Обиљежена годишњица формирања 7. Банијске ударне дивизије у Доњем Класнићу поред Глине

Данас у Хрватској многи негирају антифашизам и партизански покрет. Негирају да су усташе чиниле бројне злочине над Србима и осталим неистомишљеницима, а иду чак толико далеко да своје злочине фашисти данас приписују нама – антифашистима и потомцима честитих и поштених банијских партизана. Ово је, уз остало, рекао Милош Бранковић предсједник Удружења антифашистичких бораца и антифашиста Глине на годишњици обиљежавања формирања 7. Банијске ударне дивизије у недјељу 18. новембра у Доњем Класнићу поред Глине.

Подсјећајући на часни ратни пут формације основане 22. новембра 1942. по наредби врховног команданта Јосипа Броза Тита, Бранковић је нагласио како је одлазећи у борбу у Босну бригада бројала 4 100 бораца, а након битки на Неретви и Сутјесци на Банију се вратила са свега петсотињак партизана!!! „Овакав њихов допринос не смијемо заборавити и наша је људска дужност, да без обзира како поједини кругови али нажалост и званичне власти у Хрватској данас накарадно гледале на партизане и антифашизам, да чувамо успомену на наше партизане.

Поред некад велебног споменика у шумарку на излазу из Класнића , са којег је, према Бранковићевим ријечима, након Олује однешено све што се однијети могло, осим глинских антифашиста вијенце су положили њихови колеге из Петриње, те Вијеће српске националне мањине града Глине.

Стихове банијске пјесникиње писане 1943. године посвећене легендарној партизанској јединици читала је чланица глинског српског мањинског вијећа Рада Вилић.
Нажалост, учесника оваквих јубилеја је све мање и мање. Старији поклоници антифашизма или су у позним годинама и нарушеног здравља или их више нема живих. У прилог реченог наведимо чињеницу да доајен антифашизма у Петрињи Ђуро Калања ове године није смогао физичке снаге да са својих 87 година на плећима дође узбрдицом и степеницама до споменика и поклони се сјенима субораца. Учеснике обиљежавања сачекао је на главној цести Глина-Двор, те са њима евоцирао успомене на партизанску епопеју.

Боро РКМАН

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк