На проби са Јаворчићима
Дечји хор „Јаворчићи” из Вуковара нагодину ће прославити десетогодишнјицу рада.
У оквиру Српског певачког друштва „Јавор” од 2016. године делује и дечји певачки хор „Јаворчићи” који заједно са својом водителјком Александром Кртинић вредно припремају и изводе песме реномираних аутора и извођача музике за децу. Репертоар је заиста занимлјив, а из песама које изводе деца што-шта могу и да науче.
– Јаворчићи су основани сасвим спонтано и изненада 2016. године, када нам је тадашњи Генерални конзул Србије у Вуковару Живорад Симић предложио да учествујемо на чувеној манифестацији „Радост Европе” у Београду. Рекао ми је да тамо поведем децу, а када сам му рекла да ја деце у хору немам он ми је рекао да их нађем. И тако је све почело. Одмах сам се дала на посао. Тада сам радила у школи па ми је било лакше да окупим децу и да их анимирам, а имали смо и доста времена да увежбамо песме јер нам је конзул све то на време саопштио. Ишло је нас дванаесторо. Прва тема на манифестацији била је везана за нашег великог научника Николу Теслу, а наступили смо чак и са једном нашом песмом за коју је текст написао мој супруг Саша, док је музику за њу компоновао сада покојни Мирко Делибашић. Снимили смо и аранжман и имали чак и мајице са Теслиним ликом тако да је све било баш како треба. Имали смо и своју кореографију па и једног мушког Јаворчића који је глумио Николу Теслу. Било је то лепо и јединствено искуство – прича хоровођа Александра Кртинић.
Све се касније одвијало полагано и без било какве пресије. Низали су се наступи по разним приредбама и број деце у хору је растао.
– Та прва манифестација, која је одмах била велика, помогла нам је да се за нас чује, а касније смо на њој још једном учествовали. Са Београђанима смо наставили да се дружимо, успоставили смо одличну сарадњу са тамошњим Дечјим културним центром и са њима смо се дружили све ове године сем у време приче са корона вирусом. Додуше, прешли смо на њихову другу манифестацију „Свесрпски дечји сабор” на коју ове године, због тренутног стања у Србији, нажалост нећемо ићи. Сабор је требао да буде одржан крајем маја. Од 2016. године радимо без прекида, а постава коју сада видите је прва која се усталила и која радо долази на пробе и воли да пева – каже Александра.
У сусрет првом великом јубилеју
Хор ће нагодину прославити свој први округли јубилеј, десетогодишњицу постојања и Александра већ сада размишлја о томе какав програм и које госте ће позвати на славлје.
– Мораћемо да припремимо један згодан јубиларни програм да то прославимо како треба. Надам се само да ћемо остати у овом броју који је сада јако добар, али ми стално позивамо и другу децу да нам се придруже тако да нам нови чланови константно пристижу. Јавили смо се и на један конкурс Управе за дијаспору Републике Србије са својим пројектом у оквиру кога планирамо да нам у госте дође управо хор Дечјег културног центра из Београда и надамо се да ће нам тај пројекат проћи, а верујем да ћемо и нагодину када будемо прославлјали јубелеј имати госте који ће нам увеличати славлје – заклјучује Александра.
На проби Јаворчића влада опуштена, другарска атмосфера. Деца су весела и по свему се види да воле да певају и да у томе заиста уживају. Долазак новинара на пробу у први мах је изазвао благи шок, али већ након неколико тренутака сви су се вратили у своје уобичајено агрегатно стање.
Највише деце у Јаворчићима је из Борова населја, али их има и из Вуковара, Бршадина, Трпиње, Борова, Лушца и Негославаца. На проби је овога пута било њих дванаестеро и то Анастасија Буњац, Наталија Цветојевић, Лејла Тадић, Хелена Јерковић, Сара Шукунда, Ангелина Лукић, Анастасија Бубало, Ксенија Рупар, Нина Марковић, Саша Вукелић, Теодора Врачарић, Теодор Киш. Све њих у Јаворчиће је привукла лјубав према певању и музици.
Блажен међу девојчицама је Теодор Киш који је у хору већ две године.
– Лепо ми је међу њима. Добре су, не задиркују ме – рекао је и изазвао салву смеха својих другарица.
– Певање ми је омилјени хоби па и код куће то радим. Најомилјенији музички правац ми је Кеј поп – спремно одговара Наталија Цветојевић.
– Певање ми је начин да избегнем досаду, а и корисније је него стално гледати у телефон. Певам и уз музику и без ње, а у Јаворчиће ме привукло добро друштво – каже Анастасија Буњац.
– У Јаворчиће сам дошла прошле године. Певање ме усрећује и када певам никада ми није досадно. Наступала сам и самостално на Дечјем микрофону и овако – каже Лејла Тадић.
Песме које Јаворчићи увежбавају и изводе су разноликог жанра, од класичних песама за децу па све до рока.
– Сад смо се мало вратили Леонтининој музици. Раније смо певали њене песме о Светосавлју, а сада су углавном едукативне о Николи Тесли, па и о лјубави. Певамо и део репертоара чувених Колибрија, а буде ту и мало рока. С обзиром да наступамо на различитим манифестацијама имамо доста широк репертоар па тако певамо и духовну музику у цркви – заклјучује Александра Кртинић.
Деца се због опуштене атмосфере брзо уклопе и ослободе. Прилагођавање се дешава врло брзо. Александра их не форсира да певају самостално, али чим се неко одлучи на тај корак он повуче и остале па је прошле године на Дечјем микрофону у Борову наступило чак петоро Јаворчића. Захвалјујући певању деца стичу самопоуздање, поправе дикцију, али и стекну нека нова знања.
Хор и далје позива сву децу која воле да певају да им се придруже.
