Какве су посљедице одлуке Уставног суда БиХ? Шта је сљедеће?
Уставни суд БиХ донио је одлуку о препису 85,6 хиљада хектара пољопривредног земљишта Републике Српске на БиХ и тако оспорио члан 53 Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске. У министарству пољопривреде истичу да, уколико Уставном суду није спорна ова одлука, ништа их не може спријчити да то учине и са шумским или водним земљиштем. Ријеч је о ситуацији у којој Српска не смије да попусти, истичу у ресорном министарству.
Када је ријеч о шумском, пољопривредном и водном земљишту може се рећи да га чини преко 60 одсто територије Републике Српске, истичу у министарству пољопривреде.
У информацији предсједнице Републике, која ће сутра бити пред посланицима Парламента Српске стоји да је тиме нарушена дејтонска структура и расподјела територије ентитета у омјеру 49 према 51 одсто.
– Неспроводива је одлука Уставног суда БиХ према којој би пољопривредно земљиште било изузето из власничке структуре Републике Српске, јер би таквом одлуком била одузета територија Републике Српске. Упориште је у члану 3.3. Устава БиХ. Функције и овлашћења које нису изричито додијељене институцијама БиХ, припадају ентитетима. Тако у тачкама члана 3.1. Устава нема надлежности која регулише питање имовине – наводи се у информацији.
Из тога и произилази да то право припада искључиво ентитетима. Одлуком Уставног суда погођени су велики комплекси најквалитетнијег пољопривредног земљишта са изграђеном инфраструктуром, а који су раније били у посједу пољопривредних комбината.
Ријеч је о општинама у којима је претежно заступљена пољопривредна производња.
– Ми смо управо данас завршили подјелу тога земљишта нашим пољопривредницима који живе на овом простору и уколико би се у том случају примјенила одлука Уставног суда, то би постала имовина БиХ и онда би се сва процедура морала радити на нивоу БиХ, а знате какве би се манипулације могле радити у том случају – рекао је Раденко Рељић, начелник општине Козарска Дубица.
Начелник општине Соколац Милован Бјелица каже да би ова општина посебно била погођена јер је око 40 одсто територије пољопривредно.
– Све што је обрадиво и што вриједи обухваћено је овом одлуком Уставног суда БиХ. То је више од 10.000 хектара, 100.000 дунума, и то је велики проблем за општину, за њен даљи развој, за функционисање. Извршићемо консултације у надлежном министарству и у Влади Републике Српске, да видимо како наставити даље – навео је Бјелица.
Соколац би тако остао без више од 10.500 хектара пољопривредног земљишта које би било преписано на заједнички ниво власти.
Шипово и Невесиње би остали без више од 9.000 хектара, Градишци и Мркоњић Граду на БиХ било би преписано 7.800, односно 7.300 хектара.
Ово земљиште се налази у свим дијеловима Српске, од Лијевча до Семберије, али и неколико општина у Херцеговини, рачунајући и град Требиње.
У „Шумама Српске“ забринути су посљедним одлукама Сарајева, а у ресорном министарству шта би иза тога могло још да слиједи.
Преузето са: РТРС