Одржан је Округли сто на тему Олуја 1995. године — Међународна злочиначка операција

Одржан је Округли сто 13. маја у склопу Четврте сједнице Организација старјешина Војске Републике Српске на тему Олуја 1995. године — Међународна злочиначка операција у  Београду у просторијама СУБНОР-а Републике Србије.

Поред чланова Удружења округлом столу су присуствовали представници Републике Српске бивши предјседник Владе РС (20. јануар 1993 — 18. август 1994.) године Владимир Лукић , такође бивши предсједник Владе РС (8. мај 1996 — 27. новембар 1996. године, и 27. новембар 1996 — 31. јануар 1998) Гојко Кличковић, пуковник Драгић Гојковић, пуковник Радослав Тањга, бивши потпредсједник Владе СРЈ Никола Шаиновић,  директор Веритаса Саво Штрбац као и пуковник др Коста Новаковић и још многи други.

Скуп је отворио Драган Дивјак, те се дотакао питања пада западнокрајишких општина и прогона Срба са својих огњишта.

У току округлог стола сви учесници су били заинтересовани да кажу своје мишљење и учествују, тако да је на тему Олуја 1995. године — Међународна злочиначка операција говорило преко 30 говорника.

Чланови овог Удружења су бивши команданти бригада Републике Српске настањени у Београду.

Владо Лукић је тражио од сваког руководиоца да напише своје мишљење и да достави Организационом одбору како би се сва та мишљења, свједочења учесника ратних дешавања сачувала за нека будућа проучавања.

Лукић је навео да је још као осмогодишњи дјечак био свједок масакра његових Грмечлија који су побијени на Шушњару код Санског Моста 1941. Што га је потакло да са сарадницима оснује Удружење Јасеновац – Доња Градина.

Посљедњи рат га је дочекао у Сарајеву, остао је са својим народом а обојица синова су се придружила Војсци Републике Српске.

— Од избијања ратних сукоба на простору БиХ и формирања Српске Републике Босне и Херцеговине однос политичког руководства према припадницима ЈНА био је добрим дијелом неповјерљив и подозрив. Пратила их је опаска „комуњаре”. Управо од тих „комуњара” је Скупштина Републике Српске 12. маја у Бањалуци преименовала јединице ЈНА у Војску Републике Српске уз формирање десетак јединица гдје одреда ЈНА није било.

У вријеме санкција 1993. године Лукић постаје предсједник Владе РС. Како наводи преломни догађај у Републици Српској се дешава након договора хрватске, муслиманске и српске стране око подјелe Босне и Херцеговине у омјеру 51:49 у корист Федерације БиХ.

— Тада долази до апсолутне подјеле између политичког и војног руководства Републике Српске. Предсједник Радован Караџић нас увјерава да је рат са Хрватима завршен, док је генерал Ратко Младић тврдио да нас прави рат са Хрватима тек очекује.

Првог септембра на Јахорини је одржана Скупштина РС и на крају сједнице се за говорницом обратио главни безбједњак РС Драган Кијац и рекао, како тврди Лукић, да је у Бањалуци дошло до побуне војске, да су неки објекти полупани, војници повријеђени и затворени након чије се изјаве могло видјети узбуђење Крајишника, а миран изглед руководиоца РС и посланика РС.

— Предсједништво дио Владе и Главног штаба кренули су за Бањалуку. Улазак у Бањалуку није прошао без проблема. Захваљујући храбрости и одлучности генерала Ратка Младића ушли су без већих проблема.

У то вријеме је како каже Лукић дефиловала опозиција по Палама, правила се конструкција како да се Слободан Милошевић обори са власти и Радован Караџић се већ видио као вожд свих Срба. Послије неуспјешне Скупштине у Бањалуци, а послије и у Санском Мосту Главни штаб није смијењен као ни генерал Ратко Младић. О идеји и приједлозима уједињења Републике Српске и Републике Српске Крајине требали би да говоре непосредни руководиоци Српске Крајине, о операцији Бљесак и паду Западне Славоније и непружању помоћи ВРС вјерујем да ће говорити представници РС, као и о теми састанка у Дрвару само пар дана прије Олује.

Лукић каже да је овај Округли сто организовао јер се велики број Крајишника пита да ли све њихове жртве војника и цивила, заборављања једних и других, губљење материјалних добара могло избјећи, да ли се Олуја ’95. могла избјећи и ко је за сву ту несрећу крив.

Планирана је и наредна сједница која ће се одржати на јесен у Београду.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун