Мирко Жигић –крајишки песник од најранијих школских дана

Мирко Жигић, песник и писац, објавио је крајем 2023. године своју нову књигу “Пламени путник сна“. Његове песме су инспирисане најплеменитијим осећањима, љубављу, лепотом природе, годишњим добима, завичајем. Посебну захвалност за свој рад и песничко надахнуће дугује супрузи Милени, која му је највећа подршка.

Мирко Жигић је рођен 9. октобра 1946. године Новој Криваји, Славонија. Школовао се у родном месту, Дарувару и Београду. Био је посланик, одборник у Скупштини општине Вуковар, последњи српски градоначелник Илока и председник Одбора за међународне односе. Један је од оснивача Самосталне демократске српске странке, али је био и председник СДС Крајине за Источну Славонију, Брању и Западни Срем. Мирко Жигић је сведок ситуације у мирној интергацији када су Србима наметнути услови у којима није било шансе да добију изборе у било којим местима. Такође, сведок је бројних ситуација, које су биле непогодне за Србе у ратним и политичким приликама. Након четири године проведене у рату у Републици Хрватској, са супругом Миленом дошао је у Гардиновце, у Републику Србију где и данас живи.

Мирко Жигић је један од најнаграђенијих крајишких књижевника. Љубав према поезији јавила се још у детињству и пише песме од најранијих школских дана. Инспирацију за поезију налази у супрузи Милени, природи и свом завичају. Учесник је бројних фестивала и такмичења у поезији и редовно је награђиван на конкурсима.

Својим радовима заступљен је у неколико заједничких збирки: “Вријеме зачињења“, Вировитица (1969), у зборнику Другог међународног сусрета песника “Гарави сокак“, Инђија (2004), у зборнику XVI савезног и трећег међународног сусрета песника “Гарави сокак“, Инђија (2005), у зборнику 23. хаику фестивала у Оџацима (2012) и 24. хаику фестивалу у Оџацима (2013), у зборницима “Вршачко перо 12“ (2012) и “Вршачко перо 13“ (2013), као и у зборнику “Вршачка поетска сусретања“ (2012).

Добитник је више награда за поезију: Први међународни конкурс УСКОР-а у Београду (2009), Други међународни конкурс “Драган Жигић“ (2010), Трећи међународни конкурс “Драган Жигић“ за афоризме (2011), Четврти међународни конкурс “Драган Жигић“ (2012) две награде и Пети међународни конкурс “Драган Жигић“ (2013).

Добитник је награде “Мајсторско перо“ за изузетан допринос очувању српске књижевне речи у Вршцу 2012. године и Новембарске награде СО Тител за књижевно стваралаштво за 2012. годину. Добитник је награде “Ленкино срце“ Народне библиотеке из Челарева. Часопис за књижевност и културу крајишких Срба Западне СЛавоније из Руме доделио му је књижевну награду “Пакрачки декрет“ за животно дело 2022. године.

До сада је објавио књиге песама: “Крик из таме“ (2003), “Лелек за прагом“ (2004), “Време самоће“ (2008), књигу песама за децу “Маштарије“ (2008. године прво издање и 2009. године друго издање), књигу песама “Запис у времену“ (2013), роман “Алексина освета“ (2014) и књигу песама “Лелек камена“ (2021). Такође, радови су му објављивани у многим књижевним часописима и дневним листовима.

Редован је члан Матице српске, Нови Сад, члан је Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању – УСКОР, Београд и огранка “Ковиљски културни круг“ из Ковиља. Уврштен је у Биографски речник општине Тител и Биографски речник Шајкашке.