучилишни професор Синиша Таталовић и политолог хисторичар Чедомир Вишњић, одржали су у просторијама ова два пододбора предавања о досељавању Срба на подручје Горског котара.

У предавању „Приступ изучавања хисторије Срба у Горском котару“ Чедомир Вишњић указао је на пријеломне догађаје у прошлости овог дијела српскога народа, од првих сеоба током 16. вијека, привилегија које су добили досељеници, па до укидања Војне Крајине и процеса који су довели до Првог свјетског рата и његових посљедица. Истраживање и поучавање повијести Срба у Хрватској има ван академски карактер и није укључено у редовне школске програме у

Хрватској због чега је, како истичу организатори, одржано предавање од изнимног значаја за припаднике српске заједнице.

Синиша Таталовић у предавању „Срби у Горском котару у хисторији и сувременој перспективи“

говорио је о хисторији и насељавању првенствено Гомирја, али и читавог подручја Горског котара. Крај 16. и почетак 17. вијека вријеме је у којем се учвршћује Војна крајина која обухваћа и гомирски крај. То је вријеме када се на овај простор насељава значајан број православних Срба, а Гомирје постаје њихово средиште. 1632. године Франкопани су Гомирцима продали земљу за 15.000 форинти. Јачање улоге манастира у животу Гомираца дао је владика Данило Љуботина који је изградио зидану цркву, а онда и Данило Јакшић који је учествовао у преговорима око власништва над земљом те задржавању дотадашњих права.

Предавањима у просторијама завичајног музеја у Докмановићима, односно Моравицама, присуствовали су локални представници српске заједнице, као и конзул Србије у Ријеци Ненад Маричић.

Пројект, у оквиру којег ће бити одржано више скупова, радионица и других садржаја, проводе пододбори „Просвјет.

Извор: Новости

Коментари
  • Да ли је баш тако, неко Србе вежете за војну Крајину, а шта би са њима пре стварања исте. Некако ми се чини да смо онда ту земљу отели од неког што засигурну није истина. Треба мало зачепркати у историјске карте и видети која су то подручја која су Срби настањивали. Не пишете утицај Ватикана и католичење Срба. Није ваљда да тај процес траје само од 1941. год. Брзо заборављамо корјење које смо тамо оставили и прихватили бечко,ватиканску теорију о досељавању у те крајеве. Дакле Ватикан је идеолошки творац покатоличења, убијања и протеривања са тих подручја. Тако да се Горски Котар не може гледати као засебна целина коју су настањивали Срби, има ту много много разлога за сумњу у ту вашу теорију, али нажалоста Београд као најмодернији српски центар то тако гледа и ви се томе прилагођавате, не питајући за разлоге. Треба само добро проучити генетску структуру Хрвата са тих подручја па ће те имати сасвим другачији поглед у хисторију.

    понедељак, 14. фебруар 2022.

Напишите коментар