„Мустре даљске” откриле део историје Срба из Даља

Текстилна баштина српских породица из Даља представљена на изложби чији је коаутор Дејана Оцић, председница удружења Ђорђе Оцић.

„Мустре даљске” назив је изложбе постављене у галерији Удружења „Ђорђе Оцић” у Даљу. Текстилна баштина, односно даљске тканине изрониле су из деценијских скровишта, откривајући раскошну лепоту чији је део приказан у Галерији Олајница. Осим што ови ручни радови представљају породично благо, оно је скривено у шкрињама и орманима постало део културне баштине. Пешкири, прегаче и разни одевни предмети, ручно израђени и украшени везом, сачувани су захваљујући у највећој мери женама а упркос тешким временима односно ратним дешавањима на овим просторима.

Са циљем да сачувају ручне радове, а тиме и део живота предака и ту вредност представе на што бољи начин Удружење „Ђорђе Оцић” покренуло је пројекат дигитализације традиционалне текстилне баштине српских породица из Даља. Током прикупљања грађе за овај пројекат, осим што је откривена лепота ручних радова, захваљујући многим сведочанствима, откривени су и фрагменти породичних историја, ткани рукама жена. Зато су, сматра председница удружења и ауторка изложбе Дејана Оцић, даљске мустре заслужиле да буду представљене јавности.

– Радимо на прецизнијем и детаљнијем пописивању грађе, све смо фотографисали а радови су и даље у власништву тих жена. Грађу ћемо послати Музеју Славоније у Осијеку, Музеју Војводине у Новом Саду и Етнографском музеју у Београду да би се то забележило и да би остао траг о давнашњем постојању Срба у Даљу. Прикупљајући материјале видели смо какве све лепоте имамо и управо нас је то навело да направимо ову изложбу. Назив је дошао спонтано, мене је фасцинирала разноликост мустри, тих шара и узорака, што су их жене размењивале и једне од других училе. Свака је додавала нешто своје, нека је била вештија у једном нека у другом деловању и раду, што ме је навело да изложбу назовем Мустре Даљске. Нису то мустре Бечке, али та лепота може и у Бечу и негде другде такође да се прикаже – прича Дејана Оцић.

Текстилни радови стари преко 100 година

Изложба и галерија Олајница отворене су истовремено, 15. фебруара. Аутентичност простора и времена дочарани су вешто осмишљеном поставком изложбе. Стари предмети послужили су као сталци за експонате док су графички дизајн каталога, банери и модерни пратећи детаљи употпунили изложбу ― објашњава кустос у Музеју града Новог Сада и рецензент каталога који прати изложбу, Душанка Марковић.

– Ово су све радови који имају своју старину, већина њих је старија од 70 година, а има и оних преко 100 година. Оно што ми се допало је сам начин поставке, не само да су изложени везени текстилни предмети, него се цео тим потрудио да поставка буде у народном традиционалном духу. Овде нећете видети нове сталке на којима су постављени пешкири или куварице, него су ауторке искористиле старе етнолошке предмете. То су делови разбоја, столарска тезга, опрема за упрезање коња, заиста су настојале да сваки детаљ буде што природнији, а да се савременим начином исписивања употпуни ова изложба. Тако се на паноима налазе текстови и легенде помоћу којих се можемо упознати са даљским везом и на неки начин са историјом Даља у области везилаштва – истиче Марковић.

Нити које повезују прошлост и садашњост

Графичког дизајнера и коаутора изложбе Александру Милић из Београда привукли су ентузијазам и амбиција овог удружења да културолошки обогати мала средину као што је Даљ.

– Било ми је велико задовољство да помажем и да учествујем у овом пројекту. Као графички дизајнер била сам задужена да визуелно осмислим и уобличим све оно што се од материјала појавило. Материјала је било много, реч је о великом богатству. Оно што је мени лично било јако интересантно је да повежем нити које су текле из тог времена и које су дошле до нас, ми их сада откривамо и можемо неке нове мустре да правимо, али заправо имамо исте нити, то је наша традиција – рекла је Александра Милић.

Међу педесетак експоната било је тешко издвојити оне од посебног значаја, неки се истичу по својој старости, неки по вештини израде, а сваки открива делиће историје даљске породице у којој је настао.

– Материјала је било много више него што смо изложили, али морали смо да направимо селекцију. Изабрали смо нешто што су узорци за које мислимо да могу публици да пруже пуну слику. Тако је прегача на којој пише Анђа Јурибашић, од моје прабабе, односно од бабе Ђорђа Оцића, то јој је било девојачко презиме. Она се удала пре 1912. године, што значи да је та кецеља рађена пре више од сто десет година. Изложени су оплећци, има доста пешкира, оних тканих на даску, има и свечаних које су фифери користили када су ишли да позивају на свадбу, затим деверских, то је украсни свечани пешкир. Оно што сматрам изузетним доприносом то су конџе, које су исто позајмљене, свечане златовезне капе које су жене некада носиле. Видела сам да се у Етнографском музеју чувају две такође из Даља – објашњава ауторка изложбе Дејана Оцић.

Жене чуварке текстилне баштине српских породица

Посебна захвалност исказна је женама чуваркама, ћеркама и унукама које су на разне начине сачувале оно што данас представља текстилну баштину.

– Чула сам са више страна да су једни који су напуштали кућу 1941. године, када су били протеривани, те тканине стављали у сандук и замолили комшију Швабу с којим су били добри да им га сачува, што је он и учинио, и то је једино што је из те куће и остало сачувано. Тканине друге породице, која није протерана, чувао је други домаћи Шваба, да би их заштитио од усташа, јер су страдавали сви они код којих је нађено било шта с ознакама православља и ћирилице. Нарочито желим да поменем и да одам част и неизмерну захвалност двема женама које су у међувремену преминуле ― то су Мирјана Новаковић и Веселинка Гавриловић из Даља. Оне не само што су тај материјал добро сачувале, него су ми све лепо и испричале. Могуће да су као просветне раднице умеле то да цене на прави начин – истиче Дејана Оцић.

Изложбу је финансијски помогла Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије, док је рестаурацију и отварање Галерије Олајница подржало Српско народно веће.

Извор: срби.HR