Одржан 7. Фестивал фолклора Срба из региона у Новом Саду

У Српском народном позоришту 26. 12. 2021. одржан је  7. Фестивал фолклора Срба из региона.

Организатор ове манифестације је Завичајно удружење Сава Мркаљ из Новог Сада, на челу са Зорицом Влајинић, које овим догађајем кроз игру и пјесму даје допринос очувању богате културе и традиције српског народа.

Многобројна публика је са нестрпљењем чекала почетак концерта. Као и они који нису имали резервисану карту, па су чекали испред позоришта с надом да ће организатори пронаћи  још које слободно сједиште. По аплаузима се могло закључити да су наступи премашили њихова очекивања.

На самом почетку чланице хора Новосадске шмизле са хоровођом проф. Аном Ковачић су отпјевале химну Боже правде.

Присутну публику поздравила је предсједница Завичајног удружења Сава Мркаљ Зорица Влајинић и са њима подијелила задовољство пуном салом.

­– Циљ овог Фестивала је испуњен јер видим пуну салу велике сцене СНП-а упркос епидемиолошким мјерама. Вечерас ћемо заједно да уживамо у бојама, звуцима, тактовима и свим оним што краси наш народ, нашу културну баштину. Баштину српскога рода са српског етничког простора.

У име Града Новог Сада и градоначелника Милоша Вучевића присутне је поздравио помоћник градоначелника Новог Сада Иван Силер.

– Искрено ми је задовољство што сам вечерас присутан на оваквом једном великом скупу. Изузетно је важан за наш Нови Сад један овакакв догађај. Добро знам колико је тешко окупити оволико учесника на једном мјесту и то је нешто што свакакао заслужује и пажњу и поштовање, али и подршку коју пружамо фестивалу. Та подршка ће бити и убудућемо, јер вјерујем да сви ми који смо одлучили да ово вече проведемо у Српском народном позоришту нећемо зажалити, и да ћемо понијети најбоље утиске.

Један од редовних гостију и пријатеља Фестивала је и Душко Ћутило директор Фонда за избјегла и расељена лица и за сарадњу са Србима у региону.

­–  Богат програм Фестивала сврствава га у манифестације гдје се на прави начин његује богато културно насљеђе српског народа. Кажу да је човјек без завичаја као дрво без коријена и управо из тог разлога требали бисмо оваквим скуповима и оваквим програмом да чувамо свој завичај, да његујемо све оно што наш завичај носи, а са друге стране да се вратимо својим коријенима.

НАСТУПАЛИ СУ:

СКУД Извор из Станишића и КУД Вук Караџић из Чонопље, КУД Вук Караџић из Темерина, КУД Пискавица из Пискавице, Академско друштво за његовање музике Гусле из Кикинде, СКЦ Вук Стефановић Караџић из Бачке Тополе, као и КИЦ Младост из Футога, Фолклорно удружење Велико коло из Ветерника, и КУД Слобода Руменка.

Кореогрфијом Од Кордуна, па до Далмације још се срце напјевало није  СКУД-а Извор из Станишића и КУД-а Вук Караџић из Чонопље упознали су се елементи културне баштине Срба који су овај простор, простор некадашње Војне крајине насељавали током великих миграција изазваних најездом Отоманског царства. Данас су простори Кордуна и Буковице ријетко насељени, али се ипак чује пјесма тог малобројног српског становништва и чувају обичаји.

Бела Крајина је простор коју су населили Срби ускоци на самом југу Словеније. Игре Срба из Беле Крајине извео је КУД Вук Караџић из Темерина. Кореограф је Дарко Стантић, док је музички аранжман Франа Погрмиловића.

Обичаје приликом доласка сватова, преузимања младе од родитеља и њено одвођење од куће забиљежени су у засеоку Личани на простору данашње општине Козарска Дубица на сјеверозападу Републике Српске. Сценску поставку тих обичаја и кореографију Миле Лукића извео је КУД Пискавица из Пискавице.

