Линта: Кристијан Шмит се отворено сврстао на страну Бошњака
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да је одлука Кристијана Шмита да суспендује закон о непокретној имовини, који је недавно усвојила Народна скупштина Републике Српск, антидејтонска и неуставна. Кристијан Шмит се позвао на тзв. бонска овлашћења која су у супротности са Анексом 10 Дејтонског споразума којим је установљена функција Високог представника. Наиме, Анекс 10 не садржи одредбе које Високом представнику дају овлашћење да издаје било какве обавезујуће одлуке. Поред тога, из текста устава БиХ јасно произлази да су пољопривредно и шумско земљиште, рудна богатства и воде у власништву ентитета тј. Републике Српске и Федерације БиХ а не у власништву БиХ. Наведеном недемократском одлуком Кристијан Шмит се отворено сврстао на страну политичког Сарајева чији је циљ рушење Дејтонског споразума и стварање унитарне БиХ у којој би Бошњаци имали доминацију. Због једностраног и пристрасног приступа Кристијан Шмит подрива стабилност, подиже тензије и продубљује подјеле у БиХ.
Линта истиче да у Уставу БиХ нигдје не пише да БиХ има имовину. То потврђује, између осталог, чињеница да је Демократска фронта, чији је предсједник хрватски члан Предсједништва Жељко Комшић, Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ доставила 12. априла амандман с циљем да се у Устав упише да је Босна и Херцеговина титулар и власник државне имовине. На овај начин Демократска фронта, која води унитаристичку политику, у суштини је признала да БиХ нема државну имовину упркос ранијим скандалозним одлукама Уставног суда. Наиме, Уставни суд БиХ је током 2020. и 2021. године донио неуставне одлуке да се сво пољопривредно и шумско земљиште у Републици Српској сматра имовином БиХ и да Парламентарна скупштина треба да донесе закон о томе. На овај начин Уставни суд отима надлежности Републици Српској које су гарантоване Дејтонским споразумом и активно доприноси неуставној централизацији БиХ.
Бројне чињенице потврђују да је Уставни суд БиХ политичка институција која је у функцији Канцеларије Високог представника и бошњачких странака. Већину у Уставном суду чине тројица страних и двојица бошњачких судија. Један од тројице страних судија јесте и албански судија Леди Бианку што у Републици Српској изазива сумњу у његову објективност. Уставни суд доноси политичке одлуке које немају везе с правом прегласавањем српских и хрватских судија на основу захтјева бошњачких званичника. На тај начин Уставни суд намеће рјешења у корист Бошњака умјесто да се бави заштитом Устава. Нажалост, Високи представник и стране судије у суштини помажу СДА и друге бошњачке странке чији је циљ даље смањивање аутономије Републике Српске која је дефинисана Дејтонским споразумом а у коначници њено укидање.
У Београду, 15.април 2022. године
Информативна служба
Савеза Срба из региона
