Мурина не заборавља, НАТО бомбардовање које је шокирало Црну Гору
Већ 21-у годину од стравичног злочина у Мурину када су агресорски Нато бомбардери ову варошицу завили у црно, сваког 30. априла обележава се годишњица овог злочина.У НАТО бомбардовању Мурина, једном од најтежих злочина током агресије на СР Југославију, страдало је шест цивила, од чега троје деце.
НАТО авијација је са десетак пројектила бомбардовала мост на Лиму у самом центру насеља.
Страдали су цивили, међу њима троје деце ученици Основне школе „Петар Дедовић“. Страдали су: Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулијана Брудар, радник школе Вукић Вулетић, пензионер Манојло Коматина и домаћица Милка Кочановић. И ове године иако у измењеним околностима Српски национални савет Црне Горе положио је цвеће на споменик невино страдалим жртвама.
Иако ове године у специфичним околностима због пандемије коронавируса, одата је пошта невиним жртвама, а председник Српског националног савета Црне Горе др Момчило Вуксановић је истакао да се злочин не сме опростити ни заборавити, јер, како каже, ако опростимо онда ћемо и заборавити.
„Из тог разлога ми смо овде да одамо пошту невиним жртвама овог злочина у Мурину и да никада то незаборавимо и не опростимо. Без обзира што је речено да треба праштати, ако опростимо, онда ћемо сигурно и заборавити. Наше је мишљење да морамо то запамтити, да знамо ко су нам пријатељи и ко је како реаговао у тешким тренуцима за српски народ на овом простору. Водићемо рачуна и о овом спомен обелжју и обавезаћемо се као Српски национални савјет Црне Горе да се у наредном период заврше неопходни радови на њему И око њега. Ове невине жртве не сме заборавити нико, ни народ са овог простора, ни ми са ширег простора Црне Горе, а ни са ширег простора српског народа”, казао је Вуксановић.
У име грађана Мурина Српском националном савету се захвалио председник месне заједнице Бранислав Оташевић, који је такође казао да је бомбардовање Мурина један од највећих злочина у новијој историји.
Поводом годишњице злочина у Мурини огласила се “Српска народна одбрана“,коју чине Савез невладиних удружења Васојевића. Како је истако потпредсједник Давид Лалић, наши патриотски опредељени грађани, као припадници Војске СР Југославије, активно су учествовали у одбрани отаџбине.
„Са друге стране, у Црној Гори је било и оних, предвођених ДПС-ом и Милом Ђукановићем, који не само да се нису одазвали позиву да бране своју земљу, него су чинили све да отежају функционисање и деловање наше војске. Подсећамо да је председник ДПС-а био члан Врховног савета одбране који је на једници тога Савета децембра 1998. године гласао за одлуку да се у случају агресије на СРЈ држава брани свим средствима, а након напада 24. марта наредне године отворено прешао на страну агресора. То се у свим демократским земљама сматра велеиздајом, а поготово сама чињеница да је одлазио у штаб агресора у Бриселу носећи очигледно важну документацију која је послужила агресору да број жртава буде већи. Незамисливо је да, рецимо, британска краљица, њемачка канцеларка или француски предсједник издају своје земље и стану на страну окупатора.Зато Мило Ђукановић за велеиздају треба да одговара пред домаћим судовима“, казао је Лалић.
Тим поводом огласио се и стриц погинулог Мирослава, проф.др Марко Кнежевић, он је овим поводом рекао:
„Улазак Црне Горе у НАТО алијансу неће утицати на породице муринских жртава да промене свој став и забораве НАТО агресију и бомбардовање Мурине 30. априла. Као што је познато, у Мурини су бомбе „Милосрђног анђела“ разнеле на комаде нашег Мирослава и његове школске другарице Јулију и Оливеру, а истовремено усмртиле и недужне цивиле Манојла, Милку и Вукића. Приступање Црне Горе НАТО-у, и то против већинске воље народа, још више је повредило наше незарасле ране. Али, ако наше најмилије нисмо могли сачувати од НАТО бомби, трајно ћемо их сачувати од заборава. Јер, није крај смрт, него заборав.“
Од НАТО бомби страдало је још осамдесеторо деце у СРЈ. Уласком у НАТО актуелни црногорски режим довео је нас преживеле од НАТО бомбрдовања, нашу децу и потомство до тога да се забринемо за своју судбину и за своју будућност која ће зависити од оних који су нас немилосрдно бомбардовали, убијали, рушили мостове, школе, болнице и друге објекте. Уз то су остали некажњени и поштеђени од надокнаде ратне штете. На кају се за причињене монструозне злочине него их оправдавају, а од таквих опасност и даље прети.
Након 21 године од НАТО бомбардовања Мурине код Спомен чесме жртвама, због забране јавног окупљања услед коронавируса, није одржан молебан као и претходних година, али наша породица није могла да одоли а да се и ове године у најужем саставу не окупи код чесме и не поклони сенима Мирослава и осталих жртава“, истакао је за Глас Јавности професор Кнежевић.
Вест преузета са: glas-javnosti.rs
