Удружење бораца 6. ЛПУД Никола Тесла и 35. ЛУД у дводневној посјети Црној Гори

 

Евакуација 1.059 рањеника


У организацији Удружења  бораца  6.  ЛПУД НТ и 35. ЛУД, Београд, 17/19.08.2019. године, реализована је дводневна посјета Црној Гори – пивском крају  – Плужинама, као дио обиљежавања Ратног путa, 6. Личке пролетерске дивизије Никола Тесла, у НОР-у, 1941/45. године, односно обиљежавања ратног пута славних јединица НОВ Југославије, међу којима и ратног пута 6. Личке дивизије и то из августа мјесеца 1944. године, од Босне, преко Зеленгоре, Тјентишта, Пивског краја, до Санџака и Србије!

Делегацију Удружења, од 7 чланова, су чинили: Марија Обрадовић, председница Удружења, Сњежана Михајловић, вођа пута, Радован Обрадовић, замјеник вође пута, Милена Вурдења, Мирко Бошњак и Мирко Малиновић, чланови удружења и Милка Маљковић Обрадовић (исто као и С. Михајловић, братаница комаданта 1. батаљона, 3. Личке НОУ бригаде, 6. Личке пролетерске дивизије Никола Тесла,  Бранка Маљковића, погинулог у борбама за одбрану мјеста Борковиће, односно одбрану аеродрома Брезна).

 

ОВАКО ЈЕ БИЛО 1944. ГОДИНЕ


Након Дрварске операције, маја 1944. године, 6. личка пролетерска дивизија, кренула је у борбу преко сjевероисточне Босне, разбијајући четничке и усташко-домобранске снаге, посебно на Мајевици и Подрињу, у садејству са 16. и 36. Војвођанском дивизијом. Циљ је био прелазак у Србију. Замишљени прелаз на правцу Горажде – Фоча био је онемогућен отпором непријатељских снага. Борбе су биле силовите, тако да је од Фоче настављен пут ка Тјентишту и Зеленгори. Непријатељ је за борбе са јединицaма НОВ Југославије, одредио 7. СС дивизију Принц Еуген и 13. СС Ханџар дивизију, уз подршку дијелова ЈВуО, јединица команданта Павла Ђуришића.

Бројни рањеници, беспуће и глад, умор и огромне жртве отежавали су ионако тешке услове. Маршеви су трајали понекад и више од 22 сата, прелазило се и по 60 километара на дан. На подручју Крчевина, штаб 12. Војвођанског корпуса, затражио је од Врховног штаба да 6. личка дивизија уђе у састав корпуса и да заједно крену правцем одређеним 6. личкој дивизији.

Тешке и крваве борбе су се наставили из дана у дан, на просторима Зеленгоре, Калиновика и Трескавице, да би 14.августа од гребена Трескавице, преко стрме планине Лелије до Слатине баре, прешла 60 километара. Био је то веома тежак и мучан пут, посебно за рањенике. Често су се узалудно чекали савезнички авиони и дотур хране, муниције и других неопходних средстава.

У Врховном штабу нису знали шта се све збива на Зеленгори и у кањону Сутјеске, али је Тито разложно слутио драму 12. корпуса и 6. Личке дивизије, тако да је наложено 1. Пролетерском корпусу да омогући Личанима и Војвођанима пријеко потребни предах и да тешке рањенике, под сваку цијену, треба евакуисати у Италију.Тежак је био пробој са рањеницима са Тјентишта, кроз уски кањон између Зеленгоре и Маглића и Волујка, десном обалом Сутјеске према Сухој. Ипак 18. августа у Стабно на Лебешнику, под стењем 2017 метара високог Сувогора, захваљујући надљудским напорима бораца 6. Личке дивизије, пружена је неопходна помоћ 12. корпусу да, иако изнурен и  преморен стигне на Пиву.

