Удружење „Од тромеђе до мора“ прославило славу Светог Василија Острошког у Бановцима
Пјевачка група и Удружење Од тромеђе до мора са сједиштем из Нових бановаца 12. маја 2025. године прославило је славу Василије Острошки , која је уједно и слава Нових Бановаца.

Фото: Бошко Мандић

Фото: Бошко Мандић
Након литургије и ломљења славског колача чланови удружења су у општинским просторијама угостили своје госте и пријатеље.
Предсједник Удружења и члан пјевачке групе Љубе Драганић пожелио је добродошлицу свим гостима након чега је ријеч преузео члан Удружења Шпиро Лазиница.
– Сабиремо се испред иконе великог српског и православног свеца Светог Василија Острошког, евоцирамо успомене на наш завичај и настојимо да будемо људи, што би рекао наш блаженопочивши патријарх Павле. Нас двадесет протјераних Срба из Далмације, са територије тромеђе до мора основали смо удружење. Циљ нам је да гајимо културу сјећања на провославну светосавску вјеру, да његујемо српски језик и ћирилично писмо, да сачувамо обичаје, традицију и историју наших славних предака и да се посјећујемо гробове наших предака који остадоше у нашем завичају, да заједно са манастирима Крупа, Крка, Драговић и осталим српским храмовима буду свједоци нашег вишевјековног живота на тим просторима одакле нас протјераше.
Лазиница је са болом у души изразио велику жалост што нас је прерано напустио један од оснивача и један од најбољих пјевача, а још већи човјек Василије Ђурица.
– Наше сјећање на тог дивног човјека вјечно ће да траје.
Основна активнст удружења огледа се у наступу пјевачке групе са циљем да очувају изворно пјевање грокталица или ојкача.
– С поносом носимо и наше традиционалне ношње. Од самог оснивања имамо блиску сарадњу са другим завичајним удружењима која имају сличне циљеве. То потврђује и њихово гостовање на нашој крсној слави.
Наступали су на разним завичајним манифестацијама прекодринских Срба, у Апатину на Личком вишебоју, Косидби на Рајцу, у Приликама код Ивањице на Фестивалу традиционалног пјевања и на Сајму завичаја у Новом Саду.
– Захваљујемо се и помоћи донаторима. Циљ нам је да порадимо и на подмлађивању чланства и наше пјевачке групе за шта је потребна слободна воља и спремност за жртвовање сопственог слободног времена као и жеља да се упознају са изворном пјесмом.
Народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта честитао је славу домаћинима и пожелио да у оваквом весељу са пријатељима обиљежавају Светог Василија Острошког дуги низ година.
– Наша завичајна удружења дају значајан допринос јачању и ширењу културног и духовног јединста српског народа. Сви чините значајан каменчић у мозаику јединства. Значајно је да својим активностима чувамо ћирилице и српски језик, славимо нашу крсну славу и поштујемо цркву, чувамо наше изворне пјесме и ношње, чувамо традиционална јела и спортске игре. Такође, гајимо сјећање на страдале сународнике који су страдали у 20. вијеку, посебно у злогласној НДХ, и деведесетих година прошлог вијека. Важно је да се као и наши преци међусобно поштујемо и уважавамо. Да једни другима помажемо. То је обиљежавало наше претке и мислим да смо им достојни насљедници. Желим вам још пуно наступа и да данашњи сусрет прође у сјајној атмосфери.
Жељко Бурсаћ из Ћире Личка Калдрма Дрвар каже да је њихово удружење и пјевачка група основана прије 12 година и да су до сада наступали на многобројним манигестацијама широм Србије и региона. Љуби Драганићу поклонио је личку ракију и захвалницу.
На овом свечаном догађају наступли су поред домаћина и гости – Ћиро Личка Калдрма – Дрвар и Пјевачка група Перућићани из Војке.
Милена Жарковић представник Удружења Славонија у срцу прочитала је своје стихове о мајци.
Присутни су били и предсједник Удружења Славоније у срцу Миодраг Жарковић, предсједник Удружења бораца Крајине Милан Гаћеша.
Госте су увесељавали Рајко Лалић и Невен Нешо Вукас.
Крајишник протјеран из Книна Јован Вученовић прочитао је своју пјесму.
Од тромеђе до мора
Од тромеђе и њених гора
ори се пјесма све до мора.
Сјећамо се Бенковца и Обровца, Врлике и Книна
тамо гдје бијаше граница од душманина.
Ој, Зрмањо, Крко и Цетина ријеко
љепоте вам нема на далеко.
Ој, Драговићу, Крко и Крупо манастире
ваше славно име никад не умире.
Духовници наши Куриџа и Милаш, Зелић и Кнежевић
чували су вјеру православну од тлачења и унијаћења.
Сјећамо се Радуловића Матавуља и Деснице,
сјећамо се вучије, букаре, дипала и преслице.
Сјећамо се Мандушића и Јанковића див јунака
који се не боје ни душмана, ни мрака.
Сјећамо се српских храмова, гробова и села
у којима сада нема глувих кола и прела.
На ливадама све је мање блага
и у кућама нашег народа да обитава.
Застава је наша од вајкада увијек била
круна Немањића црвена, плава и бијела.
Кликће соко с небеске висине
док живе Срби биће и Крајине.
Љубини су соколови од великог значаја
они чувају од заборава културу завичаја.
Од томеђе до мора
најљепша свиће зора.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун