Oдата почаст убијеним српским цивилима из Магашића код Братунца
На братуначком гробљу данас је обиљежено 28 година од страдања осам српских цивила, од којих шест жена, из села Горњи Магашићи код Братунца, а за овај свирепи злочин још нико није одговорао.
За покој душа страдалих свијеће су прислужили, те положили цвијеће уз Централни спомен-крст и на хумке убијених чланови породица и Oпштинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.
Злочин, који су припадници муслиманских снага из Сребренице починили на данашњи дан у Горњим Магашићима код Братунца, један је од најстравичнијих по свирепости јер су масакрирани и убијени искључиво српски цивили.
У породичним кућама масакрирано је осморо српских цивила из овог села од којих шест жена, а село је опљачкано и спаљено.
Најстарија жртва био је 85-годишњи Благоје Поповић, а најмлађа седамнаестогодишња трудница Љиљана Илић.
За овај, као и све остале масовне злочине почињене над Србима у братуначкој општини нико није одговарао, нити процесуиран.
„Рок за доношење судске одлуке у предмету `Горњи Магашићи` био је крај 2015. године, али крајем јануара 2019. године поступајући тужилац Бошњак Един Муратбеговић донио је наредбу о обустављању истраге ради недостака доказа“, изјавила је Срни предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Радојка Филиповић.
Она истиче да Тужилаштво БиХ, умјесто да прикупи доказе, по ко зна који пут обуставља истрагу против починилаца злочина над Србима уз уобичајено, лицемјерно и шаблонско образложење да недостају докази.
„Познато је да су ти цивили убијени у својим кућама и двориштима, познато је и ко их је убио и какви докази тужиоцу још требају? Овај случај показује опструкцију и пристрасност Тужилаштва те омаловажавање српских жртава и настојање да се по сваку цијену прикрије истина, да свједоци помру и да се предмет затвори као да се ништа није ни десило“, сматра Филиповићева.
Према њеним ријечима, у образложењу ове наредбе наведено је да ће Тужилаштво наставити истрагу за паљевину и пљачку српске имовине, што је ругање породицама жртава и српском народу јер се предност у истрази даје уништеним материјалним добрима у односу на људске цивилне жртве.
Филиповићева истиче да су чланови породица ових жртава огорчени јер нису добили ову наредбу Тужилштва, али да је Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила благовремено уложила жалбу и чека одговор надлежних.
Она указује да се породице српских жртава с правом питају да ли ће злочинце стићи заслужена казна или ће истину прикрити такозвани правосудни органи БиХ, а злочинци живјети и умријети као слободни грађани.
Филиповићева каже да су Горњи Магашићи једно у низу српских села на подручју Братунца које је уништено у посљедњем рату.
Према њеним ријечима, апсурдно је и недопустиво да скоро све предмете о злочинима над Србима у средњем Подрињу води тужилац Муратбеговић, „који даје нека несувисла, кретенска образложења и обуставља истраге у свим предметима када су у питању злочини над Србима“.
„За све предмете су скоро идентична образложења, која говоре да он штити починиоце и руга се српским жртвама“, истакла је Филиповићева и нагласила да рад таквих тужилаца треба преиспитати и предузети мјере против њих, а предмете дати одговорнима да их обраде, комплетирају и подигну оптужнице против починилаца злочина.
Она је додала да се стиче утисак немоћи и убјеђења да због опструкције превосуђа БиХ, односно тужиоца Муратбеговића, који сам оцјењује да ли ће подићи оптужницу или неће, и остали предмети везани за злочине над Србима у средњем Подрињу завршити обустављањем истраге као и у случају Горњих Магашића, што је поражавајуће и што доводи до потпуног неповјерења у правосуђе и БиХ и њене институције.
Александру Лончаревићу је прије 28 година у Горњим Магашићима на кућном прагу убијена сестра Љиљана удата Илић која је била трудна.
„Већ је прошло 28 година, а правде за убиство моје сестре и осталих цивила у Горњим Магашићима још нема и с обзиром како правосуђе БиХ ради и какав однос има према српским жртвама, односно предметима у којима се ради о злочинима над Србима, изгледа да правду нећемо ни дочекати“, оцијенио је Лончаревић.
Он је истакао да је у овом случају све познато и ко су жртве и ко су убице, али да правосуђу наводно још нешто треба, и да не објашњавају шта.
„Видљиво је да се ради о опструкцији за коју, нажалост, у оваквој земљи нема санкције и лијека“, каже Лончаревић.
Мјештани су подсјетили да су Горњи Магашићи нападнути 20. јула 1992. године у поподневним часовима, када су припадници оружаних муслиманских снага из Сребренице упали у небрањено село и убили све цивиле, који нису могли побјећи, те опљачкали и попалили двадесетак српских кућа у том селу.
Преузето са: СРНА
