Одржан помен у Београду великом књижевнику Бранку Ћопићу
У Београду 26. марта на Новом гробљу одржан је помен на дан сјећања када је умро наш велики књижевник и Крајишник Бранко Ћопић. Помену су присуствовали чланови Клуба књижевника Бранко Ћопић из Београда, предвођени предсједницом клуба Даром Трифовић, и чланови Управог одбора Удружења Срба из општина Босанске Крајине из Федерације БиХ, предвођени предсједником Драганом Дивјаком.
Драган Дивјак је напоменуо да сваке године обиљежавају годишњицу смрти нашег великог књижевника.
– Бранко Ћопић је мој земљак, рођен само неколико километара од мог мјеста, и обавеза ми је чувам сјећање на њега. Зато предлажем да сви заједно посјетимо родно мјесто Бранка Ћопића и његову, недавно обновљену, родну кућу.
До сада су организовано ишли са извиђачима Републике Српске из Приједора и Бањалуке. Окупи се преко 100 извиђача, посјете Бранкову родну кућу и прошетају његовим стазама гдје је и он шетао. Од његове родне куће до Грмеча. На планини Корчаница се одржи историјски час.
– Нажалост, обиљежја посвећених Бранку Ћопићу у Београду нема. Имамо жељу да се на Косанчићевом венцу направи биста Бранка Ћопића – рекао је Дивјак.
Предсједница књижевног клуба Дара Трифовић нагласила је да док је она на челу Клуба он ће радити у славу Бранка Ћопића.
– У тешкој смо ситуацију, у корони смо изгубили велики број чланова, оно што ми даје наду су нови чланови који приступају клубу.
Након полагања цвијећа и паљења свијећа чланови клуба Славко Вигњевић, Љиљана Стаменковић, Миломирка Стевановић, Бранка Павловић, Дара Трифовић и Живота Ђурић читали су и рецитовали своје стихове посвећене управо Бранку Ћопићу.
Бранко Ћопић је рођен 1. јануара 1915. у мјесту Хашани у Босанској Крајини. Иза себе је оставио више од 50 приповједака, пјесама, романа… Био је изузетни сатиричар, што је нажалост довело до тога, да га се прогласи непријатељем партије. Основну школу завршио је у родном мјесту, нижу гимназију у Бихаћу, а учитељску школу похађао је у Бањалуци, Делницама и Сарајеву, те је завршио у Карловцу. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1940. године на групи за педагогију. Прву причу објавио је 1928. године, а прву приповијетку 1936. Његова дјела су, између осталих, превођена на енглески, њемачки, француски и руски језик.
Био је члан Српске академије наука и уметности и Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине. Извршио је самоубиство скоком са Моста братства и јединства 26. марта 1984.
У Ћопићевим дјелима доминирају теме из живота људи из Босанске Крајине и Народноослободилачког рата. Он је својим дјелима подигао споменик себи, али и свом родном крају.
Најпознатија дјеле: Башта сљезове боје, Доживљаји Николетине Бурсаћа, Јежева кућица, Доживљаји мачка Тоше, Магареће године…
Својевремено у писму једном пријатељу Ћопић је написао: „Није ме мајка Личанка родила да пузим и превијам се и више волим да ме чак и анархистом зову, и дрским и безобразним човјеком, него ли књижевником без кичме, достојанства и савјести.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
