Обиљежено 26 година од егзодуса 120.000 Срба из Сарајева

Полагањем вијенаца на централном спомен крсту на војничком гробљу Мали Зејтинлик у Сокоцу и служењем парастоса погинулим српским борцима у манастиру Свети Георгије на Равној Романији, обиљежено је 26 година од егзодуса 120.000 Срба из Сарајева.

Сваки пети погинули борац за одбрану Републике Српске, страдао је на сарајевском ратишту. Напуштајући своја вијековна огњишта многи су се одлучили да премјесте посмртне остатке чланова својих породица.

Митрополит дабробосански Хризостом рекао да на Малом Зејтинлику почивају они који су се борили за слободу, мир и јединство српског народа и да им зато и приличи да почивају ту у миру.

Владика је подсјетио на тешку слику 1996. године измјештања сарајевских Срба из родних села и завичаја.

– Слика сарајевске голготе је скоро па истовјетна слици албанске голготе, када се српска војска са својим народом повлачила преко албанских гудура све до Јонског мора да би стигли на острво слободе Крф – рекао је митрополит.

На вјечној стражи, међу готово хиљаду пренесених и укопаних на Малом Зејтинлику, вјечни мир пронашао је и страдали син Марице Ђуке. Каже да није хтјела, а ни смјела оставити мртвог сина у Илијашу, под ногама непријатеља.

– Горе било кад сам га сахрањивала други пут него први пут.. Шта да вам кажем, немам шта вам више причати, то је било дијете – каже Марица.

Поучени страдањима у Другом свјетском рату Срби из Сарајева преузели су одговорност и стали на одбрану отаџбине, огњишта вјере и части. Нарочито се истицала по храбрости и жртвама Илијашка бригада.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић рекао је да је један од од официра Унпрофора, који је био наклоњен Србима, дошао да им каже да извуку своје жене и дјецу са тог подручја јер се на њих спрема сила коју неће моћи да издрже и која ће уништити све пред собом – њихова огњишта и њихове најмилије.

Према његовим ријечима, Илијашани су остали на положајима, потукли су до ногу непријатеље и ко зна који пут показали да није важно каква те сила напада, већ је какву светињу браниш.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић рекао је да српски народ треба да чува своју традицију и да обиљежава важне догађаје у својој историји, а један од њих је и егзодус сарајевских Срба.

– Ријетки су примјери у историји када су људи носили своје мртве, бјежећи од оних са којима су до јуче дијелили неко заједништво – рекао је Чубриловић.

Егзодус Срба из Сарајева трећи је по бројности, након егзодуса Срба из Хрватске и са Косова и Метохије. Оно што је одбрањено у рату, препуштено је другима у миру и стављено у залог опстанка Републике Српске.

– То је сигурно био један печат на стварање Републике Српске. Да није било тако, питање је каква би ова Република била и у каквој би Републици живјели – рекао је Ђоко Лалић из Борачке организација Соколац.

И данас је поновљено да колико Срби трају на овим просторима, толико трају и настојања да се они затру, ако не сасвим, онда барем сведу на мјеру и простор који другима одговара. О томе свједочи и Дејтонски мировни споразум када је пет општина Српског Сарајева припало Федерацији БиХ, других пет је подијељено тако што су Србима припала углавном ненасељена и сеоска подручја.

Преузето са: РТРС

 

Нема коментара

Напишите коментар