Несрећа брише међе

Катастрофални земљотрес у Хрватској избрисао је све балканске међе и различитост нација и вера. Већ после првог, најснажнијег потреса уочи Нове године који је готово сравнио са земљом Петрињу и околину, у помоћ су прве прискочиле државе са подручја бивше Југославије. Потом и Балкана и Европе и унесрећеном становништву и даље помажу.

Стиче се утисак, каже за “Франкфуртске Вести”  директор Документационо информативног центра Веритас Саво Штрбац, да је регион уједињен у овој несрећи и то, како истиче, први пут после сукоба у бившој Југославији и њеног распада.

– Помоћ је са свих страна стизала 2014. када су Србију, Босну и Херцеговину и Републику Српску погодиле огромне поплаве, али та природна катастрофа није била ових размера. Више штете од тих поплава је изазвао земљотрес у Хрватској, али се и онда и сада показало се да страхоте изазване вишом силом уједињују људе – навео је Штрбац за “Франкфуртске Вести”, уз напомену да у Банији живе и Хрвати и Срби који су страдали и у сукобима деведесетих.

Села без струје и воде

Осим лепих слика солидарности примећене су, каже и ружне приче, али је реч о појединачним инцидентима који су доживели масовну осуду.

– После ове катастрофе која је донела несрећу становништву на Банији, видели смо у 99,9 одсто случајева изгубиле све разлике и да су се људи са свих страна масовно јавили да пруже помоћ – прича Штрбац и подсећа да је Србија послала и новчану и другу помоћ, да помаже регион, али и ЕУ која је дала Хрватској 111 милиона евра.

This is box title

Пироћанка покренула акцију

У помоћ су се укључили хумани појединци из региона. Српкиња Данијела Петровић из Пирота је покренула акцију прикупљања помоћи за Банију, а грађани убацују помоћ у шлепер. Нуша Станић из Словеније је акцијом обезбедила храну за животиње, довезла у погођено подручје седам тона хране и осигурала још 20 тона. Славко Швегаљ, кувар из Лондона, организовао је печење колача и у Петрињу донео 100.000 слаткиша.

Он сматра да ће ова тешка ситуација бити прекретница за Банију и шире, јер како истиче, или ће ово подручје у које није улагано 25 година, замрети или ће донације бити добро употребљене, да читав тај крај оживи.

– У неким селима нема ни електро, ни водоводне мреже, ни интернета. Све је потпуно запуштено, али ако би се стање средило, враћали би се и Хрвати и Срби. Колико је људи отишло одатле говоре подаци према којима је ту је живело 184.000 становника, да би попис из 2011. показао да их је упола мање, односно 95.547. Уместо 80.000 Срба колико их је било 1991, пописано је 20 година касније 13.500, односно број је са 43 одсто српског становништва спао на 14. Већина је побегла због сукоба, а од 2013. с уласком Хрватске у ЕУ, одлазе одатле и Срби и Хрвати – прича он.

Србија је упутила Хрватској помоћ од милион евра, Војводина 150.000, а Привредна комора Србије 50.000 евра, док је Београд послао 30 стамбених контејнера. Црвени крст Србије, БиХ и Црне Горе су кренули у сакупљање новца, Северна Македонија донирала је шест милиона денара, Албанија 250.000 евра, а помоћ је пружило 15 чланица ЕУ.

Смештај највећи проблем

Председник Завичајног удружења Банијаца у Београду Мирослав Ковјанић каже за “Франкфуртске Вести” да ово, иначе, самофинансирајуће друштво, увелико прикупља финасијска средства за унесрећено становништво.

– Солидарност се осетила, одмах после ове катастрофе. Наш телефон је стално звонио, звали су људи из Србије, али и дијаспоре да питају како да помогну и шта треба становништву на погођеном подручју. Неки који нам се јављају су пореклом из Баније, али је доста и оних који немају везе са тим крајем, али хоће да се придруже и пошаљу помоћ – прича Ковјанић.

Онима којима је, како каже, све остало под рушевинама, потребно је много тога, а удружење које води је на вези са тамошњом парохијом СПЦ и ту је за све што треба Петрињи, Глини, Костајници…

– На сталној смо вези и са људима који тамо живе и они нам кажу шта недостаје да бисмо ми набавили. За сада, што се помоћи тиче, све добро иде – прича наш саговорник и наглашава да је у овом тренутку највећи проблем смештај становништва и да је то приоритет.

У Банији коју су многи напустили после сукоба 1995, села су, према његовим речима, од тада била без струје и воде.

– Сада су волонтери ишли по терену да помогну и то потпуно неусловно стање у којем је годинама становништво околних села живело сада се први пут видело, а Хрватска се обрукала пред светом као чланица ЕУ у којој немају сви људи основне услове за живот, попут струје и воде – прича нам Ковјанић који се нада да ће се после ове катастрофе то променити.

Хумани уметници

Саво Штрбац је похвалио сликаре и фоторепортере који су донацијама својих дела кренули у сакупљање новца за унесрећено становништво.

– Укључила се и Српска православна црква, Епархија загребачко-љубљанска, Горњо- карловачка, а преко њих и наша организација – прича и додаје да у акцији учествује много удружења.

Хране има довољно

Мирослав Ковјанић објашњава да су многи који зову Завичајно удружење Банијаца у Београду, погрешно информисани о ономе шта је потребно становништву погођеног подручја.

– Неки су слушали погрешне приче, па нуде оно чега сада има довољно, попут хране и средстава за хигијену – каже Ковјанић.

Аутор: Драгана Декић; Франкфуртске Вести
Преузето са: Банија онлајн

 

Нема коментара

Напишите коментар