Служен молитвени помен за пострадале у логору Дубичке Кречане – Урби ет Орби

У суботу 29.04.2023. на простору некадашњег логора молитвени помен за пострадале (1941-1945) служио је Госп. Славиша Симаковић, протојереј-ставрофор Костајничко-Дубичке парохије. ВСНМ Опћине Хрв. Дубица и СПЦО и Управа парохије Костајничко-Дубичке организују крајем априла мјесеца сваке године молитвени помени у знак сјећања на пострадале на Кречанама. Након молитвеног помена присутнима се обратио Госп. Симаковић уз напомену да се парастос одржава сваке године и у другим логорима у којима су били заточени Срби. Ове године биле су значајне манифестације поводом тога као у Јасеновци, Градини и другим мјестима. Осврнуо се и на стално питање које поставља колико је пострадалих у логорима НДХ, 700 хиљада, што други тврде да је претјеран број, можемо их питати да ли се ради о 100 хиљада или 10000 што су велике бројке и само десет да је пострадало и то је велики број. Нико нема право да неком одузимају живот. Ове Кречане су страшно губилиште гдје је страдало око 10.000 недужних људи.

Присутне је поздравио Предсједник ВСНМ Опћине Х.Дубица Милинко Симић и на почетку рекао да ће о Кречанама мало шире говорити, да би се појаснила улога Дубичких кречана које су биле у саставу Јасеновачких логора. Ово нарочито због оних који не знају улогу логора а труде се да нешто објашњавају. Тако смо имали ситуацију да једна група грађана и Сремске жупаније учини посјету овом меморијалном мјесту и вијенац по наговору двојице бена који се представљају као српски представници одведу људе на сасвим друго мјесто. Исто се десило, да је један високи изасланик руководства Р.Србије, пред прошле године водан по овом запуштеном меморијалу и дата му је површна и не тачна информација. Он је одведен до меморијалне собе у Баћину, која је била затворена. Меморијална соба је посвећена хрватским грађанима који пострадаше 1991 од братске руке. Овим грађанима на комеморацију долазе Предсједник Републике или Предсједник Владе Р.Хрватске. Искрено жалимо за постарадалим.

Симић је наставио, ове године навршава се осамдесет две године од оснивања логора Дубичке/ Баћинске кречане, као саставни дио логора Јасеновац. Логор се налазио на овом мјесту. Јасеновачке усташе су бодљикавом жицом оградиле куће са шталом и окућницом од 3000 м2 Јове Биуковића- власника кречана и кућу И.Шабаља. (до Уне) а са ове стране (десне) биле су три кречне пећи ограђене бодљикавом жицом висине три метра. (Симић је показао руком) До пећи је водила ускотрачна пруга са вагонетом којим је довожен кречњак из удаљеног каменолома. У пећима је печен камен кречњак који употребљаван у грађевинарству и за покривање масовних гробница на Кречанама и другим логорима. Логораши су радили у каменолому, на пећима и на сјечи и довозу дрвета. За заокружени технолошки поступак требало је око 38- 40 логораша. Недељна производња је износила 50-70 тона креча. Јово Биуковић, власник Кречана, окован ланцима на ногама, подучавао је друге логораше око печења креча. Рад логораша био је исцрпљујући. Комадант логора са 40 усташа био је Бено Дамјан, усташки натпоручник из састава 4 бојне. Замјеник команданта био је Марко Жаро, заставник, имао је звање усташког „ћаће“ у Дубици. Усташа Никола Тадић звани „шишо“ био је усташка веза између Јасеновца и Дубице. Шта је логор. Логор је затворени простор у коме не важе затворски закони. Логорашима су одузета сва права од политичких до права на живот. Логораши су сведени на биолошки живот који им може бити одузет а да за тај чин нико не буде кажњен. Дакле, цјелокупни српски народ стављен изван закона, тако да некажњено убијање Срба није вршено само у логорима него на цијелој НДХ.

