Одата почаст убијеним Србима у сребреничким логорима
Чланови Удружења „Источна алтернатива“ Републике Српске и група грађана, уз јаке мјере обезбјеђења, одали су почаст убијеним Србима у сребреничким логорима и положили цвијеће код зграда бивше полицијске станице и Основног суда у Сребреници.
У тим зградама су у протеклом рату били логори у којима је мучено и убијено десетине српских цивила и заробљених војника.
Предсједник „Источне алтернативе“ Војин Павловић рекао је Срни да ово удружење има податке и доказе да су у бившој полицијској згради мучени и звјерски убијени Милисав Миловановић, Богдан Живановић, Костадин Поповић, Драгутин Кукић, Бранко Секулић, Драган Илић, Јаков Ђокић, Миломир Ђукић и Мирко Марковић.
– Овдје су Срби ситематски убијани и уништавано све српско током цијелог рата. Злочини су почињени на обје стране, али за злочине над Бошњацима Срби су осуђени на више стотина година, а за злочине и масовна убиства Срба нико није одговарао, што показује како је радило хашко и како ради правосуђе БиХ и потврђује њихову пристрасност и необјективност, те правну тортуру коју спроводе над припадницима српског народа – навео је Павловић.
Павловић је нагласио да у Сребреници није почињен геноцид над Бошњацима, како то намећу међународна заједница и западни медији, и да је неприхватљиво наметање закона о забрани негирања наводног геноцида, што од високог представника траже муслиманска удружења.
Према његовим ријечима, не би изненадило „да Инцко покуша наметнути тај закон знајући да су његови преци ратовали против Срба у два рата, да су остављали кости по балканским ратиштима, као и преци Кристијана Шмита, и да они из осветољубивости то учине“.
– Они долазе из народа који су починили геноцид у 20. вијеку и немају право никоме моралисати, а познато је да је Инцкова мајка радила у штабу СС дивизија који је био надређен злогласној Ханџар дивизији која је починила масовне злочине над српским народом – навео је Павловић.
Он је рекао да је апсурдно да судови хоће да пишу историју умјесто научника и историчара, а тенденциозне судске пресуде желе да претворе у историјске чињенице, што је недопустиво.
Павловић тврди да су у Сребреници почињени злочини над припадницима оба народа, али да су процентуално више настрадали Срби и да се то може лако израчунати и доказати када се упореди број припадника сваког народа на попису 1991. године и број погинулих.
Он је истакао да су Срби у сребреничким логорима мучени, клани, набијани на ражањ, поткивани и умирали на највећим мукама, њихова имена се знају и обавеза је потомака и српског народа и власти да та мјеста обиљеже јер је то истина коју треба причати и преносити и која се не смије скривати и заборавити.
– За злочине почињене над заробљеним или Србима који су на почетку рата остали лојални муслиманској власти, а сви су завршили у сребреничким казаматима, одакле су само ријетки размијењени и кратко након тога умрли од посљедица тортуре, нико није одговарао, као ни за остале злочине над Србима у Подрињу, што је жалосно и срамота правосуђа – истакао је Павловић.
Он је рекао да „Источна алтернатива“ наставља борбу за истину, које се не треба плашити, те да је истина да су у овим објектима били логори у којима су мучени и убијени Срби.
Чланови овог удружења већ 12 година 13. јула одају почаст жртвама, прислужују свијеће за покој душа убијених и полажу цвијеће код тих објеката и траже од институција Републике Српске да се овај датум уврсти у календар значајних историјских датума који ће се редовно обиљежавати.
– Питају зашто 13. јула одајемо почаст убијеним Србима у сребреничким логорима. Датум је симболичан јер се 13. јула 1992. године сазнало да је група Срба који су живи заробљени на Петровдан у селу Залазје одведена у Сребреницу. Касније је потврђено да су одведени у бившу зграду полиције гдје су испитивани, мучени и ту им се губи траг. Десеторица од 22 нестала на Залазју још није пронађена – подсјећају из „Источне алтернативе“.
Павловић је и данас поновио да у „Источној алтернативи“ сматрају да у Сребреници није почињен геноцид, што је потврдио и холандски пуковник у саставу УНПРОФОР-а Томас Кереманс који је у Сребреници био у јулу 1995. године и који је написао да су Срби бриљантно ослободили Сребреницу, а то тврде и други представници међународне заједнице који су у току рата били у БиХ и у Сребреници, међу којима и Филип Морион.
Преузето са: РТРС
