Невоље Крушковчана никога не занимају

Мештани личког села Крушковача се већ дуго година боре за комадић асфалта и уличну расвету.

Годинама уназад, како нам то кроз причу сами приповедају, мештани села Крушковача муку муче са девастираним локалним путевима и неосветљеним сокацима до којих улична расвета, упркос бројним захтевима и обећањима, до данас није стигла. Оно што је, бар у данашње време, за некога ситница, за Србе у овом делу Лике је насушна потреба за живот и опстанак.

Да их обиђемо у време док још временски услови дозвољавају прилазак њиховим кућама, сами су нас позвали, истичући како више не знају ни сами коме да се обрате за помоћ. Километар и по удаљени од Срба, у пограничној зони или непосредној билизини границе са Босном и Херцеговином, петнаестак мештана личког села Крушковача често су, кажу, заборављени од свих.

Да их има живих многи се сете тек у време избора, када им обећавају нови асфалт, уличну расвету и најосновније услове за живот. Након тога, као по неписаном правилу и добро познатом обичају, све опет остане на пустим обећањима, предвиђена средства се преусмеравају на неке друге приоритете, а на њихове упите често се одговара само усмено, и то иронијом и подсмехом. Све нам то прича Нена Рађеновић која нас, са најближим комшијама, дочекује на дотрајалом сеоском путу.

– Прошло је више од шест година од како се мучимо са захтевима и молбама да нам се стави пар стотина метара асфалта кроз село. За све то време небројено пута смо ишли у општину Грачац, писали дописе, молбе, носили потписане петиције мештана да виде да нас има, да нам је то свима потребно и да нам се изађе у сусрет. Пут који имамо направљен је осамдесетих година, као неки вид компензације за то што је преко приватних поседа прављена главна саобраћајница, али је временом дотрајао, отвориле су се рупе, а личке зиме и снегови учинили су своје. Пола тог пута на местима је однела вода, аутомобилом је ризично и тешко и сада проћи, док је зими то немогуће по снегу и кад се вода слива – појашњава нам Нена, истичући како би ту, далеко било, неко требао страдати па да их се озбиљно схвати.

Пут у све горем стању

У јеку једне од предизборних кампања, комунална екипа је изашла на терен, очистила пут и одводне канале, измерили су деоницу од три стотине метара за асфалтирање, а мештанима обећали да ће пут ускоро бити саниран, но прошло је од тада много времена.

– Нама је речено да је прошао пројекат за санацију пута, да постоје средства и да ће то ускоро бити направљено. Међутим, сада је све то у још горем стању него што је било. Ми сви редовно плаћамо рачуне за сливне воде, а не знамо ни коме ни зашто, док од воде након кише и снега не можемо из дворишта изаћи. Путеви се праве тамо где нико не живи, а овде где је нас петнаестак, где се људи баве сточарством, ни пута ни уличне расвете. Само четири светиљке да су ставили нама би то много значило, да видимо увече изаћи испред куће, да нам се дивље звери не спуштају пред врата. У данашње време ми живимо далеко мимо цивилизације – прича Нена.

„Ко вам је крив кад немате већника“

Однос појединих представника општинских власти често је, каже, не само нехуман већ и нељудски, а све је то осетила на свом примеру. Иако је увелико у седмој деценији живота, није јој био проблем отићи у општину Грачац да се обрати надлежнима, али третман од стране појединаца којима се обраћала више је него понижавајући.

– У општини Грачац са нама се једноставно шегаче, кад морам тако рећи. Дођем у канцеларију на спрату, они нас шаљу у приземље. Спустимо се доле где нас пошаљу, они нас упућују на спрат. Једно време радио је тамо неки Тесла, па кажу да се њему обратимо. Ја тражим Теслу, они кажу да је Тесла умро. То је жалосно, јер сви они примају плату на основу овог народа. Једна ми је чак у очи рекла: „Ко вам је крив што немате свог већника”. Све је то политика, ради ко шта хоће а за народ се не мари. И шта онда преостаје него дигнути руке и помирити се с тим да од овога нема ништа, и да нама овде нема живота него овако да се мучимо, па докле ко може. Зато се више нико неће ни вратити, иако је било оних који су донедавно веровали да може бити боље – закључује Нена.

Не зна се је ли горе лети или зими

Недалеко од њене куће, на самом крају асфалта, налази се домаћинство Славенка Рађеновића. У кући је њих троје. Баве се сточарством, узгојем крава буша и оваца. Испред куће механизација, трактори и прикључци неопходни за обраду пољопривреде. Не зна се, каже Славенко, да ли је горе лети или зими, јер живота овде нема без мукотрпног рада, а радити је тешко или немогуће када немате ни најосновније услове.

– Шта да вам кажем, а да то не можете и сами видети. Онај ко се бави сточарством или пољопривредом, а овде и немате много других могућности, мора имати неопходну механизацију за обраду земље, за припрему летине. Морате имати прилаз кући, ако вам неко и дође купити ту стоку, а изаћи овим путем са трактором или већим возилом је ношење главе у торби. Зими када снег запада па дође ралица, онда не видите ни куда возите. Дан је све краћи, рано се смрачи, па по мраку можеш једино какву дивљу звер срести. Пут смо једно време сами насипали, али када вода дође онда буде још горе. Сијалице смо тражили али за то, кажу, пара нема. А то што ми сваки месец плаћамо комуналне рачуне, сливне воде које нам се сливају уз куће, и све као што је наша обавеза, то нико не рачуна. И како онда да не будете огорчени на све? Ко је политички одређен и подобан, тај се још нечем и може надати, а за нас обичне људе то не важи. Моји су се вратили пре двадесет и две године, а ситуација је данас гора него тада – незадовољно ће Славенко, истичући како нема воље ни да прича о проблемима кад зна да за њих нико нема слуха.

Представнике српске заједнице у Грачацу нико не узима за озбиљно

Но, узевши у обзир чињеницу да Срби у овом крају имају из својих редова заменика начелника у општини Грачац, уједно и председника Месног одбора у Србу, и њега смо позвали да нам каже шта је заправо кочница у решавању захтева мештанима Крушковаче.

– То је проблем који се само провлачи већ годинама уназад. Као председник МЗ Срб, и сам сам писао дописе Општини и то нико није ни погледао. Као заменик начелника изашао сам на терен са начелником Грачаца, пут је измерен, урађен је предрачун, пројекат је прошао, обећано је да ће то бити завршено, и на крају су средства отишла у неком другом правцу. Трговина гласовима бирача овде игра пресудну улогу, и то је нешто што је опште познато. Иако имам функцију коју сте поменули, ја морам искрено рећи да нас као представнике српске заједнице у Грачацу, наше већнике и наше идеје нико не узима за озбиљно нити нас неко зарезује. На прошлој седници општинског Већа мештани су послали допис везано за пут, али је речено да има приоритетнијих места и да овде већ постоји асфалт. А, да, уз то се најчешће постављају питања попут, „Колико тамо имаш гласача?” Па ако већ причамо тако, онда знамо и зашто је мало људи који данас живе овде – укратко нам је рекао заменик начелника општине Грачац Небојша Рађеновић.

И тако прича иде у круг, одговорности са једних на друге, годинама у назад. Само су мештани Крушковаче ти који чекају, и који од чекања немају ништа осим све горих услова за живот, све мање снаге да се боре, али и воље да се суочавају са онима који их отворено ниподаштавају и исмевају. А чија је кривица? Њихова сигурно није.

Извор: срби.HR