Помен убијеним Србима у Буни код Мостара
Паљењем свијећа и симболичним бацањем ружа са моста у ријеку Буну, у истоименом мјесту надомак Мостара обиљежена је 31 година од страдања Срба. Јун 1992. остаће трајно урезан у сјећање српског народа из долине Неретве, када је у неколико дана од Чапљине до Брадине убијено више стотина Срба, а протјерано више од 30 хиљада. За њих је служен помен у старој цркви Рођења Пресвете Богородице у Мостару.
Сјећање на крвави јун ’92. године, када су ни криви ни дужни, очеви, мајке, синови, браћа одвођени од својих кућа, стријењани, а потом бачени у Буну никад неће изблиједити. На данашњи дан припадници хрватске војске, ХОС-а и ХВО-а, звјерски је убијено 29 српских цивила и бораца. Славица Славић и даље трага за братом Синишом Марићем. Највише боли, каже, што овај злочин никада није расвијетљен.
– 31 годину ми тапкамо у мјесту без неких резултата и сазнања мислим да је сувишно више и понављање свих нас, али без обзира на све то ми ћемо и даље долазити и тражити, значи не одустајемо – каже сестра страдалога Славица Славић.
На годишњицу обиљежавања страдања мостарских Срба, из Београда је дошла Јелена Бајић која и након више од три деценије, не зна гдје су посмртни остаци њеног дједа Миленка.
– То је оно што је најболније, мислим да су све жртве које су страдале на данашњи дан заслужиле да се пронађу и достојанствено сахране и да се коначно сазна њихова судбина – истиче Јелена Бајић, потомак страдалог.
Велики погром и егзодус Срба из Мостара, Чапљине, Стоца и цијеле Западне Херцеговине почео је 15 јуна 1992. године. У планираној хрватској војној акцији за три дана убијено је више стотина Срба. Након више од 30 година судбина 81 особе и даље је непозната, а злочини над херцеговачким Србима невидљиви правди и правосуђу.
– Морају се мијењати начини и методе тражења нестали, то су неки рекла бих последњи моменти када су и свједоци живи – каже Аљонка Џелатовића, предсједница Удружења породица несталих регије Источне Херцеговине.
На данашњи дан када је почело велико страдање и егзодус Срба, гранатирана је, затим запаљена и минирана Саборна црква Свете Тројице у Мостару, један од симбола града и тада највећи православни храм на Балкану.
Извор: РТРС