Поморишје, долина доњег тока ријеке Мориш данас припада Румунији и Мађарској, а некада је било у саставу Војне границе и прве линије одбране од Турског царства. Њу су у великом броју насељавали Срби. Игре из Поморишја назив је кореографије Игора Попова, а извео ју је АДЗНМ Гусле из Кикинде. Музички аранжман Зорана Петровића.

Западна Славонија је простор вијековне границе супротстављених интереса између Европе и Оријента. Срби су и на простору Западне Славоније оставили дубок траг свог постојања, а и данас малобројно српско становништо чува своје обичаје игру и пјесму. Публика је уживала у Играма Срба Западне Славоније у извођењу одличног СКЦ Вук Караџић из Бачке Тополе. Кореографија припада Слободанки Рац уз музички аранжман Јулијана Раца.

Сценска поставка Миле Лукића у извођењу КУД-а Пискавица из Пискавице Игре из дубичког Поткозарја ове године је добила највеће награде на Интернационалном фестивалу у Санкт Петербургу. Овом приликом ју је видјела и публика у Новом Саду.

Глуво гламочко коло је два пута проглашено за најбоље коло европског континента, а 1982. УНЕСКО га је уврстио у свјетску културну баштину. Старо босанко коло Гламоч извели су чланови Фолклорног удружења Велико коло из Ветерника, кореограф је Мирослав Савић, а вокални педагог Миленко Мартић.

Коло или оро се на простору Црне Горе и Херцеговине изводи без пратње музике, али уз пјесму у живописним народним ношњама. Од 2016. године црногорско оро је заштићено нематеријално културно насљеђе Црне Горе. Игре из Црне Горе извели су младићи и дјевојке КИЦ Младост из Футога. Аутор кореографије је Драган Миливојевић, умјетнички руководилац Гордана Старачек и шеф оркестра је Небојша Бурић.

Скопска Црна Гора је област у Македонији, насељен Србима који и данас чувају српски језик и обичаје. Игре из Скопске Црне Горе извели су играчи из КУД-а Слобода из Руменке. Кореограф је Дејан Милисављевић Звечанац, умјетнички руководилац Марко Мандарић, а студијска подршка је Миленко Мартић.

Организатори су се захвалили на подршци Граду Новом Саду Градској управи за културу, Покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе са вјерским заједницама и Српском народном позоришту.

Фестивалу је присуствовао и народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.

КУД Вук Караџић  из Чонопље сљедеће године обиљежава 70 година од оснивања, а након наступа овог КУД-а разговарали смо са кореографом Милком Боснић.

–  Најтежи посао је истраживање и реконструисање народне ношње, јер смо дошли из наших крајева голи и боси. На оним просторима гдје је црква очувана ту су се више сачували и обичаји. Наглашавам на изразу Срби са Кордуна, а не Кордунаши. У представљању традиције динарских Срба допуњавамо се са СКУД-ом из Станишића са којима смо и вечерас наступали -­ рекла нам је Милка Боснић.

СКУД Извор из Станишића води млади  Драган Парађина гдје се чува традиција Срба из Далмације.

– Коријени се не смију заборавити, па смо и ми из тог разлога 2009. основали КУД Извор Станишић како би радили на очувању пјесме и игре Срба из Далмације, а наравно да радимо и кореографије других средина гдје живе Срби ­- рекао је Парађина и додао да наилазе на многе изазове и потешкоће, али успијевају да их савладају.

Овај СКУД је почео без иједног комада ношње, али радом и трудом и љубављу обезбиједили су и ношње и ове вечери први пут наступили на овом Фестивалу.

– Част нам је била натупати у овом амбијенту, и надам се да ће ово прерасти у традицију.

Након завршетка Фестивала организаторке Зорица и Ања Влајинић подијелиле су захвалнице учесницима.

Као и сваке године програм је водио шармантни Миливоје Бештић.

Новинар српског кола

Драгана Бокун

Фото: Ђорђе Маџаревић