Равно Село код Врбаса: Крајишници памте коријене
Обележено седам деценија од доласка колониста из Босне у Равно Село. У Банатском Деспотовцу им сметала мочвара, и преселили се у Шове.
Са свечаности обележавања досељавања, Фото З. Рајић
ПОТОМЦИ босанских Крајишника седам деценија од досељавања својих предака у Равно Село код Врбаса обележили су свечаном академијом и пригодним културно-уметничким програмом.
Не заборављају датум – крај септембра 1947. године у тадашње Шове стигла је колонистичка композиција са 72 породице из области Јањ у југозападној Босни, у данашњој општини Шипово у Републици Српској. Сећања на сеобу са босанских брда у војвођанску равницу оживело је Завичајно удружење “Јањ” из Равног Села, под покровитељством МЗ, општине Врбас и Покрајинског фонда за помоћ избеглим, прогнаним и расељеним особама.
Одржан је и научни скуп “Колонизација Јањана у Равно Село”, који је резултирао зборником радова “Јањ и Јањани”, чији су аутори историчари др Предраг Вајагић из Бачке Паланке, др Милан Мицић из Новог Сада, Владимир М. Каљевић из Равног Села и Боро Војиновић, кустос Градског музеја Врбаса, као и етнограф Душанка Марковић, виши кустос Музеја града Новог Сада.
– Готово све швапске породице уочи ослобођења Војводине 1944. године напустиле су Равно Село и повукле се с јединицама Вермахта према Немачкој. Из ратом опустошених крајева Црне Горе, БиХ, Хрватске и Словеније, као и југа Србије, насељено је 456 породица. Досељене су и 22 породице тзв. аутоколониста из Меленаца и Новог Милошева у Банату – навео је Владимир Каљевић.
Део колониста из Црне Горе убрзо се вратио на стара огњишта због немогућности адаптације на климатске, али и културолошке прилике у Шовама. У упражњене куће усељени су дошљаци из Јања, који су домове претходно добили у Банатском Деспотовцу код Зрењанина.
– Своје незадовољство у Банату, Јањани су оправдавали лошим кућама, неповољном климом, лошом пијаћом водом и мочварним тереном. Добијене куће у Бачкој, како су оценили, “нису биле богзна шта”, јер су најбоље узели колонисти из ЦГ, али их је посебно обрадовало што у Равном Селу постоји тврди пут, који из насеља води на три стране – истакао је Војиновић.
Др Мицић је досељавање Јањана осветлио кроз историјску судбину имеђу два светска рата, “кад су се колонисти суочили с дезорганизованошћу нове југословенске државе и осећањем усамљености и напуштености”.
Према речима др Вајагића, Јањ је био етнички чиста област, насељена Србима, који у ширем окружењу нису били већински народ, па су од усташа страдала 2.603 становника или више од четвртине укупног броја.
ОСМА ОФАНЗИВА
ПОВОДОМ обележавање 70. годишњице колонизације у Равном Селу, у овдашњој основној школи отворена је изложба под називом “Осма офанзива”. Допринос поставци дала је уметница Јованка Драгичевић сликом “Пут светлости”, објашњавајући да је инспирацију нашла у речима Иве Андрића: “Док је мрака, биће и сванућа”.
ВИТАЛНИ И ИСТРАЈНИ
МАРКОВИЋЕВА је предочила да су брдовит терен на којем је народ Јања живео и стална борба створили “издржљив сој са здравим моралним начелима”.
– То је приметио и Јован Цвијић, који је навео да су Јањани виталан, здрав, емотиван и истрајан народ са изоштреним чулима и јаким осећањем припадности – изнела је она.
Преузето са: novosti.rs
Извор: З. Рајић
