На Београдском сајму књига одржана је промоција зборника „Република Српска Крајина државна документа 1-10“ аутора Ратка Личине
СВЈЕДОЧЕЊЕ О ПОСТОЈАЊУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ
Показивањем свих државних докумената ми доказујемо да је Република Српска Крајина била држава од 1991. – 1995. године, у пуно већем капацитету него што је то била Република Хрватска. Иако је Хрватска била међунродно призната није имала власт на територији коју је покривала Српска Крајина. Наша идеја је да докажемо да смо ми били државотворан народ . Српски народ је био сувласник куће која се звала Хрватска, а то му је право силом одузето. Такве ствари се не смију рјешавати силом, него јасним договорима на законом заснованим принципима и искрено се надам да ће до тога кад тад доћи, прије свега, промјеном геополитичке ситуације на овим просторима“, истакао је Ратко Личина, на промоцији зборника који су ушли у конкуренцију за издавачки подухват године.
Отварајући овај скуп, Мирослава Петровић из Издавачке куће „Мирослав“ захвалила се Министарству спољних послова Србије, односно Управи за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, јер су део средстава одвојили за штампање зборника, а Управа им је помогла и да представе зборнике на Сајму књига у Београду.
УЗРОЦИ И ПОСЉЕДИЦЕ
„Ратко Личина је годинама сакупљао грађу о Републици Српској Крајини. Ова документа, која смо објавили, свједоче да је та држава постојала, а говори и о разлозима зашто је, нажалост, данас више нема“, рекла је представница Издавачке куће „ Мирослав“ и ријеч дала Слободану Јарчевићу, некадашњем министру иностраних послова у Влади РСК. Јарчевић је рецензент ових зборника и писац предговора, а и сам је писао о овој тематици непосредно послије пада Крајине.
„ Прво што бих истакао јесте да ове књиге имају изузетну вриједност. Ово нису само свједочанства о хрватско – српским односима, већ и свједочанства о дјеловању Уједињених нација, тадашње Европске заједнице и других међународних организација. Узроци рата у Југославији потекли су од западноевропских земаља и САД, односно њихових кабинета, а плодно тло нашли су у тадашњем временском тренутку и руководећим људима на овим нашим просторима“, навео је Јарчевић, по њему, основне разлоге почетка ратних догађања на Балкану. Јарчевић се захвалио аутору зборника Ратку Личини на изузетном труду, да обједини сва ова документа, али и да својим доприносом ову тему, о којој се све мање прича, стави у жижу јавности. Његов рад ће, сматра рецензент зборника, тек у будућности бити видљив и сигурно ће имати и историјску вриједност.
ЗБОРНИЦИ АРХИВСКА ГРАЂА РСК
Ратко Личина, обраћајући се присутнима истакао је да данас сви пишу књиге и да свако даје неко своје одређено тумачење историје, обојено са неким својим субјективним печатом.
„Радећи на овим књигама управо сам покушао да то субјективно избјегнем, колико је год то могуће, и зато су ови зборници, уствари архивска грађа РСК. Ово су прикупљена документа из времена РСК, од 1990- 95. године у првих девет књига, док се у десетој књизи налазе документа Владе РСК у прогонству . У првој књизи у којој обрађујем 1990. годину урадио сам један мали водич кроз РСК. За свих 27 крајишких општина дао неке основне податке о броју становника, о национаналној структури на пописима од 1931. до 1991. године. Ту се јасно види како је у тим нашим крајевима становништво опадало. Навешћу примјер моје општине, Грачац која је пред Други свјетски рат, по попису из 1931. године, имала 42 хиљаде становника, а пред сами егзодус 16 хиљада. Двије трећине су исељене у том поратном периоду, а сада након прогона 1995. године, мислим да Грачац нема ни двије хиљаде домицилних становника Срба и углавном су то људи преко 60 година. У првој књизи 1990. године дата је хронологија дешавања са пратећим документима. Ту ћете наћи оснивачке акте СДС из 90- их година. Податке о Србима који су изабрани у Сабор,, формирању Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике, Сабора у Србу, Српског националног вијећа, расписивање референдума од 17. августа 1990. године, формирање САО Крајина, као и формирање остале двије области Западне Славоније и Источне Славоније, Барање и Западног Срема,“ рекао је Личина, додајући да у овој књизи читалац може видјети својеврсну историју дешавања, а између осталог и „чувени“ стенограм разговора између Јована Рашковића и Фрање Туђмана.
ПРИЛОГ БУДУЋОЈ РАСПРАВИ
У другој књизи обрађује се 1991. година и ту се налазе сви тадашњи службени гласници САО Крајине, комплетно законодавство, разне резолуције, референдум о присаједињењу, односно останку Крајине у Југославији у исто време када је Хравстка проводила референдум о отцепљењу. Свака наредна књига, од треће до девете, доноси нове догађаје од Венсовог плана, преко Миљевачког платоа, отимања крајинских територија, до Бљеска и Олује. „Након трагедије на Миљевачком платоу, када нико није реаговао, прије свега, мислим на оне који су потписали Венсов план, тада је на неки начин било јасно да ће се десити све оно што се касније и догодило. Од хрватске злочиначке операције у Равним котарима, Медачком џепу, па све до Бљеска и Олује“, истакао је Личина, додајући да се све то налази у првих девет књига, док је у десетој обрађено поратно стање, дата имена свих жртава, свједочења у Хагу, као и рад Скупштине и Владе РСК у прогонству.
„Моја жеља је да се о свему наведеном у књигама, односно о комплетним дешавањима на простору Српске Крајине, расправља са аргументима и доказима. Зато сматрам да ове књиге представљају мој допринос тој некој будућој расправи“, закључио је своје излагање Ратко Личина, додајући да неће одустати од истине уз наду и жељу да и други дају свој допринос читавој овој причи.
Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ
(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)