МИЛАН БОРЈАН: Најсрећнији сам кад на стадион изнесем заставу „Делије – Книн“
Разговарао: Петар Карановић
Книн је дао велики број успјешних спортиста. Један од њих је свакако и голман Црвене звезде и репрезентације Канаде Милан Борјан. Овај стамени Динарац иза себе има најбољу годину у животу.
Блистао је на голу Црвене звезде у Европи и један је од најзаслужнијих што је клуб послије 26 година играо групну фазу неког европског такмичења. Црвено-бијели су стигли до шеснаестине финала Лиге Европе и тамо су захваљујући судијском превиду елиминисани од стране московског ЦСКА.
Ипак, главни циљ – освајање титуле у првенству Србије и даље је најважнија ствар за све играче клуба с Маракане, па тако и за Милана Борјана.
У разговору за Српско коло Милан Борјан се присјетио својих почетака у родном Книну, одрастању у новобеоградским блоковима, авантури у Аргентини и доласку у Црвену звезду.
Како сте завољели фудбал?
– Доље у мојој родној Далмацији фудбал је био спорт број један. Живио сам преко пута стадиона Динаре. Прескочим зидић и ето ме на терену. Мој отац је био голман и сваки син жели да буде као отац, па сам и ја кренуо његовим стопама. Али, мислим да сам га надмашио – рекао је на почетку разговора Борјан.
Да ли је истина да сте почели као нападач?
– Јесте! Али, нисам био толико заинтересован. Тек по доласку у Београд, кад смо избјегли, дјед ме је одвео на тренинг Радничког. Тамо сам постао голман.
Гдје сте живјели у Београду?
– У блоковима! Опасан крај! Ко зна како бих се провео у животу да нисам отишао у Канаду. Живио сам у 64. блоку у којем је било много жестоких момака у то вријеме. Избјегличко дијете, жељан свега, а порока колико хоћеш, гдје год се окренеш. Ипак, захваљујући спорту изашао сам на прави пут.
Како памтите то вријеме?
– Било је тешко. Али, ми клинци смо играли фудбал, дружили се… Дођеш из школе, узмеш пола векне хљеба, саламу и на терен. Данас клинци јуре само игрице, компјутере, друштвене мреже.
Како си отишао у Канаду?
– Породица је предала документа за Канаду, Зимбабве, Америку и Аустралију. Отац је изабрао Канаду.
Како сте се обрели у Аргентини?
– У Канади сам ишао у школу и радио. Помагао сам оцу и мајци. Мој циљ је био да постанем професионални фудбалер. Са 15 година сам ишао у Италију, а послије тога у Аргентину, у Боку Јуниорс.
Стигли сте до Ривер плејта, која је разлика између два клуба?
– Огромна! Бока је народни, а Ривер богаташки клуб. За Боку навијају сиромашни, људи из фавела, а у фудбалере гледају као у Бога.
Шта се десило од тада, па до доласка у Звезду?
– Моја каријера је била пуна успона и падова. Турска, Бугарска, Пољска, могао би роман да се напише. Ко зна зашто је то добро? Бог ме је ставио на искушења. Било је раније прилика да дођем у Звезду, али се није све намјестило. Сада сам дошао у правом тренутку.
Да ли је истина да већина Книњана навија за Звезду?
– Наравно! Било је изузетака, али врло мало. Црвена звезда је за све у Далмацији била идентификација са српством. Једноставно, сви смо се тако осјећали и поносили, без да икога увриједимо.
Који је Ваш циљ у Звезди?
– Очекујем да извучемо максимум из ове екипе. У Лиги Европе смо несрећно поражени од ЦСКА. Дали су нам гол након што је њихов играч Фернандез играо руком и то пред судијом. Ми смо своје зицере промашили и не вриједи да кукамо. Направили смо велику ствар за Звезду, народ се вратио на стадион, уживао преко цијеле године у јаким европским утакмицама. Гледали су Спарту, Краснодар, Арсенал, Бате, Келн, ЦСКА… Многи нису вјеровали у нас. Мој циљ је да испишемо нове странице историје Црвене звезде.
Да освојимо титулу!
Колико планирате да останете на Маракани?
– Вјерујем да ћу остати дуго у Црвеној звезди! Волио бих када би услови били бољи јер је мени циљ да освојим све што је могуће са Звездом. Ако то испуним, ићи ћу даље. То је нормално, сви стремимо бољем – јасан је Борјан.
Застава је талија
Гдје је застава Делије – Книн?
– Стоји у свлачионици! Не мрда, на свом је мјесту. Та застава је талија! Добили смо је у Лондону од наших навијача из Книна. Много сам везан за родни град и обожавам да изнесем ту заставу на Маракану. За све моје Далматинце који живе за Звезду – открио је Борјан.
Супруга и син су ми све у животу
Милан Борјан са доста емоција прича о супрузи Снежани и сину Филипу.
– Долазак у Црвену звезду био је велико искушење за мене. Знамо гдје је Снежана радила, помало смо стрепјели због тога – рекао је Борјан и објаснио како подноси увреде на рачун својих најмилијих које су се чуле у посљедњем дербију:
Снимак екрана: Инстаграм @snezanafi
– Овако ја то гледам. То раде фрустрирани људи, они који дођу на утакмицу да би некога вријеђали и некоме направили зло. Мене то не дотиче. Супруга, син и ја имамо наше царство и они то не могу да поремете. Баш ме брига!
Потом се дотакао ведријих тема.
– Мени су жена и син све на свијету! Никад боље нисам бранио у животу. Волио бих да увећам породицу! Желим петоро дјеце, али мораћу да преговарам са супругом око тога.
И брат је голман
Хоће ли и брат твојим стопама?
– Брат је млађи од мене. Има 14 година и иде у школу. Тренира, хоће да буде голман и жели да ме надмаши. Поред њега имам и сестру.
Хајдин и Родић су MOJI Крајишници
Ко су још Крајишници у Звездином тиму?
– Хајдин је мој Крајишник. Он је из Лике, близу Далмације. Родић је из Дрвара са тромеђе. Не гледамо ми ко је одакле. Ми смо сви исти, крв нам је иста – сматра Борјан.
Прави полиглота
Колико језика говорите?
– Причам енглески, шпански, бугарски и српски. Споразумијевам се на турском.
