Кувани оброци за најстарије мештане Бискупије

Пре непуна два месеца на промоцији друге фазе пројекта „Зажели“ кроз који су, уз редован програм „Помоћ у кући“, запослили 39 жена које ће бринути о 268 корисника старије животне доби са подручја Бискупије, Кистања и Ервеника, у удружењу „Жене косовске долине“ најавили су како на актуелном пројекту не намеравају да се зауставе, те како је већ у току разрада пројекта полудневног боравка, односно кухиње у којој ће припремати топле оброке за своје кориснике.

Зацртани циљ да најстарији становници њихове општине, на дневном нивоу, добију кувани и топли оброк на кућну адресу, убрзо је и реализован. Прво полугодиште, како каже водитељка Удружења, већ је у фази спровођења.

– Оно што смо најавили, сада смо и реализовали. У питању је полудневни боравак са конзумацијом топлог оброка за старије и болесне становнике наше општине. Овај програм симболично смо назвали „Клуб лепша старост“, са истинском намером да учинимо све што је у нашој моћи да улепшамо али и олакшамо старост нашим старијим суграђанима. Програм ће се, за сада, реализовати у периоду у три године. Узевши у обзир тренутну ситуацију, али и окружење у којем живимо, ово је нешто што се наметнуло не само као приоритет, већ преко потребно – не скривајући задовољство појашњава нам Радмила Берић, водитељка удружења „Жене косовске долине“.

Прва фаза реализације захтевала је највише времена али и финансијских средстава са којима су били ограничени. Неопходну подршку, као и сваки пут када је то било потребно, пружила им је Општина Бискупија.

– Сам почетак је био и најзахтевнији и кроз њега смо се бавили сређивањем простора, набавком опреме за кухињу, како би све било у функцији и како би наши корисници могли доћи у један амбијент који им је прилагођен. Сам простор који смо им наменили осмишљен је тако да могу доћи да се друже, да овде добију неке информације или саветовање за нешто што их оптерећују, али и својеврсну медицинску негу од стране медицинског особља. Сам конкурс био је доста захтеван, јер смо већ требали имати одређену лиценцу, односно решење за полудневни боравак.

– Међутим, једна од ставки била је да се и кроз провођење пројекта то може решити, па смо се ухватили за ту реченицу и обавезали да ћемо, ако нам се програм одобри, одмах радити на добијању лиценце. Адаптација самог простора, набавка елемената за кухињу, у старту су премашили буџет који смо ми планирали, а Министарство га је смањило. За проблем пред којим смо се нашли, а који нас је у једном моменту поколебао да одустанемо, слуха је имао начелник наше општине Бискупија, који је и сам препознао значај свега овога, тако да нам је општина финансирала већи део опреме за кухињу. Заједничким снагама успели смо направити нешто добро и корисно за читаву нашу заједницу – каже Берић.

Оброци стижу на кућни праг

Кроз трогодишњи период реализације програма осигураће средства за набавку намирница, развожење хране и плате за куварицу и возача, а намера је не само да то траје, већ и да се временом надограђује. Читава ситуација са коронавирусом, донекле је утицала и на њихов посао.

– Иако је све ово ново, и слободно могу рећи јединствено на подручју наше жупаније, ми смо у почетку кренули онако како смо замислили. Дакле, геронтодомаћице, које брину о корисницима на терену, довозили су их овде у наше просторије, овде су мало причали, медицинско особље им је мерило шећер у крви, притисак, физиотерапеут им је био на располагању, да би потом ручали и након неког времена су их одвозиле кућама. Све је то и њима било ново, необично, многи су чак били помало скептични или неповерљиви, али су се врло брзо ослободили и ту могућност да се друже, међусобно виде и попричају, прихватили са одушевљењем.