Истребљењу Срба, приступило се у оквиру јединствене политичке кампање која је замишљена много раније у граду Сијени у Италији.(Негдје тридесет и неке год). На територији тадашње НДХ налазило се око 1.925.000 Срба (податак МВП Њемачке).

НДХ власти настојале су смањити број Срба и створити „чисти хрватски животни простор“. Први формално прави темељ „казненом законодавству“ била је „Законска одредба за одбрану народа и државе“ донета 17.04.1941. Жртве логора су биле из Банијских села, Босанске Дубице, Подкозарја и др. Много жртава је било из Сремске Митровице и околних села. Усташка јединица са кречана у сарадњи са другим усташама учествовале су у убиствима доведеног српског народа. Процјена је да је преко 10.000 Срба убијено на овом стратишту укључујући Мртвеже, Церовљане, Јелас и др. На њивама и у околини логоришта и непосредно поред Уне из масовних гробница 1957 године ископано је 7.150 костура жртава. Избројано је 6.774 лобања од тога преко 300 дјечијих.

Број страдалих на Кречанама по појединим мјестима: Баћин 1, Церовљани 31, Дубица 89, Слабиња 11, Живаја 62, Доњи Храстовац 111 непознати број из Бос.Дубице, Вриоца, Шпиље, Комленца, Суваје и др. мјеста, Сремска Митровица и непознати број из околних села. Ово је непотпуни податак. На крају рата пронађено је брдо гуњева који су саставни дио ношње из Срема.

Проналажење и ископавање масовних гробница организовао је Гојко Бузаџић, Предсједник Опћине Дубица. У организацији Опћинског одбора СУБНОР-а 04.08.1957. сахрањени су посмртни остаци жртава. (Симић, присуствовао сам тој сахрани и стајао тамо, показао руком).

Дубичке кречане разорене су од усташа непосредно пред ослобођење 04.05.1945 од стране јединица Југословенске армије (ЈА). Жестоке борбе ЈА је водила на висовима изнад Кречана са њемачком 105 Јегер дивизијом и усташама. Кречане су послије 1945 године још неко вријеме радиле. Послије тога кратког периода све је уништено па тек 04.08 1957. обновљен је споменик, израђене костурнице. Простор је био ограђен. Било 16. Споменика појединачних и један Јеврејски који нестао послије тзв „олује“. Биле су постављене клупе. То је било меморијално обиљежје. Много година овај меморијал је био запуштен и неодржаван и тек 2010 почело се расчишћавањем депоније смећа и чишћење дрвећа, живице и др. Те радове 2010 је покренуо Представник српске националне мањине Опћине Хрв.Дубица М.Симић.

Дана 19.03.2019. Министарство културе, Управа за заштиту културне баштине донијело је рјешење да су Баћинске/Дубичке кречане након проведеног испитивања и усклађивања са одредбама Закона о заштити и очување културних добара да Спомен мјеста страдања жртава фашистичког терора у склопу концентрационог логора Јасеновац имају својства културног добра. Копија поменутог рјешења уручена је дана 05.04.2019. у министарству културе Предсједнику Вијећа српске националне мањине Опћине Хрв.Дубица Милинку Симићу. Дакле, ове кречане су уписане у Регистар културних добара РХ- Листу заштићених културних добара под бројем З-7329. Овом позитивном рјешењу дао је допринос и ВСНМ и Предсједник и то сталним ургирањем за добивање рјешења.

Од доношења овог рјешење није направљен никакав помак у вези санације и заштите овог меморијала. С тим у вези Предсједник ВСНМ посјећује Спомен подручје Јасеновац како би се покренули радови на заштити и обнови, такођер и преостале кречне пећи која се налази недалеко од овог мјеста. Дакле, треба поново ургирати молити и др. То ВСНМ-у Х.Дубице, треба буде приоритет у наредном периоду. Чекајући да то неко други уради од тога нема ништа. Ни Српске организације у Р. Хрватској СНВ и СДСС немају воље нити снаге да било шта ураде уопште на заштити српске меморијалне културе и обиљежја. Ето ни логор Јасеновац нема ријешен просторни план. Задње измјене и допуне Закона о Спомен подручју Јасеновац извршена је 1991. Остаје нам да будемо истрајни и да повјесно меморијална мјеста важна за Србе са Дубичке Опћине буду регистрована као; Мртвежи, Пролазни логор Церовљани, Слабињска гробница и два споменика, Живајски споменик и споменик Петру Мећави, црква,спомен соба у Живаји и т.д.

