Нови центар културе и за задарске Србе

Српско народно веће и Веће српске националне мањине Задарске жупаније свечано су отворили Српски културни центар у Задру. Новоотворени простор културног центра биће место сусрета свих људи којима је стало до мултикултурног и мултиетничког Задра и Хрватске.

Многи градови у Хрватској, од истока до запада земље, почевши од Вуковара, Славонског Брода, Осијека, Глине, преко Загреба, Удбине, Книна до Ријеке, имали су до јуче оно што је Задру деценијама уназад недостајало, место окупљања, мултикултурни центар за српски народ у самом срцу овог приморског града.

 

На отварању, у новом простору површине нешто веће од 120 метара квадратних, окупио се велики број грађана, званица и новинара, што симболично потврђује значај овог догађаја, не само за српску, већ и читаву заједницу. Новоотворени објекат благословио је Митрополит Задарско-шибенички и Епископ далматински Никодим, а потом се окупљенима обратио председник Српског народног већа Борис Милошевић, истакнувши како Срби у Задру живе вековима, те да су у богатој историји Задра чинили значајан део и дали значајан допринос у култури, науци, образовању и спорту овог града.

 

– Драго нам је да коначно имамо своје место, простор који смо купили и уредили, где  можемо да се окупљамо, радимо, планирамо и спроводимо своје програме, како за нашу заједницу, тако и за све заинтересоване грађане Задра, људе добре воље. Овај простор посвећујемо култури, образовању, окупљању и дружењу. Оно што имамо показаћемо према целом граду, јер Срби у Задру живе вековима. Дали су му бројне еминентне грађане. Након дуге потраге напокон смо се скућили, адаптирали овај простор и отворили га за заједницу. Ускоро крећемо с програмима, како за најмлађе, тако и за оне старије чланове. Уз донације, Влада РХ преко Уреда за људска права и права националних мањина помогла нам је у овој реализацији. Важно нам је да грађане охрабримо да знају за ово место, да им буде други дом и дневни боравак. Ово је први корак, надамо се и формирању пододбора „Просвјете”, јер нам је до сада најближи био онај у Бенковцу – навео је на самом почетку Милошевић, истакнувши како је добитник награде СНВ-а, покојни Миљенко Домијан, чувао баштину, како Хрвата, тако и Срба. Зато му је поштовање одано и минутом ћутања.

 

Срби у Задру су одувек потицали културни препород, књижевност и штампу

 

Задар је одувек био најважније средиште православних Срба у Далмацији, који су у њему чинили и знатан део становништва. У Задру су око 1838. године отворили српску штампарију браћа Батаре. У истом граду је деловала „Матица Далматинска”, као културно-национално друштво. Њен председник је 1862. године био др Божидар Петрановић. Матица је децембра 1862. године донела одлуку о оснивању Матичине библиотеке у Задру. У периоду од 1842. до 1918. године овај град био је седиште Епархије далматинске. Православна Клирикална школа у Задру је основана 1841. године, а 1869. и Богословски завод који је био у рангу факултета. Од 1854. године у граду ради српска Девојачка школа, а 1879. године и вртић. У Задру су излазили српски листови „Првенац”, „Истина”, годишњак „Магазин”, „Српски лист” и „Српски глас”, а све ово су само неке од бројних цртица важности Задра за српски народ кроз историју.

– У Задру, у дому књижевника Владана Деснице, само једном од значајних Срба који су оставили траг у овом граду, или као Божидар Петрановић и његов брат Герасим, којима је Задар постао дом, Срби су одувек потицали културни препород, књижевност и штампу. Задар је Србима историјски важан, био је чак 80 година седиште Епархије даламтинске. Уз све успоне и падове кроз нашу заједничку историју, сећамо се и Задарске резолуције старе 110 година, потписане од стране свих српских грађанских странака у Хрватској, под условом признања српске равноправности у Хрватској, која је осигурала подршку сједињења Далмације са Хрватском. То су само неке од цртица о Србима који су обелжили овај град у спорту, култури, вери, политици – истакао је председник СНВ-а.

 

Окупљенима у Задру кратко се обратио и Митрополит задарско-шибенички и Епископ далматински Никодим.

 

– Као рођени Задранин, иако столујем у Шибенику, мало ми је теже да говорим из сентименталних разлога. Могао бих да направим паралелу са једним великим човеком, по којем носим име, који је рођен у Шибенику, а столовао је у Задру. Помињем га из разлога што се ове године навршава 110 година од његовог упокојења и 180 година од његовог рођења, а ради се о великом владици Никодиму Милашу, епископу који је највише прославио ову Епархију и српски народ у овим крајевима и то на светском нивоу. Могао бих рећи да је то био један од највећих, ако не и највећи теолог Српске православне цркве кроз историју, након Светога Саве. Можда је нескромно то рећи, али сматрам да треба да се дичимо владиком Милашем и да требамо, што се тиче очувања, на првом месту културе и баштине српског народа у овим крајевима, а чему ће, надам се, служити и овај центар, да се угледамо на њега и да као људи радимо на томе да поново будемо они који су носиоци очувања баштине српског народа. Истовремено и да радимо на томе да се умножава и свеукупна баштина и култура овог краја, на то смо позвани и то је оно што је наш народ кроз векове и чинио – истакао је, између осталог, Митрополит Никодим.

Дуго очекивани простор који је српској заједници у Задру био насушно потребан, како за уредно функционирање Већа, тако и бројне културне и забавне програме и дружења, нови је подстрек и ново охрабрење за све генерације задарских Срба, поручио је  председник Већа српске националне мањине у Задарској жупанији Веселко Ћакић.

 

– Коначно смо добили свој простор, место које ће нашој заједници бити од немерљивог значаја. Ово је наш први прави дом за 22 године колико Веће постоји. До сада смо се састајали у имровизованом простору, који је био довољан тек за неке основне административне и пословне задатке. Данас напокон имамо простор за дружења, предавања, састанке свих наших чланова, комшија и пријатеља. Место је ово за све Задране добре воље који су добродошли да се друже. У наредном периоду ћемо кренути са реализацијом Програма плус, који је намењен деци, а потом договарати и организовати садржаје попут промоција књига, предавања, обележавања значајних датума за нашу заједницу, али и свега онога што се наметне као потреба овдашњих људи. Иако је на последњем попису становништва број Срба у Задру за око хиљаду мањи у односу на онај од пре десет година, искрено се надамо да ћемо на овај начин и охрабрити све њих да се активно укључе у живот наше заједнице. Управо због тога смо и бирали овај простор у самом срцу града, не желећи да се скривамо и окупљамо по периферији, јер нема разлога за страх, нема разлога да не будемо то што јесмо и какви јесмо били кроз историју овог града – поручио је Ћакић.

 

У културно-уметничком делу програма на отварању Српског културног центра у Задру наступили су чланови Фолклорног друштва бенковачког пододбора СКД „Просвјета” и вокално-инструментални састав „Фиге”.

Аутор: Васка Радуловић

Извор: срби.HR