Знало се да само 12. корпус има 600 рањеника, па је било за претпоставити да ће за евакуацију авионима у јужну Италију бити укупно преко 1.000 бораца – рањеника! С обзиром на то да се на просторима слободне територије у Црној Гори и Херцеговини није било ниједног уређеног„летилишта“, ужурбано је за слетање и узлетање авиона, припремано планинско поље близу Брезне код Шавника. То је за само један дан урадила 5. Војвођанска бригада, и док су јединице НОВ Југославије (3 цногорска и 6 Личка дивизија), против 7 СС дивизије, Принц Еуген, и брдске дивизије  Брандербург, као и 13. Ханџар дивизије) водили жестоке и крваве борбе, понекад и прса у прса, над привременим аеродромом Брезна појавило се неколико авиона, ловаца, а за њима и транспортни авиони Дакота. Настала је општа радост међу 1.059  рањеника, који су са зебњом цијело јутро„гледали у небо“,  да би након договорених сигнала први авион слетео у 9 часова ујутро, 22 августа 1944. године. За вријеме евакуације рањеника, заштиту подручја око аеродрома Брезна, поред 3. Црногорске и 6. Личке дивизије обезбјеђивали су и авиони – ловци, 18 Мустанга и Спитфиреа.

Након успјешне евакуације рањеника за Италију, 6. личка дивизија наставља пут за Србију, гдје задњих дана августа 1944. године, прешавши од 18. јула до 1. септембра више од 800 километара, „ступа“ на територију Србије!

 

А ОВАКО 2019. ГОДИНЕ!


Поново Црногорци и Личани, раме уз раме, у пивском крају, на Аеродрому Брезна, Борковићима, Долу….. , као и августа мјесеца 1944. године, само тада са пушком у руци, а сада, 2019. године, са осмијехом на лицу и нескривеним поносем што су потомци славних предака, бораца 3. Црногорске и 6. Личке дивизије, који су својим херојским дјелима у тешким условима, у десетодненим крвавим борбама,12/22. августа 1944. године, омогућили евакуацију 1.059 рањеника у јужну Италију.

 На позив УБНОР-а и антифашиста општине Плужине и предсједника Мирослава Туфегџића, у присуству представника општине Плужине, на челу са предсједником Мијушком Бајагићем и представницима града Краљева, као и представника СУБНОР-a и Антифашиста Црне Горе, на челу са Драганом Митов Ђуровићем, генералним секретаром и представника УБНОР-а Никшић, на челу са предсjедником Слободаном Батом Мирјачићем, Делегација удружења, од 7 чланова (Марија Обрадовић, Сњежана Михајловић, Радован Обрадовић, Мирко Малиновић, Мирко Бошњак, Милена Вурдеља и Милка Обрадовић), коју је предводила председница удружења Марија Обрадовић, током наведене дводневне посјете, обишла је мијеста, Спомен обиљежја и Споменике, положила вијенце и одала заслужену почаст, а све у вези са обиљежавањем наведене евакуације рањеника.

Како је посјета „текла и протекла“, довољно је навести ријечи свих учесника које на Српско коло пренио Вељко Жигић.

– Били смо као једна сложна породица, достојни  наших предака, ко је био памтиће, а ко није жалиће“ и зато на крају само да и овим путем и на овај начин, у име Делегације удружења и Удружења, у цјелини, изразим захвалност организатору – домаћину, на и више него топлом и срдачном пријему, али и захвалност Комесаријату за избјеглице и миграције Р.Србије, који је обезбједио бесплатан превоз – комби са возачем Гораном и самим тим  доприно и више него успијешној реализацији наведене посјете!

Не споменути и чланове Делегације Удружења, који су својим примјереним и достојним понашањем за вријеме пута и посјете, на прави начин презентовали удружење, у правом смислу ријечи, био би стварно гријех, зато се и њима свима, од срца захваљујемо!

Нема коментара

Напишите коментар