Најсвечанији Петровдан у Допсину у последњих неколико година
У Допсину у Осјечко-барањској жупанији 12. јула прослављена је храмовна слава Свети апостоли Петар и Павле.
Допсин у општини Владиславци налази се на пола пута према Осијеку између Шодоловаца и Чепина. Према попису из 1991. године овде је живело више од 500 Срба који су чинили готово 80 одсто од укупног броја становника, а данас је остало свега двадесетак православних кућа. Малобројни преостали верници, уз понеког госта, окупили су се и ове године у Цркви светих апостола Петра и Павла како би прославили храмовну славу. Овогодишњи 12. јул био је посебно свечан јер је свету архијерејску литургију служио епископ осечкопољски и барањски Херувим уз саслужење свештенства ове Епархије.
– Драго ми је што смо се сабрали, улили наду нашем народу на овом простору и показали да црква брине и да је увек уз свој народ који на овим просторима треба да чува чврстину своје вере, али и свој језик, културу и традицију. То је оно што је основна порука данашњег дана. Верујем и дубоко сам у то убеђен да овај народ има пуно вере и наде за своју будућност. Никада не треба да будемо безнадежни јер Христос је васкрсао и улио нам наду за живот у овоме свету и живот вечни. Надам се да ће се наша заједница овде очувати и умножити. Наши свети храмови у овом крају сведоче о нашој постојаности на овим просторима и о томе да је наш народ живео у духу православне вере те да је био чувар те традиције и културе – рекао нам је након литургије епископ Херувим.
Допсинска парохија обухвата допсински храм који је освећен 1776. године, али и цркве у Брачевцима, Мајару, Слободној Власти и Брезници. У парохију спадају још и места Бекетинци, Ђаково, Вучевци, Ђаковачки Хркановци, Светоблажије, Лаповци, Ратков Дол, Коритна и Бучје Горјанско. Парох који опслужује на овом подручју Срђан Дангузовић такође је изразио задовољство што је ове године у Допсину на крсној слави цркве било посебно свечано.
– Видели сте да се доста људи данас окупило и могу да кажем да је у овим местима наше парохије доста жив тај верски живот с обзиром на то да се ради углавном о старачком становништву. Драго ми је да и даље успевамо да се саберемо на нашим слављима јер су људи доста сложни и верујући. Овде сам нешто мање од годину дана, али према причама верника овај празник им пуно значи. Сећају се времена кад је овде било 600 и 700 православаца па им црквена слава истовремено представља и тугу и носталгију, али и духовну радост и прилику да се окупљају – прича свештеник Дангузовић.
Црква светих апостола Петра и Павла генерално је обнављана осамдесетих година прошлог века, али је након рата остала у прилично запуштеном стању. Малобројно преостало српско становништво имало је трауматично ратно искуство иако су сама ратна дејства на срећу заобишла село. Због тога ни данас углавном не желе да причају за медије па смо о животу Срба у овом месту двадесетак километара удаљеном од Осијека упитали свештеника.
– Срби на овим просторима живе тешко зато што је мали број верника, али и мали број становника уопште. У десетак села које обухвата моја парохија само у два места постоји продавница не рачунајући град Ђаково. То све говори о броју становника који ту живе. Што се тиче страха, он постоји, али није то ништа претерано колико исељавање и миграције остављају та села пуста. У таквој ситуацији и православци носе тежи и већи крст јер су остали ту да живе – истиче Срђан Дангузовић.
Након прославе у цркви и владикине беседе, у оближњем Спомен дому одржан је и кратки културни програм у којем су учествовали чланови Културно-уметничког друштва „Младост“ из Трпиње, а затим је уследио и заједнички ручак за православне мештане Допсина и њихове госте међу којима су били и заменик жупана Осјечко-барањске жупаније испред српске заједнице Радомир Чварковић, председник Већа српске националне мањине Осјечко-барањске жупаније Дејан Јеличић и начелник суседне општине Шодоловци Драган Зорић.
Вест преузета са: srbi.hr