– Већина тих људи су или самци или слабо покретни људи, и најчешће су осуђени на самоћу, своју кућу и двориште, па немају могућности да се виђају и разговарају са својом генерацијом из неког другог засеока, тако да је тај социјални моменат њима заиста важан. Међутим, ситуација са вирусом се опет погоршала и нисмо смели доводити у ризик ни њих ни жене које раде, па ни нас саме, тако да смо дружење и доласке зауставили на један период. Сада када они не могу до нас, можемо ми до њих. Кухиња ради свакодневно, спремају се кувани оброци које, у посебним посудама, испоручујемо топле на њихове адресе – појашњава Берић.

Право на полудневни боравак имају све особе старије од шездесет и пет година са подручја општине док се оброци, тренутно, припремају за оне којима је, по процени геронтодомаћица, то најпотребније.

Овај пројекат је више од обичног посла

И док се водитељка удружења, заједно са запосленицама, брине о администрацији, набавци средстава и свих неопходних дозвола за регуларност програма, у суседној просторији све мирише на домаћу кухињу. Професионални кувар, Босиљка Зупчић, ни једне секунде не крије одушевљење што посао који воли и ради деценијама, сада обавља не само за плату већ, како и сама каже, из највећег задовољства.

– Ово је посао који ја заиста волим, који радим годинама и опет бих да поново бирам, али задовољство је још веће зато што га сада припремам за наше старе, болесне и немоћне баке и деке. По мени, ово сада већ није посао ни програм, већ једно велико и хумано дело. Сви знамо каква је ситуација по селима, колико тих људи живе сами, колико њих је у годинама да више нису у стању ни кувати ни спремати, и онда је јасно шта за њих значи када добију готов кувани оброк, топао али здрав пре свега. Иако су многи навикли да се задовоље са минималним, парче хлеба, јогуртом или нечим што им је доступније, узевши у обзир њихове године и здравствено стање, оброк који им спремимо није само да задовоље потребу за храном, већ да их окрепи, да их угреје, и да их, на неки начин, оснажи“, задовољно каже тета Боса како је, од милоште, већ сви зову.

Како би нам поткрепила оно о чему прича, открила нам је и шта ће тај дан најстарији становници Бискупије имати за ручак.

– Најважније је да сваки дан имају топлу супу, неко поврће за салату и обавезно воће на крају. Данас им спремамо супу, пилеће и телеће барено месо и кромпир салату, а уз то иду банане, јер вирус влада па морају уносити и витамине – са осмехом ће Боса.

Најважније је да су оброци разноврсни, сваки дан спрема се нешто друго, али строго водећи рачуна о томе да не буде ни презачињено ни масно, јер то конзумирају људи који су већином нарушеног здравља.

– Све смо прилагодили и њиховим организмима и њиховим потребама. Морам још рећи како се заиста води рачуна и о томе да ти оброци буду обилни па да, сходно њиховим потребама, хране преостане и за вечеру. Иако смо чули да су неки у почетку били скептични, јер су то старији људи који су често и неповерљиви, требало је проћи мало времена да они схвате и прихвате колико је све ово за њих добро и корисно, док данас чујемо да са нестрпљењем ишчекују шта смо ново кували за тај дан. То је оно што мотивише свакога од нас, како жене које су све ово покренуле, тако и мене која са задовољством обављам свој посао. Ако немате љубави за оно што радите, онда не требате ни почињати, а љубав је и храна, и осмех тих људи, и сазнање да сте, на било који начин, некоме улепшали дан, нарочито ако се ради о онима који су у позним годинама – искрено ће Боса.

И док је са нама поделила своје импресије о започетом послу у кухињи Удружења, храна је већ стигла на адресе корисника. Колико им значи нисмо их питали, не желећи било којим чином да их доводимо у непријатну ситуацију стварајући им нелагоду.
Осмеси и захвалност које су упутили достављачу који их је на прагу поздравио, некада говоре више од хиљаду сувишних, непотребних речи.

Ни на овоме се поручују из удружења „Жене косовске долине“ немају намеру зауставити. Много је тога што се у заједници у којој живе може и мора направити, а сваки нови корак, сваки и најмањи бољитак, свако задовољно лице њихових суграђана, за њих је нова награда и још већи мотив да чине дела којима ће се заједно поносити.

Извор: srbi.hr