Завичајно удружење „Ћиро“ Дрвар –Личка Калдрма, обиљежило славу Покров Пресвете Богородице

„Нисмо случујно изабрали да слава нашег удружења буде Покров Пресвете Богородице јер је то слава и наших села: Личког Тишковца, Личке Калдрме, Завлаке и Шевине Пољане. Желимо и на овај начин да поштујемо традицију својих бака и дједова,  родитеља, а желимо да све то преносимо нашој дјеци, да знају ко су им били преци. Они су вијековима успјели сачувати наша огњишта, нашу земљу, а ми смо завичај напуститли готово преко ноћи да не бисмо доживјели погром, као онај из 1941. године“, рекао је, за „Српско коло“, Жељко Бурсаћ,  предсједник удружења, непосредно пред почетак славља.  

У ресторану „Велебит“ у Земун Пољу, чланови и пријатељи ЗУГ „Ћиро“ Дрвар –Личка Калдрма, окупили су се како би на пригодан начин обиљежили славу удружења. Прије свечаног дијела, присутнима су се обратили предсједник удружења Жељко Бурсаћ и предсједник Извршног одбора Сретен Родић.

Родић се захвалио свим присутнима што су се одазвали позиву, члановима је пожелио срећну славу, а свим присутним да ово вече прође у добром дружењу и пријатној атмосфери.

Бурсаћ је подсјетио да је крајем 2013. године, неколико ентузијаста са тромеђе Босне, Лике и Далмације, дошло на идеју да,  како би сачували обичаје, традицију и идентитет народа са тог подручја, у Београду оснују завичајно удружење. Именован је и иницијативни одбор у коме је поред Бурсаћа и Родића, било још осам чланова међу којима Милорад Ћалић, Милан Десница, Мирко Рађеновић, Лазо Грубишић, Никола Бурсаћ и други.  Речено- учињено, и ЗУГ „ Ћиро“  заживио је 2014. године, а први промотер удружења, онда и сада, била је мушка пјевачка група истог имена.

„Група је учествовала широм Србије, Хрватске и БиХ, оплеменивши својом пјесмом многе културно – спортске манифестације као што су Личка олимпијада у Апатину, Крајишки откос у Бусијама, Косидба на Рајцу, обиљежавање устанка 27. јула у Србу, Сијело тромеђе у Стрмици, на отварању споменика Голубу Бабићу на Црним потоцима у Дреновцу, на свечаности обиљежавања 100 година резервних официра Србије. Учествовали смо на многим промоцијама крајишких књижевника од којих бих издвојио два посљедња. Представљању књиге Слободана Пртине „Доњи Штрпци, некад и сад“, у парохијском дому у Батајници, и промоцији 13 књига /наслова проф. Божидара Боже Мајсторовића (рођеног у Кестеновцу у Лици) у  клубу „Тесла“, рекао је Бурсаћ, додајући и завидан наступ ове групе у Пландишту на фестивалу “Крајишки бисери”.

ТЕКСТ И ФОТОГРАФИЈЕ: Жељко ЂЕКИЋ

This is box title

ЛИЧКИ ВИШЕБОЈ НАШ ПОНОС


Значајан допринос у раду на спортском пољу имају чланови удружења „Ћиро“ који су од оснивања Личког вишебоја у Србу његови учесници.

„Захваљујем се свим људима који чувају обичаје и традиције народних витешких игара које се сваке године одржавају у Србу, под називом Лички вишебој. Посебно смо поносни на то што смо ове године освојили треће мјесто испред општинских средишта као што су Кореница, Книн и Грачац. Надам се да ће то бити подстицај и неким другим срединама као што су Тишковац, Заклопача, Куновац, Суваја, Плавно, Стрмица и многа друга мјеста, да се појаве у Србу и одмјере снаге на Личком вишебоју. Сјећајући се његових почетака, а један сам од оних који је од првог дана ту већ 11 година, за успјешност и постојање ове манифестације захвалио бих се и Рајку Кесићу, Вељку Жигићу и Миодрагу Линти који су на самом почетку помогли да се он покрене, а што је важно истаћи, помажу и сада“, посебно се осврнуо на још један вид дјеловања „Ћире“, његов предсједник Жељко Бурсаћ.

Нема коментара

Напишите коментар