Лукић: Дејтонски споразум није био привремено рјешење
Општи мировни споразум за БиХ који је „уткан“ у Устав БиХ донесен је про-футуро, односно на неодређено вријеме тако да нема говора да је он провизоран, односно да је Дејтон био само привремено рјешење за заустављање рата у БиХ, како неки данас тврде, каже један од чланова српске делегације у војној бази Рајт Петерсон Радомир Лукић.
Он за Глас Српске каже да нико приликом потписивања овог споразума није рекао да се ради о привременом аранжману, неком темпоралном стању, нити то пише у овом међународном документу.
– Зна се ко о томе може одлучивати. Могу само ентитети и конститутивни народи уз сагласност свих страна. О томе не могу произвољно одлучивати амерички сенатори или амбасадори који долазе на ова подручја. То би и они требало да знају – истакао је Лукић, који је професор уставног права.
Коментаришући саслушање нових амбасадора пред Комитетом за спољне послове Сената САД, када се могло чути да „Дејтонски мировни споразум никада није представљао трајну категорију и да се мора наставити с уставним реформама у БиХ“, Лукић је рекао да се евентуалне уставне промјене могу урадити само на прописан и предвиђен начин, а не насилним путем како се тренутно покушава.
Осврћући се и на потез Савјета министара спољних послова ЕУ, који је одбацио амандмане о конститутивности, а који су тражени да се уврсте у закључке у контексту изборне реформе у БиХ, Лукић сматра да је и у овом случају направљен опасан преседан, јер се не могу једним потезом гумице обрисати уставом загарантована права три народа у БиХ.
Да у Дејтонском споразуму нигдје не пише да је он привремен, потврдио је и политиколог Александар Павић, наводећи да се ради само о наставку политичког притиска бриселске и администрације Џоа Бајдена.
– Постоји процедура како се Устав може мењати. О њему одлучују народи који живе у БиХ. Мислим да се иза овог крије покушај прављење алибија за креирање нових уставних решења унутар БиХ. Они на овај начин желе легитимисати своја настојања да насилно промене Дејтон, али и озаконе неке раније нелегалне одлуке високих представника – сматра Павић.
Он сматра и да изјава кандидата за новог амбасадора САД у Србији Кристофера Хила да ће по доласку у Србију видјети „ко усмјерава ствари у правом смјеру, а ко не“, помало злокобно звучи, јер се ради о дипломати који је политички учествовао у агресији на СРЈ.
– Он се враћа на место злочина и није случајно да се из нафталина извлаче ови политичари. Али сада је мало другачије време, јер није више униполарни свет. Овога пута Српска на својој страни има Русију и Кину, које сигурно неће дозволити једностране измене важећих међународних споразума – додао је Павић.
Комитет за спољне послове Сената САД одржао је средином прошле седмице саслушање амбасадора, који би требало да представљају америчку политику у свијету, а своје ставове о актуелној ситуацији на западном Балкану овом приликом изнио је и Кристофер Хил.
На констатацију сенатора Бена Кардина да Дејтонски споразум никада није представљао трајну категорију и да мора бити настављено с уставним реформама, Хил се сложио и додао да овај споразум „никада није требало да представља непромјењиву категорију“.
– Дејтон није средство којим се та земља може управљати. Врло је битно поново погледати Дејтон и оно шта треба учинити у смислу владиних структура – поручио је Хил.
