Културна заједница Крајинe прославила славу – Михољдан

У Дому ратних војних инвалида у Београду 12.10.2019. Културна заједница Крајине на челу са прeдсједником Жељком Кукићем је прославила славу Михољдан. Михољдан прослављају од 2011. године када је удружење и основано.

Празник је посвећен Св. Киријаку Отшелнику, кога народ зове Св. Михољ, те отуд назив празника – Михољдан. Свети је рођен у Коринту и у младости се посветио Богу и вјери. Св. Јефтимије га запази и прозре као будућег великог духовника те узе под своје окриље. Св. Киријак је за себе говорио да откако је монах, сунце га није видјело да једе нити да се гневи на неког. Црква га сматра за велико свијетло, стуб Православља и дику монаштва. Он је моћни исцјелитељ болесних и благи утешитељ тужних. Поживео је дуго, а упокојио се у Господу 557. године.

На самом почетку присутним гостима се обратио један од домаћина др Владо Батножић, почасни предсједник Културне заједнице Крајине.

– Стојим поред дивног барјака и свеца, Светог Кирјака који је поживио 104 године. Надам се да ће и наша заједница бар упола толико да траје. Жеља нам је да чувамо нашу крајишку пјесму, да обиљежавамо важне историјске датуме. Највећа нам је жеља да подмладимо КЗК.

Почасни предсједник Друштва књижевника Крајине књижевник др Драган Колунџија је у свом обраћању навео да га је присутни академик Слободан Реметић подсјетио на ријечи оца.

– Када је моја старија сестра дошла послије мене у Београд, ја сам дошао 1952. године, имао сам 14 година, а Радојка 1961, он је на дан крсне славе Светог Николу рекао:  „Двоје своје дјеце сам послао у Београд, у Србију, сада не жалим умрјети“. Сјећам се и његових ријечи на Светог Николу када је гостима говорио: „Говорите гласније, ја нисам оглувио у крађи, ја сам оглувио на Кајмакчалану. Ја сам најмлађи син америчког добровољца са Солунског фронта из Чикага“ – присјетио се свог оца др Драган Колунџија и затим прочитао своју пјесму Лампа на Банији.

Културна заједница Крајине има обичај да за славу подијели плакете и захвалнице, па су то учинили и ове године.

Крајишку плакету је примио Дом ратних војних инвалида Београд, плакету је примио нови управник Миодраг Гаћеша.

– Хтио бих да цитирам овом приликом Брану Црнчевића: „Будимо потомци да би били преци“. Бити потомак и бити предак је дар којем треба да тежимо, бити одговорни и уназад и унапријед, а будемо свијесни величине задатка. А наш задатак је само побједа, за Крајину и за Србију.

Громогласан аплауз је добила и бивша управница Дома ратних војних инвалида Бранка Стојић.

Плакету је добило и Удружење ратних војних и мирнодопских инвалида, а плакету је примио Мирчета Јокановић.

– У име предсједника Синише Драшковића и у своје лично име честитам славу, и да славите  у срећи и весељу.

Директор Завода за заштиту радника Жељезница Србије Београд  др Владо Батножић је добио плакету, а Жељко Кукић му се захвалио на несебичној помоћи коју пружа КЗК.

– Дрво се наслања на дрво, човјек на човјека. Камоли лијепе среће да и друге организације имају ту част и задовољство  да имају таквог помагача – рекао је Жељко Кукић, док је др Владо Батножић је био изненађен плакетом, иако је почани предсједник Културне заједнице Крајине.

– Морамо се ослањати и помагати, јер само удружени можемо опстати – поручио је Батножић.

Присутнима се обратио, након што је примио захвалницу, и члан АНУРС-а српски лингвиста, професор и академик Слободан Реметић.

– Затечен сам и изненађен. Рођен сам у Источној Босни, а за Крајишнике бих рекао да су моји. Мој брат је био четири године у рату, у рову, његово четворо дјеце и жена били су код нас код Обреновца. Брат је остао жив, а у току рата када би долазио, говорио ми је: „Буразеру, ако останем жив волио бих да остатак живота проведем са Крајишницима“. Бољи комплимент нисте могли добити, ни од академика, ни професора… – навео је Реметић.

Захвалницу је примио Драгана Колунџија, Бранка Стојић, КУД Чонопља на челу са Милком Боснић, Вук Станић је примио признање за УРВМИ, оперска пјевачица Ивана Андрић.

Текст и фото: Драгана Бокун

 

 

Нема коментара

Напишите коментар