Обнову куће чека 25 година

Драгољуб Чупковић, прошлогодишњи добитник Плакете За значајан допринос стварању добрих међунационалних односа и квалитета суживота у граду Книну, обратио се јавности отвореним апелом како би скренуо пажњу да већ 25 година не може да оствари право на обнову породичне куће у селу Отон Бендер, 16 километара од Книна, која му је уништена током војно-полицијске акције „Олуја“ у августу 1995. године.

У позиву медијима да се позабаве „и његовим случајем“, Чупковић наводи да нема институције у Хрватској којој се до сада није обратио, укључујући и све председнике држава, по чему би, како духовито примећује, могао да конкурише и за Гинисову књигу рекорда.

– Нашим бајним политичарима пуна су уста хвале о демократији, људским, националним и грађанским правима. Нажалост, живот их дебело демантује и баве се више циркусаријама него конкретним проблемима. А како у томе свему пролазе хрватски грађани српске националности еклатантан је мој пример. У последњих месец дана писао сам свима, од председника Хрватске Зорана Милановића, преко Средишњег државног уреда за обнову и стамбено збрињавање до новог потпредседника владе Бориса Милошевића. Милановић ми је барем одговорио, а српски представник у влади није чак нашао за сходно да ми се јави на телефон, мада је задужен за друштвену делатност и људска права – ресор у коме је и моја мука – каже Чупковић.

Он додаје да је кап прелила чашу почетком ове године када су му, после 25 година, уместо обнове порушене куће у Книну понудили – грађевински материјал.

– И много им хвала на томе. Они су уверени да је човек од 73 године способан да засуче рукаве и почне да зида. Ко ће га знати, можда су уверени да су пензије у Хрватској довољне да се плате грађевинари – иронично примећује Чупковић, који је један од оснивача СКД „Просвета“, али и дугогодишњи члан Одбора за успостављање поверења у Книну, члан градског већа Книна, као и скупштине Шибенско-книнске жупаније.

– Могао сам сваку од ових функција да злоупотребим, да дођем пречицом до свог легитимног права, али нисам хтео тако да радим. Нисам хтео да повлачим никакве везе и познанства, сматрајући да треба помоћи онима који су у тежој ситуацији од моје. И напустио сам политику када ми је отворено тражено да платим да бих решио питање обнове. Одбио сам, а свестан сам да су многи управо на тај начин пре мене дошли до обнове порушених кућа. Људима су обнављане и штале, срамота ме је и да причам о томе. Највећа трагедија је што то „тезгарење“ и даље траје – тврди Чупковић.

Лажна обећања

Чупковић каже да се у ових 25 година заситио разних обећања, а посебно политичара.

– Чупковићи су стигли у ове крајеве пре неколико стотина година, а изгледа немају иста људска права као они што су дошли „јуче“. Било је политичара из самог врха власти, који су јавно причали да су њихова брига сви страдалници „домовинског рата“, те да се се оштећене куће обновити. Одлично, ја сам ту огледан пример у веродостојност тих обећања. Било је лепо чути те приче, а у ствари лаж, као и још море других – огорчено констатује наш саговорник.

Пет кила папира

Драгољуб Чупковић каже да је за ових 25 година обијања прагова и прикупљања потребних папира сакупио документацију тешку више од пет килограма.

– Сваки пут када бих помислио да сам стигао до циља и да ће ми се одобрити обнова био је потребан још неки папир, све по принципу „бриго моја пређи на другога“. Ми у Далмацији имамо изреку „Чекај маго док трава нарасте“ – наводи Чупковић.

Национална дискриминација

– Дефинитивно, моја наслеђена кућа је „спржена“ јер је српска, а не обнавља се јер је власник грађанин српске националности. И сваки пут се траже нови папири, а није се тражио ни један када је запаљена. За ових 25 година, уз разне „акробације“, четири или пет пута мењани су закони, правила и надлежности за обнову, и то без имало стида, а одговорно тврдим све на штету грађана српске националности – каже Чупковић.

У истражном затвору 104 дана

Драгољуб Чупковић је непосредно после акције „Олуја“ ухапшен и 104 дана провео у истражним затворима у више храватских градова.

„Вести“ су раније писале кроз какву тортуру је тада пролазио да би на крају био ослобођен. Ипак, овај Книњанин није успео да оствари право на одштету.

– Мада је једини разлог за моје притварање било то што имам погрешна крвна зрнца, у одговору на мој захтев је наведено да немам права „зато што је био рат“. Могао сам да побегнем из Книна и током рата и када је хрватска војска ослобађала град, али нисам хтео, јер никоме ништа нажао нисам учинио. Уместо тога, остао сам без аутомобила, без ствари које су ми опљачкане приликом ослобађања и много чега још – констатује Чупковић.

Извор: Vesti Online

Нема коментара

Напишите коментар