
Обиљежено 27 година од ослобођења Срба из Смолуће, Тиње и Потпећи
У Бијељини је данас служењем парастоса и полагањем вијенаца и цвијећа на споменик 150 погинулих бораца и цивила Смолуће, Потпећи и Тиње, обиљежено 27 година од славног пробоја Војске Републике Српске /ВРС/ и ослобађања 7.000 Срба који су четири мјесеца били о обручу непријатељских снага.
Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић је, говорећи о једној од најхуманијих војних акција у одбрамбено-отаџбинском рату, навео да је народ овог краја четири мјесеца био у окружењу и водио тешку борбу.
„Борба у окружењу спада у најтеже облике оружаних дејстава. Она је доказ високог нивоа свијести, изузетног патриотизма, херојства и јунаштва тог народа који није послије прве битке `бацио копље у трње`, предао се и напустио вјековна огњишта, него је наставио у јединицама ВРС борбу за одбрану Српске“, рекао је Савчић.
Он сматра да би ова натчовјечанска борба требало да се нађе у свим уџбеницима историје Републике Српске и у наставним плановима и програмима школа у Српској и Србији.
„Чини ми се да је ова славна битка мало потцијењена. Могли су ти људи да нађу и друго рјешење, али нису хтјели да пристану да буду робови, грађани другог реда или да на други начин нестану са тог простора“, рекао је Савчић новинарима.
Он је истакао и одличну акцију јединица ВРС које су вршиле деблокаду овог подручја, одлично садејство снага из обруча и оних које су вршиле деблокаду и коначно нашле излаз и спас за неколико хиљада сународника.
„Нажалост, као и у многим другим биткама, и на овом подручју су се дешавале ствари које су у супротности са међународним ратним правом. Међутим, пошто су жртве Срби и пошто су они етнички очишћени, онда одговорности углавном нема, чак је такав парадокс да се одговорност тражи за припаднике ВРС и српског народа који је бранио своја огњишта“, рекао је Савчић.
Дејан Савић је у име Удружења грађана Смолуће рекао да је у добро организованој акцији ВРС, полиције и Специјалне једнице „Гарда Пантери“, која је била најхуманија и најчаснија акција, ослобођено 7.000 људи, становника ова три села, међу којима је највише било жена, дјеце и стараца.
„Одмах након одласка Срба из тог краја, тамошње власти организовале су пљачку села, а само је Смолућа имала око 750 домаћинстава и више од 3.500 становника. Све до једног домаћинства је уништено, опљачкано и сравњено са земљом, а све са јасним циљем – да се онемогући повратак Срба на вјековна огњишта и да се затре траг њиховог постојања на том подручју“, навео је Савић.
Предсједник Борачке организација Бијељина Миодраг Стевановић рекао је да су велику голготу и стравична страдања преживјели становници ова три села, али су по изласку на слободну територију наставили да као припадници ВРС помажу њеном очувању.
„На овом споменику уклесана су имена њих 150 и ми смо данас ту да поручимо да их никада нећемо заборавити“, истакао је Стевановић.
Дан сјећања на пробој код Смолуће, Потпећи и Тиње обиљежен је на Градском гробљу у Пучилама гдје је подигнут споменик за погинуле борце и цивиле ових српских села.
Ослобађење више од 7.000 становника Смолуће, Потпећи и Тиње, који су 1992. године четири мјесеца били у окружењу непријатељских муслиманских паравојних формација, у Борачкој организацији сматрају једном од најхуманијих и најорганизованијих битака Војске Републике Српске.
Преузето са: СРНА