Подсјећамо вас да је у мјестима Опћине Дубица 1941-1945 пострадало: Слабиња 550, Дубичана 614, Живајаца 331,Церовљанаца 200 , Баћинаца 6 мјештана. Укупно је 1701 мјештанин Опћине Дубица пострадао и то су 99 посто Срба и ово је непотпун податак. Гледајући демографске губитке Опћине Дубица и том броју треба придодати и губитке пострадалих у непријатељским редовима. Ради се о великим демографским губицима. Не знам да ли ћемо се икада опоравити. Због тога нам требају споменици да нас подсјећају и опомињу. У Хрватској није извршена денацификација. Независна Држава Хрватска је за увијек осрамотила и оставила неизбрисиву љагу на хрватском народу. И данас се многи поводе за старчевићком руљом.

Шта рећи о данашњем тренутку. Закон Вијећима мањина у РХ усвојен је 2002, прије двадесет година. Тај закон је акт „милости“ и служи више за Загребачке политичке салоне. Опћински Статут и Пословник нису у сагласности са Законом. С обзиром, да је то акт „милости“ акт може бити опозван, редукована права и др. Дакле нема ништа од остваривања мањинских права. РХ је прихватила модел ЕУ који не познаје мањинска права. И кад су мањинска права описана, није сигурно да ће бити проведена. Нас не треба да обавезује било каква деклерација. Него конкретна дјела.
Данас смо затекли овај меморијал у лошем стању. Зарасло је у коприве, неуредно, запуштено. Данас пред сам молитвени помен на читавом подручју осјећано се несносни смрад. Прије неколико година била су велика обећања. На овом простору испреплетени су разни интереси: ЈУСП Јасеновац, Министарство културе, Министарство за Просторно уређење, Министарство шума, Опћина Х.Дубица и на крају ВСНМ. У томе је ВСНМ најслабији, али заинтересован за ревитализацију овог меморијала. Прије неку години из таме појави се нека сподоба (дужносник)и запријети Предсједнику ВСНМ: „сатјераћу вас са вашим меморијалом на 300 м2“. Ја тражим три тисуће метара одговори предсједник. У настојању да се учини неки помак у регулисању – озакоњењу меморијалног простора, ВСНМ прибавља документацију од надлежне Геодетске управе (авио-снимак) и Одјела за просторно уређење из Новске те то презентира ЈУСП.

Тко је изостао са ове комеморације: Представници Амбасаде Р. Србије, Представници Опћине Коз. Дубица (позван начелник и борачке организације и др.), Представници ЈУСП Јасеновац, Предстаници ЈУСП Градина и др. иако су уредно позвани. Представници српских орагнизација су изостали иако је јавно постављен оглас о том догађају. Данас смо се одазвали у солидном броју.

Тко се боји Кречана. Разумијем да се некима крв леди у жилама, поготово кад се пролази ноћу.

И на крају, остаје нам да организујемо комеморације и молитвене помене. То смо обавезни ради очувања пијетета према пострадалим на Дубичким кречанама. Мртви нису мртви док их не заборавимо. Наша је морална, људска и хришћанска обавеза да поштујемо наше жртве и одржавамо културу сјећања.

Захваљујем Гђи Даници, која је припремила жито за молитвени помен.

Још једном у име ВСНМ поздрављам вас и очекујемо вашу подршку у настојању да се очувамо наша меморијална обиљежја.

Хвала оче Славиша, закључио је Предсједник ВСНМ Х.Дубице.

Текст и Фото: ВСНМ Општине Хрв. Дубица

Преузето са: Банија онлајн